Спомен-чесма краља Александра Обреновића на Златибору
| Спомен-чесма краља Александра Обреновића на Златибору | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Златибор |
| Општина | Чајетина |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | 1893. година |
| Тип културног добра | Непокретно културно добро |
Спомен-чесма краља Александра Обреновића на Златибору је грађевина која је саграђена 1893. године.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије. Налази се на Златибору, под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Краљево.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Крајем 19. века у посету Златибору је дошао последњи српски краљ из династије Обреновић, Александар Обреновић што се сматра преломним тренутком за развој туризма на овој планини.[1] Крај извора хладне воде Кулашевац 1893. године је организован свечани дочек и ручак. Председник чајетинске општине Петар Мићић је у име Златибораца одржао здравицу. У жељи да овај боравак нечим обележи, краљ Александар се обавезао да ће о свом трошку подићи чесму, па је у знак захвалности месту тада промењено име у „Краљева вода”.[1] Након овог догађаја је отпочела изградња првих смештајних објеката и претварање ове планине у туристички центар Србије. Уз спомен чесму су се одржавале светковине и била је најчешћи мотив на златиборским разгледницама. Спомен-чесма краља Александра Обреновића на Златибору је подигнута 1893. године уз шеталиште, крај језера, у подножју „Краљевих вода”.[1]
Правоугаоне је основе грађена од тесаних камених квадера, а у горњем делу се завршава тимпаноном у духу класицистичке традиције. На чесми је уграђена квадратна плоча од црног мермера са натписом „Краљ Александар I 20. август 1893”.[1] Изнад спомен плоче је аплициран крст мањих димензија. Са леве и десне стране чесме је зид од рустично обрађеног камена и по једна камена клупа док се са њене задње стране налази ограђени плато приближно квадратног облика. Плато је поплочан гранитним плочама и ограђен оградом од кованог гвожђа. Са задње стране се прилази са терена, док је са предње стране у односу на шеталиште уздигнут за 1,82 метара.[1]
У централни регистар је уписана 2. октобра 2019. под бројем СК 2227, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Краљево 18. септембра 2019. под бројем СК 267.[1]
