Портал:Сједињене Америчке Државе/Изабрана биографија 03 2016
Хилари Дајана Родам Клинтон (енгл. Hillary Diane Rodham Clinton, IPA: /ˈhɪl.ə.ɹi daɪˈæn ˈrɒdəm ˈklɪntən/; Чикаго, 26. октобар 1947) америчка је политичарка и правница. Као супруга 42. председника САД Била Клинтона, била је прва дама, за време трајања његовог мандата од 1993. до 2001. године. На положају сенаторке САД из Њујорка била је од 2001. до 2009. године. Функцију 67. државне секретарке САД обављала је у администрацији тренутног председника Барака Обаме, од 2009. до 2013. године. Кандидат је за демократску номинацију за председника САД на председничким изборима који ће се одржати 2016. године.
Пореклом из Чикага, Хилари Клинтон је 1969. године дипломирала на колеџу Велсли, а затим 1973. докторирала на Правном одсеку Факултета Јејл. После мандата конгресне правне заступнице преселила се у Арканзас и удала за Била Клинтона, 1975. године. Године 1977. била је један од оснивача организације Адвокати Арканзаса за децу и породицу, да би наредне године постала прва директорка Корпорације за правне услуге, а 1979. постала прва партнерка Адвокатске фирме „Роуз”. Као прва дама Арканзаса, у периоду 1979—1981. и 1983—1992, Клинтонова је водила радну групу за реформу образовног система Арканзаса, а била је и у одбору директора Волмарта. Амерички Национални правни часопис је 1988. и 1991. године уврстио Хилари Клинтон на листу „100 најутицајнијих адвоката у Америци”. У улози прве даме САД, њена главна иницијатива у Конгресу САД није прошла. Клинтонова је одиграла водећу улогу у залагању за побољшање здравственог осигурања деце и одраслих 1997. и 1999. године.
Након пресељења у Њујорк, Клинтонова је 2000. изабрана као прва жена на функцију сенатора те савезне државе, те је тако постала прва и једина до тада прва дама САД која се кандидовала за неку функцију. Након Напада на Светски трговински центар, подржала је војну акцију у Авганистану и гласала за Ирачку резолуцију, али је касније приговорила да администрација Џорџа Буша води рат у Ираку. На место сенаторке поново је изабрана 2006. године. Тражила је номинацију Демократске странке САД на председничким изборима 2008. године. Иако је освојила више примарних избора и делегата од било које жене пре, изгубила је страначку номинацију од Барака Обаме.
Као државна секретарка у Обаминој администрацији, од 21. јануара 2009. до 1. фебруара 2013. године, била је на челу групе задужене за пружање одговора САД на стање везано за Арапско пролеће; залагала се за војну интервенцију НАТО-а у Либији. Посетила је више земаља него било који други државни секретар односно секретарка икада. Посматра „снагу разума” као стратегију за вођство САД и одржавање система вредности стабилним. Охрабривала је оснаживање жена широм света и користила друштвене медије за пренос порука САД у иностранство. Напушта Обамину администрацију на крају његовог првог мандата, пише своју пету књигу и почиње да држи плаћене говоре пре објављивања своје друге кандидатуре априла 2015. за Демократске номинације Председничких избора у САД 2016. године.