Пјеро ди Козимо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Спасавање Андромеде, уље на платну, 1510 или 1513, Галерија Уфици.

Пјеро ди Козимо (итал. Piero di Cosimo), рођено име Пјеро ди Лоренцо (итал. Piero di Lorenzo) (рођен 1426. у Фиренци — умро 1521. у Фиренци), био је италијански ренесансни сликар познат по свом ексцентричном карактеру и нестварним митолошким сликама.

Његово име Козимо, потиче од његовог учитеља Козима Роселија, с којим је 1481. године, као помоћник радио на фрескама Прелажење Црвеног мора и Проповјед на планини у Сикстинској капели у Ватикану. Ту је могао да види фреске Ботичелија и Гирландаја, чији стилови доминирају његово рано дјело из 1486. године, Прича о Јасону. У слици Посјета са двојицом светаца, рађеној око 1487., присутан је утицај колоризма Ван дер Хуса.

Ди Козимов зрели стил карактеришу митолошке слике у којима је присутна романтична фантазија са бизарним сценама. Многе од тих слика се заснивају на Витрувијевом схватању еволуције човјека. Слике су испуњене фантастичним хибридним формама људи и животиња препуштеним уживању (Откриће вина, око 1500.) или у борби (Битка кентаура и лапита, 1486.). Друге сцене приказују човјеково учење да користи ватру (Ватра у шуми, око 1487.) и оруђе (Вулкан и Еол, око 1486.) Гомиле чврстих голих тијела сјајне коже показује Козимово интересовање за дјело Луке Сињорелија. Али, док Откриће меда (око 1500. године) задржава форме фигура а ла Сињорели, њихове форме су моделиране мекше а свјетло које их обасјава је топлије, гдје је такође очигледно Ди Козимово мајсторство у коришћењу технике уља. У слици Спасавање Андромеде, Ди Козимо усваја Леонардову технику сфумата (метод сјенчења којим се ублажавају прелази између свјетла и сјене) како би постигао нови и сочнији атмосферски ефекат.