Ранавалона III

С Википедије, слободне енциклопедије
Ранавалона III
Лични подаци
Пуно имеРанавало Мањака Разафи
Датум рођења(1861-11-22)22. новембар 1861.
Место рођењаАмпарибе,  Мадагаскар
Датум смрти23. мај 1917.(1917-05-23) (55 год.)
Место смртиАлжир,  Алжир
Гроб1917;1938 Гробље Сенг Еуген[1][2]
Породица
СупружникРатримо
Раиниаривони
РодитељиАндриантсимианатра
принцеза Ракетака
ДинастијаХова
Краљица Мадагаскара
Период30. јул 188328. фебруар 1897
ПретходникРанавалона II

Потпис

Ранавалона III (Ампарибе, 22. новембар 1861Алжир, 23. мај 1917) била је последња суверена краљица Мадагаскара. Владала је од 30. јула 1883. до 28. фебруара 1897. године и борила се против колонизације од стране Француске. Као млада изабрана је међу неколико квалификованих жена за краљицу и наследницу Ранавалоне II, након њене смрти. Као и претходна краљица, Ранавалона III ушла је у политички брак са чланом Хоба династије, политичаром Раиниаривонијем, који је био премијер Мадагаскара,и у великој мери надгледао свакодневно управљање краљевством и управљао својим пословима. Ранавалона је покушавала да одбрани колонизацију јачањем трговинских и дипломатских односа са Сједињеним Државама и са Великом Британијом током своје владавине. Француски напади на приобалне луке и на главни град Антананариво на крају су довели до освајања краљевске палате 1895. године, окончавајући суверенитет и политичку аутономију вековног краљевства.[3]

Ране године[уреди | уреди извор]

Ранавалона III била је ћерка од Андриантсимианатра, а њена мајка била је принцеза Ракетака, рођена 22. новембра 1861. године у селу Ампарибеу.[4][5][6][7]
Када је била довољно стара да похађа школу, почела је да иде у приватну школу у оквиру Лондонског мисионарског друштва.[5]

Описана је као радно и знатижељно дете са снажном љубављу према проучавању Библије, учењу и читању, а била је изузетно љубазна према наставницима.[7] Даље образовање наставила је у Конгрегационој школи, средњој школи за девојке. Крштена је као протестанткиња у Амбохиманги 5. априла 1874. године.[5] Њени наставници су је описивали као једну од најбољих ученика генерације.[7]

Удала се за племића Ратрима који је преминуо неколико година касније, 8. маја 1883. године у 22 години живота.[8][9][10]

Постоје извештаји да је премијер Мадагаскара Раиниаривони отровао њеног мужа из политичких разлога. Ранавалона је склопила брак са Раиниаривонијем из политичких разлога.[9]

Владавина[уреди | уреди извор]

Ранавалона III проглашена је краљицом након смрти њене претходнице, Равалоне II, 13. јула 1883. године и преселила се у краљевску палату у Антананариву.[11][12] Крунисање је одржано 22. новембра 1883. године на њен 22. рођендан, када јој је додељена титула Њено височанство Ранавалона III, по божијој милости и вољи народа, краљица Мадагаскара и заштитница закона нације.[13] Крунисана је у белој свиленој хаљини са црвеним везом и златним украсима.[14]

Као и њене две претходнице, Ранавалона је закључила политички брак, са премијером Раинилаиаривонијем. Улога младе краљице била је у великој мери церемонијална пошто је готово све важне политичке одлуке и даље доносио много старији и искуснији премијер. Ранавалона је често била позвана да говори јавности у име Раиниаиривонија.[15]
Током њене владавине, њена тетка Рамисиндразана била је саветница и имала значајан утицај на суд. Старија сестра Расендраноро чији је син Ракатокомена и кћи Разафинандриамантира живели су са својом мајком и били њени блиски сарадници.[14] Уживала је у плетењу и имала велику љубав према квалитетној одећи, а једина је у Мадагаскару смела да увози одећу из Париза.[14][7]

Изгнанство[уреди | уреди извор]

Нова колонијска Влада Француске одлучује да пресели седиште у град Алжир. У почетку је краљици Ранавалони III дозвољено да остане, али је ипак на суду одлучено да Французи протерају краљицу на острво Реинион, 27. фебруара 1897. године.[16] Њен супруг преминуо је исте године, а она је убрзо пресељена у вилу у Алжир заједно са неколико чланова своје породице. Краљици и њеној породици обезбеђен је угодан живот, укључујући повремена путовања у Париз, али јој никада није дозвољено да се врати на Мадагаскар.[17]

Смрт[уреди | уреди извор]

Преминула је од емболије у својој вили у граду Алжиру, 23 маја 1917. године у 55 години живота. Сахрањена је у Алжиру, али су након 21 године њени постхумни остаци пребачени на Мадагаскар, где је сахрањена у краљевској гробници Амбохиманга.[18][19]

Одликовања[уреди | уреди извор]

Национална одликовања[уреди | уреди извор]

  • Врховни орден реда краљевства (30. 7. 1883).[20]
  • Орден Радама II (30. 7. 1883).[20]
  • Орден за заслуге (30. 7. 1883).[20]
  • Орден за војне заслуге (30. 07. 1883).[20]
  • Врховни орден краљевства (30. 07. 1883).[20]
  • Орден Равалоне (1896).[20]

Стране почасти[уреди | уреди извор]

  • Велики крст реда Легије части (18. 1. 1887).[21]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Randrianja 2001, стр. 100–110.
  2. ^ Andrianjafitrimo 2007, стр. 187.
  3. ^ Roland, Fage & Sanderson 1985, p. 530.
  4. ^ Le Dictionnaire universel des créatrices Written by Collectif, Antoinette Fouque, Mireille Calle-Gruber, Béatrice Didier
  5. ^ а б в Trotter Matthews 1904, p. 243.
  6. ^ Titcomb 1896, pp. 530–542.
  7. ^ а б в г Stuart Robson 1896, pp. 103–104.
  8. ^ „Genealogy”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 01. 09. 2018. 
  9. ^ а б Ministère de la marine et des colonies 1884, p. 117.
  10. ^ Carpenter, Frank G. (23. 1. 1908). „Madagascar's Ex-Queen”. Ур.: Pattengill, Henry. Moderator-Topics. 28. Lansing, MI. стр. 370—372. 
  11. ^ „Madagascar (Kingdom)”. Архивирано из оригинала 29. 1. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2006. 
  12. ^ Nativel 2005, p. 112.
  13. ^ Stratton 1964, p. 142.
  14. ^ а б в „The Queen of Madagascar”. Scientific American Supplement (1037). New York: Munn & Co. Publishers. 16. 11. 1895. стр. 16568. 
  15. ^ Cousins 1895, p. 73.
  16. ^ Priestley 1967, p. 305.
  17. ^ Barrier 1996, p. 260.
  18. ^ Barrier 1996, p. 358.
  19. ^ Barrier 1996, pp. 273–274.
  20. ^ а б в г д ђ „orders”. www.royalark.net. Приступљено 23. 5. 2018. 
  21. ^ „madagascar2”. www.royalark.net. Приступљено 23. 5. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]