Zgrada BIGZ-a

Из Википедије, слободне енциклопедије
Zgrada Državne štamparije (danas Zgrada BIGZ-a) u Beogradu
Zgrada BIGZ-a u Beogradu pogled sa ugla

Zgrada BIGZ-a u Beogradu je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine[1], po projektu arhitekte Dragiše Brašovana u obliku ćiriličnog slova P, nalik na štamparsku mašinu.[2]

Zgrada Bigza se nalazi na Senjaku i dominira ovim delom grada i predstavlja orijentir i referentnu tačku.[3] U doba „zlatnog socijalizma“ BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. BIGZ je 1990-ih prepušten nemaru, da bi se poslednjih nekoliko godina u zgradu, pored nekoliko firmi, uselio veliki broj mladih umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara i di-džejeva.[4] Većinski vlasnik je Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) koje izdaje prostor u zakup. Na 25.000 upotrebljivih metara kvadratnih (10.000 metara hodnika) zgrade nalaze se štamparije, skladišta, kancelarije, muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice, škola kapuere, radio-stanica, kulturni centar, cirkus...[2] Obzirom da je zgrada Bigza već godinama stecište mnogih slobodnih umetnika, smatra se nekom vrstom neformalnog kulturnog centra.[5]

Zgrada BIGZ-a je posebno značajna za novu srpsku scenu. U zgradi Bigza vežba više stotina bendova među kojima su: Štrebersi, DžDž, Metak Za Zlikovca, Autopark, Petrol, Repetitor, Sinestezija, Tobija, Damjan od Resnika, Bolesna Štenad, Vox Populi, Dažd, S.A.R.S. i mnogi drugi.[6][7] Muzičari BIGZ-a, organizovani u udruženje nazvano „Manekeni Bigza“, organizuju niz manifestacija, među kojima su Festivalito i Bigz na Povetarcu.[8]

Emisija Insajder televizije B92 je istraživala o nepravilnostima privatizacije BIGZ-a. Navodi se da je zemljište veličine jedan hektar, na kojem se nalazi zgrada BIGZ-a, ustupljeno je bez licitacije. BIGZ je 2007. godine, tokom privatizacije, na aukciji prodat firmi „Beta partners”, iza koje stoji srpski biznismen Petar Matić. Cena je bila oko tri i po miliona evra. Da je država zgradu kao građevinsko zemljište dala na licitaciju, grad bi zaradio višestruko. Lokacija na kojoj se nalazi zgrada BIGZ-a je u prvoj gradskoj zoni, gde je ar tada vredeo skoro 90.000 evra. Tako bi na aukciji jedan hektar zemljišta ovde potencijalno mogao biti plaćen i devet miliona evra.[9]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Čitati / Pisati BIGZ: Fenomenologija zgrade, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ а б Zgrada Bigza – oživeli kolos na Senjaku, Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ Zgrada BIGZ-a nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti, Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ Zgrada BIGZ-a postaje hotel i biznis centar, Приступљено 4. 5. 2013.
  5. ^ O Bigzu, Приступљено 4. 5. 2013.
  6. ^ Zgrada je živa + Festivalito! 2, Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ Bigz na Povetarcu, Приступљено 4. 5. 2013.
  8. ^ Nastavak manifestacije Bigz na Povetarcu, Приступљено 4. 5. 2013.
  9. ^ Insajder, ponedeljak 23.05.2011, Приступљено 4. 5. 2013.