Царство (биологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије

У биологији, царство (лат. Regnum) је једна од таксономских категорија у хијерархијској класификацији организама. Термин (на лат. regnum naturæ) је у науку увео Карл Лине 1735. године у првом издању дела Systema Naturæ, и дуго времена царство је било највиша таксономска категорија. Од 1960-их у употреби су и категорије изнад нивоа царства (натцарство и домен/домена).

Царство се у традиционалним ботаничким класификацијама дели на разделе (divisio, мн. divisiones), док се у зоолошким класификацијама дели на кола или типове (phylum, мн. phyla). Употреба термина филум који значи и раздео и коло, честа је у савременој неформалној биолошкој терминологији и пракси. Међународни код ботаничке номенклатуре (Члан 3.1) дозвољава употребу термина phylum у ботаничкој хијерархији.

Систем са два царства живих бића[уреди]

Антички истраживачи су делили тада познате организме у две групе, у непокретне биљке и покретне животиње. Исцрпну класификацију животиња дао је Аристотел, а класификацију биљака његов ученик Теофраст. Ова подела је била у употреби током старог и средњег века, све до Карла Линеа.

Лине је у истраживања природе увео једноставна правила за класификовање, дао упутства намењена за природњаке (naturalista, historicus naturæ) како да класификују и извршио прву поделу природних ствари („corpora naturalia”) у три царства. Та царства била су царство стена (Regnum Lapideum), царство биљака (Regnum Vegetabile) и царство животиња (Regnum Animale)[1]. Прво царство обухватало је неживе класе [[минерал]а], камења и фосила, док су друга два обухватала класе живих организама. Природњаке је, на основу царства које истражују, Лине поделио на литологе, фитологе и зоологе.

 
 
 
Живи организми
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Биљке (Regnum Vegetabile)
 
 
 
Животиње (Regnum Animale)

Систем са три царства живих организама[уреди]

Услед све интензивнијег истраживања микроорганизама путем микроскопа, већ средином 19. века постало је јасно да је „постојећа дихотомија на биљно и животињско царство нејасних граница и старомодна“ [2]. Поједини научници (нпр. Ричард Овен) дали су препоруке да се ново царство за микроорганизме. Стога је Ернст Хекел, 1866. године, класификовао живе организме у три царства, где су ново царство чинили једноћелијски организми.

 
 
Живи организми
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
једноћелијски
 
вишећелијски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Протисти (Protista)
 
Биљке (Plantae)
 
Животиње (Animalia)

Системи са више царстава[уреди]

Развој цитологије на почетку 20. века донео је нова сазнања о грађи ћелије. Међу микроорганизмима истраживачи су јасно под микроскопом могли разликовати оне који имају оформљено једро (еукариоте) од оних који га немају (прокариоте). Копланд је 1938. године издвојио прокариотске групе, бактерије и модрозелене алге (данас зване модрозелене бактерије), у ново царство: Monera.

У другој половини 20. века ултраструктура ћелије је постајала све важнија у обличавању царстава и класификацији организама, тако да су створене категорије хијерархијски више у односу на царство: натцарство прокариота и натцарство еукариота. Паралелно, све више научника посматрало је гљиве одвојено од биљака, на основу другачијег начина исхране. Роберт Витекер је 1969. године предложио систем класификације живих организама на пет царстава, која су се уклопила у два цитолошки дефинисана натцарства. Систем пет царстава 2003. године прихваћен је у настави биологије у Србији, и налази се у уџбеницима.

 
 
Живи организми
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
натцарство Prokaryota
 
натцарство Eukaryota
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
царство бактерија, Monera
 
 
 
царство протиста, Protista
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
царство биљака, (Plantae)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
царство гљива, Fungi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
царство животиња, Animalia
 
 
 
 
 

Архее и домене[уреди]

рРНК филогенетско стабло, са приказане три домене

Почев од краја 70-их година 20. века, у молекуларногенетичким истраживањима наследних информација, а у првом реду гена за рибозомалне РНК, уочене су до тада скривене разлике међу прокариотским организмима. Ове разлике су биле веома велике, тако да су од царства бактерија издвојене „архебактерије“.

Карл Воуз, у то време један од најважнијих научника у истраживањима порекла еукариотских организама и реконструкције еволуције читавог живота, одлучио се на увођење нове таксономске категорије, домена или домене, на које је подељен читав живи свет. Установио је три домене, једну чине организми са еукариотском грађом ћелије (Eukarya), а две организми са прокариотском ћелијом (Bacteria и Archaea). Независно од општег плана грађе ћелије, архее су сличније и сродније еукариотским организмима него бактеријама.

Увођење разлика међу прокариотима на вишем нивоу (домена) натерало је систематичаре да некадашње царство Monera поделе на два (Eubacteria и Archaebacteria), од којих свако припада засебној домени.

Савремене класификације[уреди]

Научне тежње да се филогенетски односи пресликају у хијерархијској класификацији (филогенетска систематика, нарочито молекуларна систематика) довеле су до честих реаранжмана у класификационим схемама живих организама. Описи царстава су критички истраживани, њихове делиминације често мењане, а свака нова информација о финим разликама у структури гена, грађи ћелија, метаболизмима и сл. уграђивана је у систематику царстава. Од Линеовског концепта царства се није одустало, али се све чешће идеја о највишем рангу поистовећује са категоријама домене и натцарства.

Еукариотска (нат)царства

У оквиру домена археа и бактерија, филогенетски односи се још увек расветљавају те су организми груписани у филуме (разделе), а царстава нема[3]. У оквиру еукариотске домене, највише промена се десило услед детаљнијег истраживања једноћелијских организама (протиста). Раније „чудна групација оних органиама које не можемо сврстати у животиње, биљке или гљиве“[4], данас се протисти сматрају основом неколико различитих и великих еукариотских натцарстава. Научници Симпсон и Роџер залагали су се за монофилетско порекло натцарстава те су 2004.[4] поделили еукариотску домену на 6 великих група, које најчешће изједначавамо са натцарствима: Opisthokonta, Amoebozoa, Arcaheplastida, Chromalveolata, Rhizaria и Excavata. Најновија генетичка истраживања указала су да су Rhizaria подгрупа у оквиру Chromalveolata, а очекује се још промена у класификацији еукариота и јасно дефинисање царстава.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Linnæus, C. 1735. Systema naturæ, sive regna tria naturæ systematice proposita per classes, ordines, genera, & species. – pp. [1–12]. Lugduni Batavorum. (Haak).
  2. ^ Scamardella, Joseph M. 1999. Not plants or animals: a brief history of the origin of Kingdoms Protozoa, Protista and Protoctista. International Microbiology 2 (4): 207–216.
  3. ^ The Taxonomic Outline of Bacteria and Archaea (TOBA), верзија 7.7
  4. ^ а б Simpson, A.G.B., Roger, A.J. 2004. The real ‘kingdoms’ of eukaryotes. Current Biology 14(17): R693–696.

Спољашње везе[уреди]