Пинк (певачица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пинк

Пинк током The Truth About Love турнеје 2013.
Пинк током The Truth About Love турнеје 2013.

Подаци
Пуно име Алиша Бет Мур
Датум рођења 8. септембар 1979.
Место рођења Абингтон (Пенсилванија, САД)
Друга имена P!nk
Активан период 1999. — данашњица
Инструмент вокал, гитара, клавир, клавијатуре, бубњеви
Жанр поп, поп-рок, рок, денс, савремени ритам и блуз
Занимање текстописац, музичар, глумица
Издавачка кућа LaFace, Arista, Jive, RCA, Zomba
Званични веб-сајт http://www.PinksPage.com/

Алиша Бет Мур (енгл. Alecia Beth Moore; Абингтон, Пенсилванија, САД, 8. септембар 1979) је америчка кантауторка, познатија под уметничким именом Пинк (енгл. Pink; стилизовано P!nk).

Са њеног дебитантског албума Can't Take Me Home из 2000. године издвојио се сингл There You Go. Иако је албум био оријентисан ка R&B музици, био је добро примљен међу фановима. Следећи албум, Missundaztood из 2001. године, који је био више у поп-рок стилу, донео јој је светску славу и дао печат њеној музици. Новембра 2003. Пинк је објавила трећи албум Try This који је био мање успешан од претходног али јој је донео прву Греми награду, а у априлу 2006. и четврти I'm Not Dead који је одлично прошао код фанова и критичара. Њен пети студијски албум пуштен је у продају октобра 2008. под називом Funhouse, са којег се издвојио сингл So What који јој је донео МТВ награду и који је постао њен први соло сингл на врху Билбордове листе листе. Новембра 2010. Пинк је објавила први албум са највећим хитовима Greatest Hits... So Far!!! на којем су се налазила и два нова сингла Raise Your Glass и Fuckin' Perfect који су доспели на прво и друго место Билборд листе. Након паузе током које је добила кћер Вилоу, Пинк је објавила шести студијски албум The Truth About Love септембра 2012. који је дебитовао на првом месту Билбордове листе албума. У 2013. је постао најпродаванији албум женског извођача.[1]

Крајем 2009. Билборд јој је доделио признање највеће поп звезде претходне декаде[2], а у 2012. ВХ1 ју је уврстио на својој листи 100 жена са највећим доприносом музици.[3] Јуна 2010. Форбс је сврстао на 27. место најутицајних личности у свету.[4] 2013. Билборд ју је прогласио Женом године.[5] До сада Пинк је освојила 3 Греми награде, 6 МТВ награде и 2 Брит награде. 19 њених синглова се до сада нашло у Топ 20 на престижној Билборд листи Врућих 100. Пинк је продала преко 40 милиона албума и 70 милиона синглова широм света.[6] Њено богатство се процењује на око 70 милиона америчких долара што је сврстава међу комерцијално најуспешнијим извођачима своје генерације.[7]

Рани живот[уреди]

Alecia Beth Moore

Пинк је рођена под именом Алиша Мур у Абингтону у Пенсилванији, као кћер медицинске сестре Џудит и ратног ветерана Џима.[8] Њен отац је католик, а мајка јеврејка.[9] Као малој, отац јој је свирао гитару и певао јој, што ју је инспирисало да се определи за музичку каријеру. Пинк је осам година тренирала гимнастику и како каже сан јој је био да се појави на Олимпијским играма. У средњој школи Пинк се придружила рок бенду, а њени највећи узори су Џенис Џоплин, Стивен Тајлер, Боб Дилан, Мадона и други.

Веома рано, Пинк је открила да болује од астме, што је допринело томе да њене прве песме буду мрачне. Са четрнаест година почела је да пева по клубовима у Филаделфији, а са шеснаест се придружила трочланом бенду Чојс. Након распада бенда, одлучила је да настави соло каријеру под уметничким именом Пинк. Идеју о имену добила је из филма Улични пси, где се јавља истоимени лик. Такође, име је асоцирало и на ружичасту боју косе по којој је на почетку каријере и била препознатљива.

Соло каријера[уреди]

1999-2001: Can't Take Me Home Can't Take Me Home[уреди]

Први албум под називом Can't Take Me Home објављен априла 2000. године продат је у 5 милиона примерака широм света. На њему су се нашли синглови There You Go и Most Girls који су се пласирали високо на топ-листама. Трећи сингл You Make Me Sick слабије се котирао од својих претходника. Зарад промоције албума Пинк је наступала на турнеји америчког бој бенда *NSYNC.[10]

2001. године Пинк је заједно са Кристином Агилером, Лил Ким и Мајом за филм Мулен руж! снимила песму Lady Marmalade коју је између осталих продуцирала и Миси Елиот. Песма је дуго харала светским топ-листама освојивши МТВ награду за најбољи видео године као и један Греми.[11][12][13] Пинк је у једном интервјуу изјавила да је морала да се свађа са Кристининим менаџером око тога ко ће изводити најзахтевније делова песме.

2001-2002: Missundaztood Missundaztood[уреди]

Пинк на концерту у Бечу

Други албум Missundaztood донео је нешто другачије и озбиљније тонове од претходног тежећи више ка рок музици. Пинк је ангажовала Линду Пери која јој је помогла у писању песама.[14] Албум је објављен у новембру 2001. а назив Missundaztood добио је јер је Пинк веровала да публика има погрешно мишљење о њој.[15]

Први сингл са албума Get the Party Started веома је успешно примљен широм света добојајући Греми номинацију за најбољи поп албум, а спот за песму је 2002. године освојио две МТВ награде. Остали синглови са албума Don't Let Me Get Me, Just Like a Pill и Family Portrait такође су се успешно котирали на топ-листама. Албум је продат у преко 12 милиона копија широм света.[16]

2003-2005: Try This Try This[уреди]

Први синг са трећег албума Try This био је Feel Good Time, уједно и песма коришћена у филму Чарлијеви анђели 2. Пинк је ову песму снимила заједно са Вилијемом Орбитом. Албум је објављен у новембру 2003. године а продао се у 4 милиона копија широм света, знатно мање од свог претходника. Сингл Trouble донео је Пинк другу Греми награду. God Is a DJ и Last to Know, који је објављен само на подручју ван Северне Америке, такође су објављени као синглови.

2006-2007: I'm Not Dead I'm Not Dead[уреди]

Пинк је направила паузу како би писала песме за свој четврти албум I'm Not Dead који је објављен у априлу 2006. године. Албум је одлично прошао код фанова, нарочито у Аустралији.[17]

Водећи сингл са албума Stupid Girls био је њен највећи хит у Сједињеним Америчким Државама још од 2002. године. У споту за песму Пинк критикује утицај који неке познате личности имају на младе широм света, пре свега Линзи Лоан, Џесика Симпсон, Мери-Кејт Олсен и Парис Хилтон.[18] Спот је освојио и МТВ награду за најбољи поп видео и номинацију за Греми за најбоље поп извођење. Синглови Who Knew и U + Ur Hand такође су заузели високе позиције на светским топ-листама. Са албума су се као синглови још издвојили и Nobody Knows, који није издат у Америци; Dear Mr. President, упућен америчком председнику Џорџу В. Бушу; Leave Me Alone (I'm Lonely) и Cuz I Can.

Албум је продат у преко 6 милиона примерака широм света.

2008-2010: Funhouse Funhouse[уреди]

Пинк током последње турнеје

У октобру 2008. године Пинк је објавила свој пети албум под називом Funhouse. Први сингл So What освојио је МТВ награду за 'најзаразнију' песму, а достигао је и прво место на Билбордовој хот 100 листи постајући најуспешнији сингл у њеној каријери до сада. Са албума су се као синглови издвојили још и Sober, Please Don't Leave Me, Funhouse и I Don't Believe You.

На додели Греми награда 2010. Пинк је извела песму Glitter in the Air добијајући овације публике. Заједно са својим колегама учествовала је у снимању римејка песме Мајкла Џексона We Are the World чији је приход ишао у фонд за жртве разорног земљотреса на Хаитију.[19] Пинк је гостовала на албуму Recovery репера Еминема снимивши песму Won't Back Down.[20]

2010-2012: Greatest Hits... So Far!!! Greatest Hits... So Far!!![уреди]

Пинк на наступу у Фрајбургу 2006.

12. новембра 2010. појавио се је албум са највећим хитовима који такође садржи и 3 нове песам. Raise Your Glass, као први сингл са албума достигао је 1. место на Билборд хот 100 листи.[21] Fuckin' Perfect је други сингл са албума подједнако успешан као и претходни пласирајући се у врхове топ-листи. На Билборд хот 100 заузео је 2. место.[22]

Пинк је позајмила глас Глорији у филму Плес малог пингвина 2, такође она изводи и насловну нумеру за та тај филм под називом Bridge of Light.[23]

2012-: The Truth About Love[уреди]

Први сингл са новог албума Blow Me (One Last Kiss) премијерно је приказан на њеном официјалном сајту 2. јуна 2012[24] а следећег дана појавио се и на ITunes. 6. септембра 2012. Пинк је песму премијерно извела на додели МТВ награда[25] а истог дана објављен је и други сингл са албума Try. Албум је објављен 18. септембра 2012. и одлично је прошао код критичара.[26][27]

Пинк је написала две песме за најновији албум певачице Шер.[28] 5. фебруара 2013. објављен је спот за песму Just Give Me a Reason коју је Пинк урадила са певачом групе Fun Нејтом Русом. Песма је одлично прошла код фанова и критичара пласирајући се на прво место топ листа у 20 земаља.[29]

Четврти сингл са албума, True Love дуетска песма са певачицом Лили Ален објављна је у априлу 2013.[30] Пинк је глумила у филму Thanks for Sharing заједно са Гвинет Палтроу и Марком Рафало[31] добивши одличне критике за своју глуму.[32] Зарад прославе параде поноса 28. јуна на листи 13 песама које промовишу једнакост коју је саставио сајт Јутјуб нашла се и песма Fuckin' Perfect. Пети сингл са албума је песма Are We All We Are док је у Аустралији Walk of Shame објављен као пети сингл а Are We All We Are као шести.

Албум је номинован за Греми награду за поп албум године а песма Just Give Me a Reason за песму године и за најбољи поп дует. Турнеја за промоцију албума била је трећа најуспешнија турнеја у 2013. зарађујући 147.9 милиона долара само од продаје карата.[33] У Аустралији је албум две године био на првом месту листе најбољих албума чиме је Пинк у претходних 6 од 7 година имала албум на првом или другом месту ове листе.[34]

Лични живот[уреди]

Пинк се 7. јануара 2006. године у Костарици удала за мото-крос возача Керија Харта.[35] Почетком 2008. њих двоје су се растали о чему говори и песма So What. У марту 2009. године Кери је потврдио да се њих двоје поново забављају а у новембру и да очекују бебу.[36] 2. јуна 2011. Пинк је добила кћер Вилоу.[37]

Пинк на журци након доделе Златних Глобуса 2007.

Пинк је вегетаријанац, а такође и један од изразитих бораца за заштиту животиња. Јавно је изразила своје негодовање што велики број познатих људи користи животињско крзно као одећу. Између осталих критиковала је принца Вилијама, краљицу Елизабету и своју колегиницу Бијонсе Ноулс. Пинк је такође жестоко критиковала репера Канје Веста који је прекинуо говор Тејлор Свифт на додели МТВ награда[38] Пинк подржава борце за ЛГБТ права.[39]

Пинк је својим радом инспирисала велики број музичара међу којима су и Кели Кларксон,[40] Тејлор Свифт[41], Кејти Пери,[42] Кристина Агилера[43] и Адел.[44] Пинк има 20 милиона пратилаца на Твитеру, 27 милиона на Фејсбукy и 4 милона на Јутјуб профилу.

Дискографија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „P!nk: The Billboard Woman Of The Year Q&A“. Billboard Приступљено 23. 6. 2014.. 
  2. ^ http://www.billboard.com/#/charts-decade-end/pop-songs-artists?year=2009
  3. ^ Graham, Mark (13. 2. 2012.). „The 100 Greatest Women In Music | VH1 Tuner“. Vh1.com Приступљено 23. 6. 2014.. 
  4. ^ #27 Pink - Forbes.com, Приступљено 23. 4. 2013.
  5. ^ „P!nk, Janelle Monáe Honored at Billboard's Women in Music Event“. Billboard Приступљено 23. 6. 2014.. 
  6. ^ pinkspage - WEB-GEAR Homepage - http://www.pinkspage.wg.am/ - Diskografie, Приступљено 23. 4. 2013.
  7. ^ „Pink net worth! – How rich is Pink?“. Celebsnetworth.net. 22. 2. 1999. Приступљено 23. 6. 2014.. 
  8. ^ Pink. „Pink Biography“. People.com Приступљено 23. 6. 2014.. 
  9. ^ „Christina News Source“. Christinamultimedia.com Приступљено 23. 6. 2014.. 
  10. ^ Pink Lands 'NSYNC Tour, Plans New Video - Music, Celebrity, Artist News | MTV.com, Приступљено 23. 4. 2013.
  11. ^ Moulin Rouge Soundtrack Review, Приступљено 23. 4. 2013.
  12. ^ MTV Celebrates the Best in Music Video With a Night Filled With... - re> NEW YORK, Sept. 6 /PRNewswire/, Приступљено 23. 4. 2013.
  13. ^ VH1.com - Error Page 404.html, Приступљено 23. 4. 2013.
  14. ^ Rockpool Publishing, Приступљено 23. 4. 2013.
  15. ^ Honolulu Star-Bulletin Features, Приступљено 23. 4. 2013.
  16. ^ http://www.findarticles.com/p/articles/mi_m0EIN/is_2003_Sept_22/ai_108002015
  17. ^ http://www.sonybmg.com.au/news/details.do?newsId=20030829004601
  18. ^ USATODAY.com - Pink's video pokes fun at 'Stupid Girls', Приступљено 23. 4. 2013.
  19. ^ Herbie Hancock: “The Imagine Project”, jazz review by John Kelman, Приступљено 23. 4. 2013.
  20. ^ Eminem : News, Приступљено 23. 4. 2013.
  21. ^ http://www.billboard.com/#/artist/P%21nk/chart-history/333418?f=379&g=Singles
  22. ^ http://www.billboard.com/#/artist/Pink/chart-history/333418?f=379&g=Singles
  23. ^ Happy Feet Two (2011) - IMDb, Приступљено 23. 4. 2013.
  24. ^ „Want to hear P!nk’s OFFICIAL New Single, “Blow Me (One Last Kiss)”? | The Official P!nk Site“. Pinkspage.com. 2. 7. 2012. Приступљено 23. 6. 2014.. 
  25. ^ „Pink Chromeless Player“. Link.brightcove.com Приступљено 23. 6. 2014.. 
  26. ^ „The Truth About Love Reviews“. Metacritic Приступљено 23. 6. 2014.. 
  27. ^ „The Truth About Love by Pink reviews“. Any Decent Music Приступљено 23. 6. 2014.. 
  28. ^ „Twitter / cher: @JuanXDN Jason/Jake“. Twitter.com. 11. 6. 2013. Приступљено 23. 6. 2014.. 
  29. ^ „P!nk and Nate Ruess - Just Give Me A Reason - Music Charts“. Acharts.us Приступљено 23. 6. 2014.. 
  30. ^ „Pink & Lily Allen Confess Their True Love For Each Other! Hear The Pop-tastic New Single HERE!“. PerezHilton.com. 30. 4. 2013. Приступљено 23. 6. 2014.. 
  31. ^ „Pink to make acting debut as a sex addict - CNN.com“. Archive.is Приступљено 23. 6. 2014.. 
  32. ^ Minow, Nell (20. 9. 2013.). „Thanks for Sharing Movie Review (2013)“. Roger Ebert Приступљено 23. 6. 2014.. 
  33. ^ „Top 25 Tours of 2013“. Billboard Приступљено 23. 6. 2014.. 
  34. ^ „ARIA Australian End of Year Album Chart | Australias Official Top 40 End of year Records in {0}“. ARIA Charts. 17. 5. 2013. Приступљено 23. 6. 2014.. 
  35. ^ Pink Marries Boyfriend in Costa Rica - Marriage, Carey Hart, Pink : People.com, Приступљено 23. 4. 2013.
  36. ^ Pink Tells Ellen DeGeneres: I'm Pregnant : People.com, Приступљено 23. 4. 2013.
  37. ^ Pink, Carey Hart Share Willow Baby Photo : People.com, Приступљено 23. 4. 2013.
  38. ^ „Pink: 'Kanye West Is The Biggest Piece Of Sh*t On Earth'“. Gigwise. 14. 9. 2009. Приступљено 23. 6. 2014.. 
  39. ^ Posted: 10/04/2012 12:07 pm Updated: 10/05/2012 9:27 am. „Pink Talks Sexuality, LGBT Fanbase: 'I Was An Honorary Lesbian'“. Huffingtonpost.com Приступљено 23. 6. 2014.. 
  40. ^ http://www.nytimes.com/2009/06/14/arts/music/14play.html?_r=0
  41. ^ Townsend, Allie (28. 3. 2011.). „Taylor Swift - The 140 Best Twitter Feeds of 2011“. TIME Приступљено 23. 6. 2014.. 
  42. ^ „Katy Perry praises "really great" Pink - Music News“. Digital Spy. 15. 8. 2009. Приступљено 23. 6. 2014.. 
  43. ^ [1][мртва веза од June 2014]
  44. ^ „Adele Says Hearing Pink Sing Changed Her Life – - Socialite Life Socialite Life“. Socialitelife.com Приступљено 23. 6. 2014.. 

Спољашње везе[уреди]