Александријска библиотека

Из Википедије, слободне енциклопедије

Древна Александријска библиотека.

Александријска библиотека је била највећа библиотека античког света. Налазила се у Александрији, на обали Средоземног мора, у данашњем Египту.

Основана је почетком III века пре нове ере од стране краљева из династије Птолемеја. Духовни покретач и први организатор био је Грк Деметрије из Фалерона. Током њеног постојања управници библиотеке били су веома учени људи и књижевници, као приређивач класичних епова: Зенодот из Ефеса, песник и граматичар Ликофрон из Халкиса и критичар и филолог Аристарх из Самотраке.

[уреди] Библиотечки фонд

Запис настао око 56. године потврђује да је Александријска библиотека у неком облику постојала још у 1. веку

У Александријској библиотеци налазиле су се књиге из ондашњег целокупног цивилизованог света: дела из грчке књижевности и филозофије, преведене књиге из египатске, персијске и других књижевности. Преводило се и у супротним правцима, од којих су посебно важни преводи на арамејски и хебрејски, пошто је на тај начин сачуван део грчких књига. Књиге су се налазиле у импозантном комплексу зграда, укључујући две главне: Музеј и Серапис. Централни део у коме су се одвијала истраживања чинило је десет великих сала. Песник Калимарх из Кирене начинио је каталог библиотеке у 120 књига. Процене броја књига и сличног материјала у Александријској библиотеци се доста разликују и крећу до 700 хиљада.^{[тражи се извор од 09. 2009.]}

Када је библиотекар Филарет у 3. веку пне хтео да уврсти Стари завет у фонд библиотеке, окупио је седамдесет двојицу Јевреја који добро познају грчки ради превођења, што сведочи о нивоу учености те епохе.^[1]

[уреди] Уништавање библиотеке

Судбина библиотеке је трагична. Она је уништавана више пута са више разних страна.

[уреди] Цезарово уништавање 48. године

Сматра се да је Цезарова војска 47. године пре нове ере уништила главни део, онај у Музеју.

[уреди] Хришћанско уништавање 391. године

Убрзо након што је 387. године хришћанство постало државна религија Римског царства, цар Теодосије I 391. године наређује унуштавање свих паганских храмова. Тада хришћани, на челу са александријским патријархом Теофилом, спаљују Александријску библиотеку.^[2]

[уреди] Муслиманско уништавање 642. године

Када је муслиманска армија освојила Александрију 642. године након што је поразила византијску војску у бици код Хелиополиса, командант је упитао калифа Умара шта да раде са библиотеком, односно са књигама. Он је дао чувени одговор: "Оне или су у супротности са Кураном, што значи да су јерес, или се слажу са њим, што значи да су сувишне."

[уреди] Обнављање библиотеке

За више информација погледајте Библиотека Александрина

2002. године од старе библиотеке, на обали мора међу оронулим стамбеним зградама, створена је једанаестоспратница од стакла и бетона, дело норвешке архитектонске фирме Снохета. Обликом подсећа на огромни соларни диск, окренут Медитерану. На гранитном зиду који гледа на југ уклесана су слова већине светских писама, што представља својеврсну промоцију националне, културне и језичке шароликости која се чува у овој грађевини. Укупна површина се процењује на 40.000 квадратних метара. У свом склопу поседује највећу јавну читаоницу на свету, као и специјализоване дечје, читаонице ретких књига, рукописа, микрофилмова, а њен саставни део је и Музеј (рађен такође по античком узору). Једна од посебних посластица је "Нобелова соба", смештена на трећем спрату, у којој можете уживати у бисерима светске књижевности, делима насталим (и од шведске краљевске Академије награђеним) од 1901. до 2001. године. Реализација оваквог једног амбициозног пројекта коштала је инвеститоре 220 милиона долара и трајала је око 20 година.

[уреди] Напомене

[уреди] Спољашње везе

• Ellen N. Brundige: The Library of Alexandria
• Preston Chesser: The Burning of the Library of Alexandria
• James Hannam: The Mysterious Fate of the Great Library of Alexandria
• Kenneth Humphreys: Murder of Hypatia, End of Classic Scholarship in Egypt
• What happened to the great library of Alexandria?