Прскалица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак прскалица (апарат).
Прскалица која гори

Прскалица је метални штапић, допола пресвучени посебном масом која сагорева дајући посебне светлосне ефекте.

Хемија[уреди]

Слој који гори код прскалице је посебна смеша у коју се додаје прах алуминијума, цинка, гвожђа, магнезијума, односно различитих метала који доприносе искрењу, али и бојама пламена. Овај слој је додат на метални део који не гори, односно служи као основа. Да би прскалица почела да избацује искре, потребно је упалити њен врх, за шта је потребно нешто више времена. Гори од врха ка подножју и коначно се постепено угаси.[1]

Историјат[уреди]

Није познат податак када су настале прскалице, али се као њихов изумитељ у појединим изворима наводи Калиникос из Хелиополиса, архитекта, који је пребегао у Константинопољ, јер су га као јевреја прогонили муслимани. У овај град је примљен са највећим почастима. Њему се приписује да је створио „грчку ватру“, која се још назива и морском или воденом, јер се палила у додиру са водом. Ово је било оружје које је у неколико наврата спасило византијску војску; смеша коју су постављали на зидове утврђења и борбене лађе. Рецепт је чуван у тајности и до данас није одгонетнуто шта је она садржавала, али се зна да је пламен било готово немогуће угасити када би се једном разгорео. Претпоставља се да је садржавала нафту, смолу и сумпор, а можда и шалитру, мада је по неким мишљењима она каснији изум, као и гашени креч. Верује се и да је Калиникос у часовима доколице изумео и „мање опасну ватру“, која је претходила данашњој прскалици.[1]

Примена[уреди]

Некада су се прскалице много више користиле као украс на новогодишњој јелци или просто као део поменутог славља, односно „кућни ватромет“. Данас, према писању „Забавника“, потиснуле су их петарде, које за разлику од прскалице, дају и звучне ефекте. Међутим, осим за новогодишње и божићне празнике, прскалице се користе на венчањима, посебно у западним земљама, где младенце засипају разнобојним искрама уместо конфетама или пиринчем.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Политикин забавник број 3074. Датум: 7.1.2011. Рубрика: „Кућни ватромет: Кад искре шапућу“. стр. 49. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Прскалица