Периферија Пелопонез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Пелопонез.
Периферија Пелопонез
Περιφέρεια Πελοποννήσου
Положај Периферије Пелопонез у Грчкој
 
Седиште Триполи
Окрузи Аркадија
Арголида
Коринтија
Лаконија
Месенија
Становништво 591.230 (2010.)
Површина 15.490 km²
Густина насељености 38,17 становника/km²
Веб страница www.peloponnisos.gr

Периферија Пелопонез (грч. Περιφέρεια Πελοποννήσου - "Πελοπόννησος" / Peripheria Peloponnesou - "Peloponnesos") је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је у југозападном делу Грчке и обухвата већи део Пелопонеског полуострва. Управно седиште периферије је Триполи, а њен највећи град је Каламата.

Положај и управна подела периферије[уреди]

Положај: Периферија Пелопонез се граничи се са:

Подела: Периферија је подељена на 5 округа:

  1. Аркадија
  2. Арголида
  3. Коринтија
  4. Лаконија
  5. Месенија

Даља подела на општине изгледа према таблици:

Природни услови[уреди]

Град Триполи, седиште периферије
Древна Спарта се налази на југу периферије

Периферија Пелопонез је махом планинска област, која покрива површину 15.490 km², у југозападном делу Грчке. Она покрива око 3/4 површине полуострва Пелопонез, тј. средишњи и јужни део полуострва.

Рељеф: Већи део периферије је планински. Најпознатије планине су Тајгетус (југ), Парнонас (југоисток), Арахнео (исток), Менајо (север), Егалео (запад). Планине су високе, на југу често голетне, а на северу под шумама. Равнице су мале, међусобно изоловане и углавном смештене дуж обале. Најчешће су образоване око доњих токова река. Постоји и неколико поља у средишњем делу периферије, која су најчешће на знатној надморској висини (> 500 м).

Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора и на већим висинама она прелази у оштрији облик.

Воде: Покрајина Пелопонез источном обалом излази на Егејско море, тачније на Саламиски и Арголиски залив. На западу и југу периферија излази на Јонско море, при чему је на западну отворено море, док су на југу два залива, Месинијски и Лаконски залив. Због бројних залива, постоји и много полуострва, од којих су највећа Мани, Месинија, Малејас и Доруфи. Због сушне климе нема много водотокова, углавном мањих. Најпознатији су речице Евротас и Алфиос.

Историја[уреди]

Погледати: Пелопонез

Становништво[уреди]

Полуострво Мани на југу Пелопонеза је познато по традицији и очуваном наслеђу

У периферији Пелопонез живи близу 600.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је мала (око 38 ст./км²), што је више не двоструко мање од државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника опада. Приобални део је много боље насељен него унутрашњост, која је у одређеним деловима готово пуста.

Највећи број становника чине етнички Грци. Месно становништво је познато као конзервативно. У периферији има веома мало досељеника из иностранства.

Привреда[уреди]

Периферија Пелопонез је привредно најнеразвијенија област за ниво Грчке. У привреди предњаче већи градови, седишта округа, где доминира лака индустрија.

Због неповољних природних услова, земљорадња је развијена само у равницама, којих нема много. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина). Најповољнији услови за земљорадњу постоје у Месинији.

Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана, али туристичка одредишта још увек нису довољно препознатљива на ширем нивоу.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Периферија Пелопонез