Златне алге

Из Википедије, слободне енциклопедије
Златне алге
Систематика
домен(а): Eukaryota
царство: Chromalveolata
тип: Heterokonta
класа: Chrysophyceae
Pascher, 1914
редови[1]

Chromulinales  Pascher, 1910
Hibberdiales  Andersen, 1989
Ochromonadales  Pascher, 1910

Синоними:

Chrysophyta pro parte

Екологија таксона

Златне алге (Chrysophyceae, или Chrysophyta) су група хетероконтних алги, која се одликује великом морфолошком разноврсношћу; овој групи припадају једноћелијске, колонијалне и вишећелијске кончасте алге. Имају широко географско распрострањење и има их у свим водама, али се најчешће налазе у чистим слатким водама умерено континенталне климе.

Типови грађе[уреди]

Представници овог раздела се налазе на ризоподијалном, монадоидном, кокоидном, трихалном и хетеротрихалном ступњу организације. Велики број колонијалних врста нема сталан број ћелија у колинији. Кончасте врсте могу бити негранате и гранате.

Величина[уреди]

Једноћелијске врсте су, наравно, ситне и њихова величина износи неколико десетина микрометара, али кончасте могу бити дуге око једног дециметра.

Грађа ћелије[2][уреди]

Унутрашња ћелијска организација код свих представника је мање-више иста. У цитоплазми се налази један или два хлоропласта и релативно мало једро. У ламелама хлоропласта налазе се групе од 3-4 тилакоида и код већине представника један савијени периферни тилакоид. Осим хлорофила а & с у хлоропластима се налазе и каротени и ксантофили. У зависности од врсте и количине ових пигмената, боја ових алги може бити зеленожута, златножута, зелена или мрка.

Код најпримитивнијих представника ове групе алги на површини ћелије је танак перипласт и оне немају сталан облик тела. Код других се на површини плазмалеме налази чврст целулозни зид који је понекад слузав. Неке врсте на површини тела имају коколите (наслаге калцијум-карноната различитог облика), а код других се образују унутрашњи силикатни скелети. Код врста на највишем ступњу организације ствара се тзв. панцир око ћелија (од плочица које садрже силицијум) или су оне у „кућици“ кроз чије отворе излазе бичеви или псеудоподије.

Кретање[уреди]

Облици који су покретни имају два бича која међусобно могу бити исти или различити по дужини и грађи. Један је често редукован.

Размножавање[уреди]

Вегетативно се размножавају деобом ћелије и фрагментацијом.

Бесполно се размножавају зооспорама и аутоспорама.

Полно се размножавају хологамијом и изогамијом. Том приликом им се не диференцирају посебни органи за размножавање, што упућује да су оне у том погледу на веома ниском нивоу. Као резултат полног процеса стварају се цисте које су способне да преживе неповољне услове. Цисте су по сферичне или елипсоидне и имају силифициран зид из два дела. При клијању ствара се више зооспора са 1-2 бича.

Начин живота[уреди]

Највећи број врста припада групи активно покретних планктонских организама, али има и епифита, као и бентосних организама. Већина врста се обилно развија у рано пролеће и касну јесен, када су ниже температуре.

Значај[уреди]

У воденим екосистемима, значајни су продуценти органског материјала, а кроз процес фотосинтезе обогаћују воду кисеоником. Важна су карика у ланцу исхране водених животиња. Неке врсте, пак, могу довести до цветања воде.

Филогенија[уреди]

Неоспорно је да су златне алге стара група организама и сматра се да су у терцијеру достигле максимум свог развоја. Према својим особинама сличне су силикатним, жутозеленим и мрким алгама, чак се сматра да од њих силикатне алге воде порекло.

Систематика[уреди]

Класификација једноћелијских протиста је услед парафилетске природе читаве групе, разнолика. Бројне више-мање монофилетске групе се константно дефинишу, како се добија више података о сродности ових организама. Систематика златних алги, у смислу њихове припадности одређеном таксону и њихове поделе, је нарочито варијабилна од аутора до аутора, и овде је дато неколико погледа на њу.

1. Adl et al (2005)[1]

класа Chrysophyceae Pascher, 1914

ред Chromulinales Pascher, 1910
ред Hibberdiales Andersen, 1989
ред Ochromonadales Pascher, 1910
2. раздео Chrysophyta обухвата следеће класе, према Блаженчић (2000)[2]
класа Chrysomonadophyceae
класа Chrysopodophyceae
класа Chrysocapsophyceae
класа Chrysosphaerophyceae
класа Chrysotrichophyceae
3. Cavalier-Smith (1993)[3]

раздео Heterokonta

подраздео Ochrista
инфрараздео Chrysista
класа Chrysophyceae Pascher ex Hibberd 1976
поткласа Chrysomonadidae
поткласа Synuridae
поткласа Sarcinochrysidae
поткласа Chrysomeridae
4. Corliss (1984)[4]

царство Protista

група "Chromobionts"
раздео Chrysophyta Pascher 1914

Референце[уреди]

  1. ^ а б Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. (doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x )
  2. ^ а б Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 86-23-23002-7
  3. ^ Cavalier-Smith, T. 1993. Kingdom Protozoa and its 18 phyla. Microbiological Reviews 57: 953-994.
  4. ^ Corliss J.O. 1984. The kingdom Protista and its 45 phyla. BioSystems 17: 87-126.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Златне алге