Порфирија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Порфирија
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 E80.0-E80.2
ICD-9 277.1
MedlinePlus 001208
MeSH C17.800.849.617

Порфирија је група генетички условљених болести које се карактеришу поремећајима метаболизма порфирина и њиховог крајњег производа хема. Ради се о недостатку разних ензима који учествују у процесу синтезе хема. Услед тих ензимских поремећаја долази до акумулације појединих супстанци (разних типова порфириногена, порфирина) који директно могу изазвати оштећења околних ћелија или појачати дејство неких других штетних фактора као нпр. УВ зрачење.

Патогенеза[уреди]

Нагомилавање порфирина може довести до оштећења и изумирања ћелија јетре (хепатоцита). Поред тога порфирини заједно са другим факторима (светлост, алкохол, лекови...) изазивају додатна оштећења разних органа (кожа, јетра...). Порфирини су фотоосетљиве супстанце (у ултравиолетном подручју светлост) које могу да акумулирају светлосну енергију и притом део те енергије предају на околне структуре. На тај начин настају врло токсични радикали кисеоника: супероксидни анјон, водоник пероксид и синглетни кисеоник, који оштећују околне ћелије. Такође могу настати и липидни радикали од липида ћелијске мембране, што доводи до уништења ћелијске мембране.

Учесталост[уреди]

Порфирија може бити урођена и стечена. У Европи је стечена форма чешћа, а у Америци урођена. Порфирије су широко распрострањене. Најчешћа форма је касна кожна порфирија (лат. Porphyria cutanea tarda) са преваленцом око 20-50/100.000 становника. Друга по учесталости је акутна интермитентна порфирија са преваленцом око 5-10/100.000 становника. Остале форме су ређе.

Порфирин[уреди]

Порфирини су супстанце различите боје које се могу наћи у еритроцитима, где су одговорни за њихову црвену боју и наравно за транспорт кисеоника. Такође присутни су и у хлорофилу, биљном пигменту зелене боје. У људском телу могу се наћи у у следећим ензимима и протеинским молекулима: миоглобин, каталаза, пероксидаза, цитохром, витамин Б12, гуанилциклаза, простагландин-ендопероксид синтетаза. Порфирини играју у поменутим ензимима важну улогу у преносу кисеоника, оксидацији, разградњи лекова, респираторном ланцу...

У организму човека срећу се следећи порфорини: уропорфирин I и III, копропорфирин I и III и протопорфирин IX. Само се из протопорфирина IX синтетише хем. Највећи део порфирина се синтетише у организму. Један део се уноси путем хране која садржи месо и хлорофил. Ове спољашње порфирине јетра претвара копропорфирин, који се путем жучи и фецеса излучује из организма.

Синтеза хема[уреди]

Heme synthesis.png

Синтеза хема почиње од аминокиселине глицин и суксинил коензима А. Из њих под утицајем ензима АЛК синтетазе настаје δ-аминолевулинска киселина (δ-АЛК). Из δ-АЛК под дехидратацијом настаје порфобилиноген. Порфобилиноген се дезаминује уз помоћ ензима дезаминазе и настаје хидроксиметилбилан. Од њега, затварањем прстена настају мономери, чијом се полимеризацијом (од 4 мономера) добија тетрапиролни прстен, уропорфириноген. За то је неопходан ензим уропорфириноген синтетаза. Постије две серије изомера порфирина: серија I и серија III. Серија I није значејна за људе. Метаболити ове серије се излучују питем урина. Из серије III настаје хем. Најпре се од уропорфириногена III, ствара копропорфириноген III уз помоћензима уропорфириноген декарбоксилазе, а затим од копропорфириногена протопорфириноген уз помоћ ензима копропорфириноген оксидазе. Из протопорфириногена настаје протопорфирин (под дејством протопорфириноген оксидазе), а на крају се он сједињује са двовалентним молекулом гвожђа у хем. Неопходан ензим за ову реакцију је ферохелатаза.

Код порфирија недостају су поједини ензими из овог ланца синтезе хема. То доводи до акумулације супстанци које настају пре дејства тог ензима (јер се не могу разградити), али и до мањка супстанци који се синтетишу уз помоћ тог ензима и свих супстанци који даље следе у ланцу.


Ензим супстрат Производ Хромозом Ец ОМИМ порфирија
АЛК синтетаза Глицин, Суксцинил КоА δ-Аминолевулинска киселина 3p21.1 2.3.1.37 125290 нема
АЛК дехидратаза δ-аминолевулинска киселина Порфобилиноген 9q34 4.2.1.24 125270 акутна хепатична порфирија
ПБГ дезаминаза Порфобилиноген Хидроксиметил билан 11q23.3 2.5.1.61 176000 акутна интермитентна хепатична порфирија
Уропорфифриноген III синтетаза Хидроксиметил билан Уропорфириноген III 10q25.2-q26.3 4.2.1.75 606938 конгенитална еритропоетска порфирија
Уропорфириноген III декарбоксилаза Уропорфириноген III Копропорфириноген III 1q34 4.1.1.37 176100 касна кожна порфирија
Копропорфириноген III оксидаза Копропорфириноген III Протопорфириноген IX 3q12 1.3.3.3 121300 копропорфирија
Протопорфириноген оксидаза Протопорфириноген IX Протопорфирин IX 1q22 1.3.3.4 600923 порфирија вариегата
Ферохелатаза Протопорфирин IX Хем 18q21.3 4.99.1.1 177000 протопорфирија

• Табела преузета са енглеске википедије [1].

Подела[уреди]

Хем се синтетише у јетри и еритроцитима, тако да се и све уроћене (примарне) порфирије деле на:

  • хепатичне (у јетри) и
  • еритропоетске (у црвеним крвним зрнцима)

Хепатичне порфирије[уреди]

У ову групу спадају:

Еритропоетске порфирије[уреди]

Овде спадају:

Симптоми[уреди]

Симптоми порфирије могу се развити у току сати, дана или недеља. Напади могу бити изазвани лековима (барбитурати, седативи...), хормонима, пушењем, алкохолом, запаљењем, излагањем сунцу и стресом.

Код свих хепатичних порфирија се услед дефицита одређеног ензима смањује синтеза хема, па је у хепатоцитима смањена синтеза хема. Хем инхибише дејство ензима δ-АЛК синтетазе, међутим ако је концентрација хема смањена онда ће изостати блокирање овог ензима. То доводи до стварања све веће количине аминолевилинске киселине (АЛК) и порфобилиногена. Ови продукти се избацију из тела мокраћом. Све врсте порфирија у којима је повећана концентрација АЛК и ПБГ карактеришу се акутним нападима болести у виду акутног абдомена.

Порфирије у којима је повећана концентрација порфирина (уропорфириноген, копропорфириноген, протопорфириноген) су праћене повећаним фотосензибилитетом коже. Кожа оваквих особа при излагању ултравилетној светлости (таласне дужине око 400 нанометара) ствара токсичне слободне радикале кисеоника, који су горе споменути. Јавља се и оштећење ћелијске мембране услед стварања липидних пероксида. На кожи се јављају промене у виду красти, пукотина, крварења, тамна пребојеност коже, појачана маљавост (хирзуитизам).

Пошто се порфирини избацују мокрађом због обојености порфирина мокраћа добија тамно-црвену боју.

Код неких порфирија могу се наћи знаци оштећења нервног система: полинеуропатија, пареза, парализа.

Код еритропоетских порфирија може се јавити анемија (сидеробласта анемија), али само код неких типова о којима ће касније бити речи.

Може се јавити и повраћање.

Стечена порфирија[уреди]

Стечене порфирије су порфирије које нису проузроковане неким генетичким дефектом за одређени ензим који учествује у синтези хема. Оне нису наследне, за разлику од урођених. Могу се јевити код разних интоксикација, обољења крви, обољења система за варење. Карактеришу се повећаном концентрцијом порфирина у урину.

Историјске занимљивости[уреди]

Вампири и вукодлаци

Из симптома порфирије могу се нећи сличности са причама о вампирима. Заправо неке порфирије се лече пуштањем крви и то доноси олакшање пацијенту. Такође код пацијената са порфиријом постоји повећана осетљивост на сунчево зрачење, што се код прича о вампирима може интерпретирати као страх од светлости.

Код оболелог је поремећена синтеза хема. Тај поремећај може настати урођено или услед тровања(интоксикације). Услед тога пацијент изгледа: мртав бео, у тешким случајевима долази до повлашења усана, непца и гингива (парадонтоза), тако да се виде очњаци. Устовремено длакавост долази до изражаја што подсећа на вукодлака. Да би надокнадили губитак крви некада су неки пацијенти пили крв животиња. Бели лук убразава разградњу хемоглобина-штетно дејство за пацијенте са порфиријом. Код пацијената се може срести и појачана агресивност.

Литература[уреди]

  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђпрђевоћ Бихемија савремена администрација ISBN 86-387-0622-7
  • Fritsch Dermatologie und Venerologie Springer ISBN 3-540-61169-X

Спољашње везе[уреди]