Персида Лакић Рузмарин

Персида Лакић Рузмарин
Персида Лакић Рузмарин
Датум рођења	19. јул 1937.
Место рођења	Ниш, Краљевина Југославија
Датум смрти	14. март 2022. (84 год.)
Место смрти	Србија

Персида Лакић Рузмарин (Ниш, 19. јул 1937 — 14. март 2022) била је српска песникиња. Ауторка је више збирки песама за децу и одрасле.^[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Персида Лакић рођена је од оца Животе и мајка Љубице Симић, родом из Крагујевца, па је и Персида већи део младости и школовања провела у Крагујевцу. Филолошки факултет завршила је у Београду, одсек за Руски језик и књижевност.

Након школовања, радила је као наставник у основној школи у Тузли, где је живела неколико година, затим у библиотеци у Алексинцу, и као професор руског језика у Основној школи „Стеван Сремац“ у Борчи до пензионисања.

Поезију је почела да пише још у средњој школи, али интензивније од 1970.тих година. Таленат је показивала и за сликање и музику, што је присутно у њеној породици по мајци, сестра од тетке Јелена Стојић Рузмарин је била талентована песникинња, на жалост, рано је преминула. Два брата, Риста Стојић Рузмарин и Танасије Стојић Рузмарин су наши познати сликари, а Александар Стојић је певач староградских песама. Наш познати диригент Илија Генић је био ујак њене мајке. Надимак Рузмарин, који користе и Пердсида и њени рођаци, потиче од надимка њиховог деде по мајци, за кога су Крагујевчани говорили да је леп као рузмарин, па му је то био и надимак. Он се бавио уметничким везом срмом по одећи и народној ношњи.

У периоду од 1975. до 1980. године. Персида Лакић Рузмарин је, заједно са професором Христом Георгијевским и песником Буцом Петровићем покренула књижевни клуб „Брђанка“ и била је његова председница до пресељења у Београд. Клуб је престао да постоји пошто је Буца Петровић преминуо, а професор Георгијевски се такође преселио у Београд. Традицију тог клуба данас наставља клуб „Велимир Рајић“. Перида Лакић Рузмарин је објавила 4 књиге песама за одрасле и 2 књиге песама за децу. Поезију објављује у књижевним часописима, зборницима и у електронској форми.

Члан је Удружења писаца Поета из Београда. Живи и пише у Београду, у Вишњичкој бањи, окружена породицом и кућним љубимцима. Бројне песме је управо њима посветила.

Дела[уреди | уреди извор]

Збирка песама „Огледало у шуми“, издата 1980. год. рецензент проф. Тоде Чолак
Збирка песама „Птица на камену“, издавач Заједница писаца. Запис 1990. год. рецензент Витомир Теофиловић
Збирка песама „Колико годова има самоћа“, издавач Интерпрес 2009. год. рецензент Василије Калезић^[2]
Збирка песама „Окамењене сузе“, издавач Поета 2014. год. рецензент Витомир Теофиловић
Књига песама за децу „Сан се кроз бајку прикрада“, издата 2009. год. издавач Дечја књига
Књига песама за децу „Месечина у врбаку“, издата 2014. год. издавач Поета

О њеној поезији врло афирмативне критике дали су, осим рецензената у књигама, и песник Слободан Марковић, Либеро Маркони, књижњвни критичар Радојица Даутовић и проф. Христо Георгијевски на промоцији њене књиге „Птица на камену“.