Александријска библиотека

Из Википедија

Запис настао око 56. године који потврђује да је Александријска библиотека у неком облику морала да постоји још у 1. веку

Александријска библиотека је била највећа библиотека античког света. Налазила се у Александрији, на обали Средоземног мора, у данашњем Египту.

Основана је почетком III века пре нове ере од стране краљева из династије Птолемеја. Духовни покретач и први организатор био је Грк Деметрије из Фалерона. Током њеног постојања управници библиотеке били су веома учени људи и књижевници, као приређивач класичних епова: Зенодот из Ефеса, песник и граматичар Ликофрон из Халкиса и критичар и филолог Аристарх из Самотраке.

У Александријској библиотеци налазиле су се књиге из ондашњег целокупног цивилизованог света: дела из грчке књижевности и филозофије, преведене књиге из египатске, персијске и других књижевности. Преводило се и у супротним правцима, од којих су посебно важни преводи на арамејски и хебрејски, пошто је на тај начин сачуван део грчких књига. Песник Калимарх из Кирене начинио је каталог библиотеке у 120 књига. Процене броја књига и сличног материјала у Александријској библиотеци се доста разликују и крећу до 700 хиљада.

Књиге су се налазиле у импозантном комплексу зграда, укључујући две главне: Музеј и Серапис. Централни део у коме су се одвијала истраживања чинило је десет великих сала.

Судбина библиотеке је трагична. Сматра се да је Цезарова војска 47. године пре нове ере уништила главни део, онај у Музеју. Крајем 4. века, хришћани, на челу са патријархом Теофилом спаљују александријску библиотеку.^[1] У 7. веку муслимански калиф Оман је уништио остатак у Серапису.