Периферија Пелопонез
-
- За остале употребе, погледајте чланак Пелопонез.
| Периферија Пелопонез Περιφέρεια Πελοποννήσου |
|
|---|---|
 |
|
| Седиште | Триполи |
| Окрузи | Аркадија Арголида Коринтија Лаконија Месенија |
| Становништво | 591.230 (2010.) |
| Површина | 15.490 km² |
| Густина насељености | 38,17 становника/km² |
| Веб страница | www.peloponnisos.gr |
Периферија Пелопонез (грч. Περιφέρεια Πελοποννήσου - "Πελοπόννησος" / Peripheria Peloponnesou - "Peloponnesos") је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је у југозападном делу Грчке и обухвата већи део Пелопонеског полуострва. Управно седиште периферије је Триполи, а њен највећи град је Каламата.
Садржај |
Положај и управна подела периферије [уреди]
Положај: Периферија Пелопонез се граничи се са:
- север: периферија Западна Грчка,
- исток: периферија Атика,
- југоисток: Егејско море,
- југ и запад: Јонско море.
Подела: Периферија је подељена на 5 округа:
Даља подела на општине изгледа према таблици:
|
|||||||||||||||||||||||||||
Природни услови [уреди]
Периферија Пелопонез је махом планинска област, која покрива површину 15.490 km², у југозападном делу Грчке. Она покрива око 3/4 површине полуострва Пелопонез, тј. средишњи и јужни део полуострва.
Рељеф: Већи део периферије је планински. Најпознатије планине су Тајгетус (југ), Парнонас (југоисток), Арахнео (исток), Менајо (север), Егалео (запад). Планине су високе, на југу често голетне, а на северу под шумама. Равнице су мале, међусобно изоловане и углавном смештене дуж обале. Најчешће су образоване око доњих токова река. Постоји и неколико поља у средишњем делу периферије, која су најчешће на знатној надморској висини (> 500 м).
Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора и на већим висинама она прелази у оштрији облик.
Воде: Покрајина Пелопонез источном обалом излази на Егејско море, тачније на Саламиски и Арголиски залив. На западу и југу периферија излази на Јонско море, при чему је на западну отворено море, док су на југу два залива, Месинијски и Лаконски залив. Због бројних залива, постоји и много полуострва, од којих су највећа Мани, Месинија, Малејас и Доруфи. Због сушне климе нема много водотокова, углавном мањих. Најпознатији су речице Евротас и Алфиос.
Историја [уреди]
Погледати: Пелопонез
Становништво [уреди]
У периферији Пелопонез живи близу 600.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је мала (око 38 ст./км²), што је више не двоструко мање од државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника опада. Приобални део је много боље насељен него унутрашњост, која је у одређеним деловима готово пуста.
Највећи број становника чине етнички Грци. Месно становништво је познато као конзервативно. У периферији има веома мало досељеника из иностранства.
Привреда [уреди]
Периферија Пелопонез је привредно најнеразвијенија област за ниво Грчке. У привреди предњаче већи градови, седишта округа, где доминира лака индустрија.
Због неповољних природних услова, земљорадња је развијена само у равницама, којих нема много. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина). Најповољнији услови за земљорадњу постоје у Месинији.
Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана, али туристичка одредишта још увек нису довољно препознатљива на ширем нивоу.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
