Политичке и правне расправе (књига)

С Википедије, слободне енциклопедије
Политичке и правне расправе
Прва страна првог тома књиге из 1932. године
Настанак и садржај
Ауторпроф. др Слободан Јовановић
ЗемљаКраљевина Србија
Језиксрпски
Жанр / врста делазбирка правних, политиколошких и историографских студија
Издавање
ИздавачКњижар издавач Геца Кон
Превод
Датум
издавања
1908.

Политичке и правне расправе јесу тротомно правно, политиколошко и историографско дело Слободана Јовановића, објављивано од 1908. до 1933. године у издању Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон а.д. из Кнез Михаилове улице у Београду. Ово дело представља збирку различитих текстова, расправа, чланака, али и књига које је у различитим периодима написао и објавио Слободан Јовановић.

О аутору[уреди | уреди извор]

Слободан Јовановић (1869-1958) је био српски и југословенски правник и историчар, доктор правних наука, професор и декан Правног факултета Универзитета у Београду, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, председник Министарског савета Краљевине Југославије, оснивач и председник Српског културног клуба. Сматра се најзначајнијим домаћим правним теоретичарем и писцем. Његова дела су, иако фундаментална у области опште правне теорије и теорије државе, дуго била скрајнута у времену комунистичке Југославије, будући да је Јовановић током Другог светског рата био председник југословенске краљевске владе у емиграцији и да је у одсуству осуђен на Београдском процесу 1946. године.

Садржај[уреди | уреди извор]

Прва свеска[уреди | уреди извор]

Прва свеска Политичких и правних расправа је објављена 1908. године од стране књижара издавача Геце Кона, са адресом у Кнез Михаиловој улици бр. 34. у Београду. Ту је први пут објављена Јовановићева студија Наше уставно питање у XIX веку. Такође, прва свеска је обухватала и његове и његове књиге о српском социјалисти Светозару Марковићу из 1903. године (издавач "Доситије Обрадовић", штампарија Аце М. Станојевића)[1], као и нову студију о новинару Пери Тодоровићу, једном од оснивача и вођа Народне радикалне странке.

Друга свеска[уреди | уреди извор]

У другој свесци, објављеној 1910. године, нашле су се Јовановићева књига О дводомном систему (првобитно штампао Д. Димитријевић, Иван-бегова улица бр. 1 у Београду)[2], студије о првом председнику Матице српске и творцу Српског грађанског законика књижевнику Јовану Хаџићу, као и Милану Пироћанцу, лидеру Српске напредне странке. Потом, ту су чланци о спољној политици Илије Гарашанина, Фрању Рачком и југословенству, те Штросмајеровој спољној политици. На послетку, ту је студија о Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, која обухвата историјске основе њеног настанка, правно тумачење њене природе, пут до првог Видовданског устава (Уставотворна народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, анализа уставних пројеката политичких странака), те расправа да ли је реч о старој или новој држави.

Књига трећа[уреди | уреди извор]

Трећи део Политичких и правних расправа је изашао 1933. године, а издавач је била Издавачка књижарница Геце Кона из Кнез Михаилове улице бр. 1 у Београду. Овај последњи том је обухватао Јовановићеву књигу Српско-бугарски рат: расправа из дипломатске историје из 1901. године (издање Краљевско српске дворске књижаре Мите Стајића у Београду)[3], студија о угарском премијеру и грофу Ђули Андрашију Старијем, као и пет чланака Из енглеске политике (Енглески парламентаризам, Енглески федерализам, Томас Карлајл, Артур Балфор, Џон Морли).

Издања[уреди | уреди извор]

Први том је објављен 1908. године, а други 1910. године. Затим је 1932. године Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон а.д. из Кнез Михаилове улице бр. 12 у Београду, поново издало прва два тома, а онда је наредне 1933. године објавила и трећи том.

Сва три тома су се, као једна књига, појавила 1990. године у оквиру првог издања сабраних дела Слободана Јовановића у 12 томова, које су заједнички издали Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ), Југославија Публик и Српска књижевна задруга. Приређивач издања је био историчар др Радован Самарџић, редовни члан Српске академије наука и уметности, директор Балканолошког института и председник Српске књижевне задруге.

Издавачко предузеће Просвета је 2005. године објавило библиофилско издање сабраних дела Слободана Јовановића у 17 томова.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јовановић, Слободан (1990). Политичке и правне расправе. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 44. ISBN 86-13-00435-0. 
  2. ^ Јовановић, Слободан (1990). Политичке и правне расправе. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 232. ISBN 86-13-00435-0. 
  3. ^ Јовановић, Слободан (1990). Политичке и правне расправе. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 456. ISBN 86-13-00435-0.