Привреда Јужноафричке Републике

С Википедије, слободне енциклопедије

Јужноафричка Република је економски најразвијенија земља у Африци. Истовремено , апартхејд је оставио велики печат у свим сферама живота у савременој Јужноафричкој Републици. Још 80% становништва, углавном црнаца, живи испод границе сиромаштва. Висок је ниво незапослености и, као посљедица, криминала.

Индустрија[уреди | уреди извор]

Рударска индустрија[уреди | уреди извор]

Главна индустрија у Јужноафричкој Републици је рударство . Ископава се више од 40 врста минерала - бакра, злата, угља, мангана и гвожђа, са изузетком нафте, гаса и боксита . Јужноафричка Република је на првом мјесту у свијету по експлоатацији злата. Међутим, производња злата постепено опада – 2001. године ископано је 500 тона, 2022. године 346 тона. Рекорд је постављен 1956. године када је ископано 1.000 тона злата.

Друге индустрије[уреди | уреди извор]

Најважнија извозна индустрија и извор прихода, поред рударске, је црна металургија, заснована на домаћим сировинама. Развијене су и металопрерађивачка, машинска (индустријска опрема, рударска опрема, у малим количинама производња ковачких преса, алатних машина за сјечење метала, „шрафцигер“ монтажа аутомобила), хемијска ( петрохемија, производња киселина, соли, алкалија, соде, пепела, каустичне соде, минералних ђубрива ), лака индустрија, обојена металургија (топљење бакра), прерада дрвета, производња грађевинског материјала, прехрамбена индустрија .

Аутомобилска индустрија[уреди | уреди извор]

Електрични аутомобил Optimal Energy Joule
Џип Ури
Камион Самил 100
Самил МПВ камион цистерна
Самил Сафари транспортер

Аутомобилска индустрија у Јужноафричкој Републици почела је да се развија и стекла је снажну позицију средином касног 20. вијека. Након слома режима апартхејда, локално тржиште је порасло због све већег богатства аутохтоног афричког становништва, а у 21. вијеку се производња аутомобила више него удвостручила, достигавши скоро двије трећине милиона годишње у 2015. години [1] . По годишњој производњи аутомобила, земља је 2022. године била на 1. мјесту у Африци и на 22. мјесту у свијету [2] . Аутомобилска индустрија има 36 хиљада радних мјеста, обезбјеђује 7,5% БДП-а и 10% извоза земље. Национални програм развоја аутомобилске индустрије АПДП из 2013. године предвиђао је годишњу производњу од 1,2 милиона возила до 2020. године (у ствари, само 0,63 милиона возила произведено је у 2019, 0,45 милиона у 2020. години и у 2022 години 0,56 милиона) [3] . Око трећине производње се извози, од чега више од половине у развијене земље (Јапан, Аустралија, Европа, САД). Такође производи и извози многе аутомобилске компоненте.

Нема великих домаћих произвођача аутомобила, монтажу аутомобила углавном обављају стране компаније као што су: БМВ, Тојота, Форд, Мазда, Фолксваген, Дајмлер-Крајслер, Нисан, Фијат, Хамер, Пума (раније и Џенерал моторс). Земља традиционално има озбиљне сопствене технологије и производњу војних и полицијских возила и оклопних возила. Јоханезбург је периодично домаћин највећег међународног сајма аутомобила у Африци Међународног сајма аутомобила у Јоханезбургу .

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Пољопривреда је веома интензивна. Узгајају се житарице, шећерна трска, агруми, памук, кукуруз и друге суптропске културе. Учешће пољопривредних производа у извозу Јужне Африке у 2001. години износило је 10,6% (2004. године 12,2%). По узгоју шећерне трске у свијету, Јужноафричка Република је била на 17. мјесту (16,8 милиона тона у 2011. години), сунцокрет - на 8 мјесту (873,5 хиљада тона у 2002. години), кукуруз - на 7. мјесту (12,567 милиона тона у 2009. години). У 2002. години број говеда је износио 13,7 милиона грла (19. мјесто), оваца - 29,1 милион (8. мјесто).

Енергија[уреди | уреди извор]

У 2000. години 93% електричне енергије у земљи произвеле су термоелектране на угаљ, а до 2015. године ова цифра је пала на 80%, због активног развоја енергије сунца и ветра . Постоје хидроелектране на ријеци Оранж, велики број пумпних електрана, као и једина нуклеарна електрана у Африци у близини Кејптауна . Укупан капацитет свих електрана у земљи је око 50 ГВ од марта 2016. године, што је највећа цифра у Африци. Производња енергије 239 милијарди кВх (2012. година) .

Транспорт[уреди | уреди извор]

Јужноафричка Република има најгушћу жељезничку и путну мрежу у Африци.

Укупна дужина пруга земље је преко 20 хиљада км (2014. година) . Жељезнице користе „ капски колосјек “ од 1067 мм (3'6"). Жељезничким услугама до Лесота такође управља Јужноафричка жељезничка компанија.

Дужина аутопутева је преко 747 хиљада км (2014. година) , од којих преко 158 хиљада има побољшану покривеност.

Главне морске луке Јужноафричке Републике су Дурбан, Кејптаун, Порт Елизабет . Они су најопремљенији у Африци. Лука Ричардс Беј користи се за извоз минерала, а по промету терета (86 милиона тона) заузима прво мјесто у Африци и 20. у свијету.

Земља има 110 аеродрома, укључујући 11 војних. Међународни аеродроми се налазе у Јоханезбургу, Кејптауну, Дурбану, Преторији.

Макроекономија[уреди | уреди извор]

Под апартхејдом почетком 1980-их година, економија је почела да опада. Инфлација је била око 15%, упркос богатству земље. Апогеј инфлације био је 1986. године 18,8%.

Година БДП (милијарде долара) Инфлација (проценат)
1980 80.547 14.2
1985 57.273 16.2
1990 111.998 14.3
1995 151.117 8.7
2000 132.964 5.4
2006 254.795 4.5
2015 317.3 4.8

Приходи становништва[уреди | уреди извор]

Од првог квартала 2019. године, Јужна Африка има највишу просјечну плату од свих афричких земаља од 20.855 Р (1.324 евра), у рангу са Тајваном ( 47.868 НТ$, око 1.368 евра). Јужна Африка није имала минималну плату. У новембру 2018. године, предсједник Јужноафричке Републике је потписао закон о минималној плати. Од 1. јануара 2019. године износи 20 Р (1,46 УСД ) по сату и 3.500 Р (256,86 УСД ) мјесечно. За пољопривредне раднике стопа је 18 Р (1,32 УСД) по сату, а за домаће раднике 15 Р (1,10 УСД) по сату. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] Од 1. марта 2022. године минимална плата у Јужноафричкој Републици је 23,19 Р (1,59 УСД ) по сату, 185,52 Р ( $ 12,72) дневно и 4000 Р (274,19 УСД ) мјесечно, а за раднике запослене у оквиру проширеног програма јавних радова стопа је 12,75 Р (0,87 УСД ) по сату. [12] [13] [14] [15] [16] [17]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.oica.net/wp-content/uploads//https://www.oica.net/category/production-statistics/2022-statistics/[мртва веза]
  2. ^ Overview | OICA
  3. ^ https://view.officeapps.live.com/op/view.aspx?src=https%3A%2F%2Fwww.oica.net%2Fwp-content%2Fuploads%2FBy-country-region-2022.xlsx&wdOrigin=BROWSELINK
  4. ^ Ramaphosa: 'Historic' minimum wage to come into effect on January 1 2019 - The Mail & Guardian
  5. ^ National minimum wage - 1 January 2019 - The LWO - Employers Organisation - Werkgewersorganisasie
  6. ^ National Minimum Wage to come into effect on 1 January 2019 | SAnews
  7. ^ New minimum wage will kick in from 1 January 2019
  8. ^ „Business & Financial News, U.S & International Breaking News | Reuters”. Архивирано из оригинала 2019-01-17. г. Приступљено 2019-02-09. 
  9. ^ Minimum wage - South Africa - Mywage.co.za
  10. ^ Minimum wage to take effect January 2019 - Moneyweb
  11. ^ „Everything you need to know about the National Minimum Wage”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2019. г. Приступљено 14. 05. 2023. 
  12. ^ The minimum wage has been increased to R23.19 per hour — here’s what basics it can get you
  13. ^ Minister Thulas Nxesi announces 2022 National Minimum Wage increases | South African Government
  14. ^ Minimum wage - National Minimum Wage - South Africa - WageIndicator.org
  15. ^ New minimum wage for South Africa from March
  16. ^ South Africa: New earnings threshold and minimum wage to come into effect on 1 March 2022 - Bowmans
  17. ^ South Africa: National Minimum Wage Increases - allAfrica.com

Линкови[уреди | уреди извор]