Разговор с корисником:Suradniksuradnik

Поздрав, Suradniksuradnik. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Suradniksuradnik. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! Жељко Тодоровић (разговор) 21:46, 5. јануар 2012. (CET) с. р.

Јован Радосављевић

Према википедијиним правилима о именовању људи, титуле и чинови се изостављају из наслова чланка осим уколика титула није саставни део назива личности (нпр. Свети Сава, Краљ Артур) . --Новак (разговор) 20:46, 24. јануар 2012. (CET)

Слика

Извињавам се што нисам одмах одговорио, имао сам неке хитне телефонске позиве. Нисам стручеак са слике и ауторска права, па да би били сигурни проверите код администратора Микија jeр je он стручњак за слике. Иначе повечао сам слику у тексту Манастир Јежевица, па погледајте како се то ради, да можете повечати остале слике у тексту на величину коју ви желите.--Drazetad (разговор) 22:40, 26. јануар 2012. (CET)

Манастир Јежевица

Честитам на овом великом и лепом чланку. Главни проблем је скоро потпуни неодстатак референци и извора у чланку. Одакле сте све ово написали, на које књиге и публикације се позивате? Такође, видим да су слике манастира такође Ваше. Да ли имате још неку слику? Слику унутрашњости, мимо иконостаса? Јежевица је споменик културе, да ли сте ту тему обрадили? Али и поред свега тога, чланак је диван и јако велики, честитам. Поправићемо шта не ваља, да буде сјајан, а онда ћемо га предлагати за посебне и сјајне чланке, који се истичу квалитетом. --БелиПисац ^{има реч} 00:33, 28. јануар 2012. (CET)

Манастир Јежевица - одговор

Захвалјујем се на честиткама али нема потребе да ми се захваљујете на чланку, мени је довољно ако ће текст послужити некоме. Што се тиче извора, неведен је извор у чланку. Наиме све информације које сам навео узете су из рукописа и монографије манастира Јежевица а чији је аутор арх. Јован Радосављевић, могу једино да наведем изворе које је отац Јован користио:

Литература:

1. Народно предање и казивање,
2. Д. Рајић, Зборник радова, Народни музеј Чачак, р. бр. 879/1853, 341/1988.
3. Милисав Протића, под Бањицом црква Јежевица,
4. Вук Караџић, Српске народне пјесме, II,
5. Владимир Р. Петковић, Јежевица, народна енциклопедија,
6. Ст. Станојевић, Загреб, Библиографски завод,
7. Слободан Милеуснић, Средњовековни манастир Јежевица, Н. Сад, 1955.
8. Михаило Валтровић, Старе српске црквене грађевине, Српске илустроване новине, Нови Сад, бр. 2, 1881, стр. 25-26.
9. Др Андрија Веселиновић, Јежевица и њена прошлост, Чачак, 1994.
10. Радомир Станић, Манастир Стјеник.
11. Радован Маринковић, Легенда о селима, Зборник радова Народног музеја, Чачак, књ. 6, 1975.
12. Марија Орбовић; „Врело“ часопис, бр. 28,2003.
13. Душан В. Комлушки, Манастири сведоци векова, Овчарско - кабларски манастири, Бео синг, Београд, 2005.
14. Делфина Рајић, Зборник радова Народног музеја ХХIV, 1944, Чачак, 1995, Црква св. Николе у Јежевици и Манастир Стјеник.
15. Зора Симић-Миловановић, Посебан одсек из ....- органа Института САН, Нова серија, књ. 1, Београд, 1950.
16. М. Протић, Трнавски мученици, Битољ, 1939.
17. Војислав Ђурић Ј. Милешева и дрински тип цркве "Рашка баштина", Краљево, књ. 1, 1975.
18. Феликс Каниц, Србија, земља и становништво, књ. II, Београд, Српска књижевна задруга 1985.
19. Марица Шупут, Српска аристократија у доба туске власти, 1459-1690, Београд, Српска академија наука
20. Милоје М. Васић, Жича и Лазарица,
21. Димитрије Богдановић, Инвентар ћирилских рукописа у Југославији, 11-17 века, Зборник за историју, језик и књижевност спрског језика, Београд, Српска академија наука и уметности, I одељење, књ. ХХХХI, 1982.
22. Зора Симић-Миловановић, Трагови манастира Стјеника у планини Јелици-"Старинар", Београд, књ. 1, 1950.
23. Радомир Станић, Неке претпоставке о везама Богородице Градачке са Овчарско-кабларским манастирима, Чачак, Народни музеј, 1993.
24. Зборник радова Народног музеја, ХХIV, 1994. године, Чачак, 1995.
25. Архим. Јован Радосављевић, Овчарско-кабларски манастири, о неистраженим светим местима манастира, метоха, испосница, Нови Сад, 2002.
26. Еп. Василије Костић, Свети мученик Јован стјенички, Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, Београд, акт бр.: службено, да се Св. Јован Мученик стјенички канонизује и стави у каталог срба светитеља, Краљево 29- мај. 1976. год.
27. Милка Чанак-Медин, Неки примерци црквеног намештаја, амвонских плоча и прозорских транзена, Зборник Народног музела (Београд), књ. 9-10, 1979.
28. Јоаким Вујић, Путешествије по Сербији.
29. Владимир Тошић, Мрчајевци и околина, Мрчајевци 1978.
30. Љубомир Дурковић-Јакшић, Епископ Жички Сава Дечанац и његов преглед Жичке епархије, 1892-1896, Краљево, 1989.
31. Мита Петровић, Финансије и установе обновљене Србије, књ. III, Београд, Министарство финансија, 1899.
32. Аличић Ахмед, Турски пописи у дефтерима неких подручја Западне Србије, 15. и 16. век, књ. 1, Чачак, Историјски архив 1984.
33. Светлана Пајић, Царске двери из Стјеника, Саопштење Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд, књ. 22-23, 1990-1991.
34. Владимир Петковић, Преглед цркве корз повесницу српскога народа, 1950.
35. Драгољуб Павловић М. од 1450. до 1850., Зборник радова Народног музеја Чачак, књ. 12
36. Мирјана Ћоровић, Иконостас цркве Св. Николе у Великој Хочи, "Старинар", Нова серија, 9-10/1958-1959.
37. Сретен Петковић, Утицај илустрација из српских штампаних књига на зидно сликарство 16. и 17. века, "Старинар", Нови Сад, 17, 1966., Београд, Архива института, 1967.
38. Милошевић Десанка, Српска уметност од 12. до 18. века, Социјалистичка Република Србија, II. том, Београд, НИРО, Књижевне новине, 1983.
39. јереј Јосиф Протић, "Последование молебное",
40. Србољуб Васић, говори да еп. др. Николај Велимировић неуморно ради на обнављању запуштених светиња, "Правда" (новине), Београд, 1940.
41. Иван Здравковић, предлог за рестаурацију крова на манастирској цркви у Јежевици код Чачка, Саопштење Геодетског завода за заштиту споменика културе, Београд, књ. 4.
42. Милан Лађевић, Чишћење фресака у Јежевици, Саопштење Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд, књ. I, 1953.
43. Светислав Мандић, Дневник, записи конзерватора, Београд, "Словољубље", 1975.
44. Културно наслеђе Србије, 1947-1982, Београд, Српска академија наука и уметности, 1982.
45. Милан Ђокић, црква Св. Николе у Јежевици, Краљево, књ. 2, 1980.
46. Гласник Српског ученог друштва, 1878.
47. Из рукописне старе свеске ман. Јежевица.
48. Бранко Вујовић, Уметност обновљења Србије, 1797-1848. Београд, Просвета, Републички завод за заштиту споменика културе, 1986.
49. Светозар Душанић, професор и управник Патријаршијског музеја. Писао је о сачуваном, бронзираном Стјеничком печату; печат манастира Стјеника из 1710. године, Весник Музејског и конзерваторског друштва НРС, 1-2, Београд, 1960.
50. Леонтије Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, историјско-етнографска расправа, Смедерево, Нардни музеј, 1965.
51. Архим. Јован Радосављевић, Катастиг Манастира Благовештења, код Овчар Бање – Рукопис са разним подацима.
52. Александар Савић, црква Јежевица и ман. Стејник, Жички весник, 1965.
53. Митрополит Михаило, Православна Српска Црква у књажеству Србији, Београд, Државна штампарија, 1874.
54. А. Костић, Jедан леп пример, ”Прегледи’, Полуслужбени орган свештенства жичке епархије, Чачак, IV/1924, бр.3 и 4.
55. Милан Ђ. Милићевић, Поменик
56. Јереј Јосиф Протић, парох тијањски, 1830, свеска сачувана са подацима о манастиру Јежевици, у рукопису.
57. Храбак Богумил, Бројност свештенства и манастира и организованост цркве у Србији од 1470-1570., Богородица Градачка, у историји српскога народа: научни скуп поводом 800 година Богородице Градачке, Чачак, Народни музеј, 1993.
58. Радојко Николић из села Ртију, Каменорезац Радосав Чикириз, Горњи Милановац,” Дечје новине”, 1989.
59. Милан Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија.
60. Коста Поповић, Црква јежевичка, Лицејска, II, Београд , 1863.

Што се тиче слика, имам их колико и каквих треба...