Пинк (певачица)
| Пинк | |
|---|---|
| Пуно име | Алиша Бет Мур |
| Датум рођења | 8. септембар 1979. |
| Место рођења | Абингтон (Пенсилванија, САД) |
| Друга имена | P!nk |
| Активни период | 1995. — данашњица |
| Инструмент | вокал, гитара, клавир, клавијатуре, бубњеви |
| Жанр | поп, поп-рок, рок, денс, савремени ритам и блуз |
| Занимање | текстописац, музичар, глумица |
| Издавачка кућа | LaFace, Arista, Jive, RCA, Zomba |
| Званичан сајт | http://www.PinksPage.com/ |
Алиша Бет Мур (енгл. Alecia Beth Moore; Абингтон, Пенсилванија, САД, 8. септембар 1979) је америчка кантауторка, познатија под уметничким именом Пинк (енгл. Pink; стилизовано P!nk).
Са њеног дебитантског албума Can't Take Me Home из 2000. године издвојио се сингл There You Go. Иако је албум био оријентисан ка R&B музици, био је добро примљен међу фановима. Следећи албум, Missundaztood из 2001. године, који је био више у поп-рок стилу, донео јој је светску славу и дао печат њеној музици. Новембра 2003. Пинк је објавила трећи албум Try This који је био мање успешан од претходног али јој је донео прву Греми награду, а у априлу 2006. и четврти I'm Not Dead који је одлично прошао код фанова и критичара. Њен пети студијски албум пуштен је у продају октобра 2008. под називом Funhouse, са којег се издвојио сингл So What који јој је донео МТВ награду и који је постао њен први соло сингл на врху Билбордове листе листе. Новембра 2010. Пинк је објавила први албум са највећим хитовима Greatest Hits... So Far!!! на којем су се налазила и два нова сингла Raise Your Glass и Fuckin' Perfect који су доспели на прво и друго место Билборд листе. Након паузе током које је добила кћер Вилоу, Пинк је објавила шести студијски албум The Truth About Love септембра 2012. који је дебитовао на првом месту Билбордове листе албума.
Крајем 2009. Билборд јој је доделио признање највеће поп звезде претходне декаде[1], а у 2012. ВХ1 ју је уврстио на својој листи 100 жена са највећим доприносом музици.[2] Јуна 2010. Форбс је сврстао на 27. место најутицајних личности у свету.[3] До сада Пинк је освојила 3 Греми награде, 5 МТВ награде и 2 Брит награде. 17 њених синглова се до сада нашло у Топ 20 на престижној Билборд листи Врућих 100. Пинк је продала преко 40 милиона албума и 70 милиона синглова широм света.[4]
Садржај |
Рани живот[уреди]
Пинк је рођена под именом Алиша Мур у Абингтону у Пенсилванији, као кћер медицинске сестре Џудит и ратног ветерана Џима.[5] Њен отац је католик, а мајка јеврејка.[6] Као малој, отац јој је свирао гитару и певао јој, што ју је инспирисало да се определи за музичку каријеру. Пинк је осам година тренирала гимнастику и како каже сан јој је био да се појави на Олимпијским играма. У средњој школи Пинк се придружила рок бенду, а њени највећи узори су Џенис Џоплин, Стивен Тајлер, Боб Дилан, Мадона и други.
Веома рано, Пинк је открила да болује од астме, што је допринело томе да њене прве песме буду мрачне. Са четрнаест година почела је да пева по клубовима у Филаделфији, а са шеснаест се придружила трочланом бенду Чојс. Након распада бенда, одлучила је да настави соло каријеру под уметничким именом Пинк. Идеју о имену добила је из филма Улични пси, где се јавља истоимени лик. Такође, име је асоцирало и на ружичасту боју косе по којој је на почетку каријере и била препознатљива.
Соло каријера[уреди]
2000-2001: 
Can't Take Me Home[уреди]
Први албум под називом Can't Take Me Home објављен априла 2000. године продат је у 5 милиона примерака широм света. На њему су се нашли синглови There You Go и Most Girls који су се пласирали високо на топ-листама. Трећи сингл You Make Me Sick слабије се котирао од својих претходника. Зарад промоције албума Пинк је наступала на турнеји америчког бој бенда *NSYNC.[7]
2001. године Пинк је заједно са Кристином Агилером, Лил Ким (енгл. Lil' Kim) и Мајом (енгл. Mya) за филм Мулен руж! снимила песму Lady Marmalade коју је између осталих продуцирала и Миси Елиот. Песма је дуго харала светским топ-листама освојивши МТВ награду за најбољи видео године као и један Греми.[8][9][10] Пинк је у једном интервјуу изјавила да је морала да се свађа са Кристининим менаџером око тога ко ће изводити најзахтевније делова песме.
2001-2002: 
Missundaztood[уреди]
Други албум Missundaztood донео је нешто другачије и озбиљније тонове од претходног тежећи више ка рок музици. Пинк је ангажовала Линду Пери која јој је помогла у писању песама.[11] Албум је објављен у новембру 2001. а назив Missundaztood добио је јер је Пинк веровала да публика има погрешно мишљење о њој.[12]
Први сингл са албума Get the Party Started веома је успешно примљен широм света добојајући Греми номинацију за најбољи поп албум, а спот за песму је 2002. године освојио две МТВ награде. Остали синглови са албума Don't Let Me Get Me, Just Like a Pill и Family Portrait такође су се успешно котирали на топ-листама. Албум је продат у преко 12 милиона копија широм света.[13]
2003-2005: 
Try This[уреди]
Први синг са трећег албума Try This био је Feel Good Time, уједно и песма коришћена у филму Чарлијеви анђели 2. Пинк је ову песму снимила заједно са Вилијемом Орбитом. Албум је објављен у новембру 2003. године а продао се у 4 милиона копија широм света, знатно мање од свог претходника. Сингл Trouble донео је Пинк другу Греми награду. God Is a DJ и Last to Know, који је објављен само на подручју ван Северне Америке, такође су објављени као синглови.
2006-2007: 
I'm Not Dead[уреди]
Пинк је направила паузу како би писала песме за свој четврти албум I'm Not Dead који је објављен у априлу 2006. године. Албум је одлично прошао код фанова, нарочито у Аустралији.[14].
Водећи сингл са албума Stupid Girls био је њен највећи хит у Сједињеним Америчким Државама још од 2002. године. У споту за песму Пинк критикује утицај који неке познате личности имају на младе широм света, пре свега Линзи Лоан, Џесика Симпсон, Мери-Кејт Олсен и Парис Хилтон.[15] Спот је освојио и МТВ награду за најбољи поп видео и номинацију за Греми за најбоље поп извођење. Синглови Who Knew и U + Ur Hand такође су заузели високе позиције на светским топ-листама. Са албума су се као синглови још издвојили и Nobody Knows, који није издат у Америци; Dear Mr. President, упућен америчком председнику Џорџу В. Бушу; Leave Me Alone (I'm Lonely) и Cuz I Can.
Албум је продат у преко 6 милиона примерака широм света.
2008-2010: 
Funhouse[уреди]
У октобру 2008. године Пинк је објавила свој пети албум под називом Funhouse. Први сингл So What освојио је МТВ награду за 'најзаразнију' песму, а достигао је и прво место на Билбордовој хот 100 листи постајући најуспешнији сингл у њеној каријери до сада. Са албума су се као синглови издвојили још и Sober, Please Don't Leave Me, Funhouse и I Don't Believe You.
На додели Греми награда 2010. Пинк је извела песму Glitter in the Air добијајући овације публике. Заједно са својим колегама учествовала је у снимању римејка песме Мајкла Џексона We Are the World чији је приход ишао у фонд за жртве разорног земљотреса на Хаитију.[16] Пинк је гостовала на албуму Recovery репера Еминема снимивши песму Won't Back Down.[17]
2010-2012: 
Greatest Hits... So Far!!![уреди]
12. новембра 2010. појавио се је албум са највећим хитовима који такође садржи и 3 нове песам. Raise Your Glass, као први сингл са албума достигао је 1. место на Билборд хот 100 листи.[18] Fuckin' Perfect је други сингл са албума подједнако успешан као и претходни пласирајући се у врхове топ-листи. На Билборд хот 100 заузео је 2. место.[19]
Пинк је позајмила глас Глорији у филму Плес малог пингвина 2, такође она изводи и насловну нумеру за та тај филм под називом Bridge of Light.[20] Пинк ће имати једну од главних улога у филму Thanks for Sharing поред Гвинет Палтроу и Марка Рафала.[21]
2012-: The Truth About Love[уреди]
Први сингл са новог албума Blow Me (One Last Kiss) премијерно је приказан на њеном официјалном сајту 2. јуна 2012.[22] Албум је објављен 18. септембра 2012. и одлично је прошао код критичара.[23] [24]
Лични живот[уреди]
Брак[уреди]
Пинк се 7. јануара 2006. године у Костарици удала за мото-крос возача Керија Харта.[25] Почетком 2008. њих двоје су се растали о чему говори и песма So What. У марту 2009. године Кери је потврдио да се њих двоје поново забављају а у новембру и да очекују бебу.[26] 2. јуна 2011. Пинк је добила кћер Вилоу.[27]
ПЕТА[уреди]
Пинк је вегетаријанац, а такође и један од изразитих бораца за заштиту животиња. Јавно је изразила своје негодовање што велики број познатих људи користи животињско крзно као одећу. Између осталих критиковала је принца Вилијема, краљицу Елизабету и своју колегиницу Бијонсе Ноулс.
Дискографија[уреди]
- Can't Take Me Home (2000)
- Missundaztood (2001)
- Try This (2003)
- I'm Not Dead (2006)
- Funhouse (2008)
- Greatest Hits... So Far! (2010)
- The Truth About Love (2012)
Извори[уреди]
- ^ http://www.billboard.com/#/charts-decade-end/pop-songs-artists?year=2009
- ^ The 100 Greatest Women In Music | VH1 Tuner
- ^ #27 Pink - Forbes.com, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ pinkspage - WEB-GEAR Homepage - http://www.pinkspage.wg.am/ - Diskografie, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Pink Biography : People.com
- ^ Christina News Source
- ^ Pink Lands 'NSYNC Tour, Plans New Video - Music, Celebrity, Artist News | MTV.com, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Moulin Rouge Soundtrack Review, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ MTV Celebrates the Best in Music Video With a Night Filled With... - re> NEW YORK, Sept. 6 /PRNewswire/, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ VH1.com - Error Page 404.html, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Rockpool Publishing, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Honolulu Star-Bulletin Features, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ http://www.findarticles.com/p/articles/mi_m0EIN/is_2003_Sept_22/ai_108002015
- ^ http://www.sonybmg.com.au/news/details.do?newsId=20030829004601
- ^ USATODAY.com - Pink's video pokes fun at 'Stupid Girls', Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Herbie Hancock: “The Imagine Project”, jazz review by John Kelman, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Eminem : News, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ http://www.billboard.com/#/artist/P%21nk/chart-history/333418?f=379&g=Singles
- ^ http://www.billboard.com/#/artist/Pink/chart-history/333418?f=379&g=Singles
- ^ Happy Feet Two (2011) - IMDb, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ [1][мртва веза]
- ^ Want to hear P!nk’s OFFICIAL New Single, “Blow Me (One Last Kiss)”? | The Official P!nk Site
- ^ The Truth About Love Reviews - Metacritic
- ^ The Truth About Love by Pink reviews | Any Decent Music
- ^ Pink Marries Boyfriend in Costa Rica - Marriage, Carey Hart, Pink : People.com, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Pink Tells Ellen DeGeneres: I'm Pregnant : People.com, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Pink, Carey Hart Share Willow Baby Photo : People.com, Приступљено 23. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди]
- Званична интернет презентација (САД) ((en))
- Званична интернет презентација (УК) ((en))
- Званична интернет ИМДБ презентација ((en))
- Званична интернет презентација ((de))
|
||||||||||||||||||||||||||
