Општина Чајетина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Чајетина

Општина Чајетина у Србији
Општина Чајетина у Србији

Грб
Опште информације
Површина 647[1] km²
пољопривредна 37.469[1] ha
шуме 21.555[1] ha
Становништво (2011) 14.745 ст.
Број насеља 24
Поштански број / Позивни број 31310 / +381 (0)31
Администрација
Округ Златиборски округ
Седиште Чајетина
Председник општине Милан Стаматовић (ДСС)
Статистика
Дужина путева (2008) 353 km
Број запослених становника 6.008
Основне школе 3[2]
Број ученика 1.170[2]
Средње школе 1[2]
Број ученика 460[2]
Интернет страница www.cajetina.org.rs

Општина Чајетина је општина у Златиборском округу у западном делу Републике Србије. Општина заузима површину од 647 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 37.469 ha, а на шумску 21.555 ha).[1]

Центар општине је насеље Чајетина. Општина Чајетина се састоји од 24 насеља. Према подацима са пописа 2011. године у општини је живело 14.745 становника. По подацима из 2003. природни прираштај је износио -4,3‰, а број запослених у општини износи 6.008. У општини се налазе 3 матичне основне школе са укупно 13 издвојених одељења и 1 средња школа.[2]

Географија[уреди]

Општина Чајетина је смештена на југозападу Србије, на граници са Босном и Херцеговином (Република Српска). На северу се граничи са општином Ужице, на истоку са општином Ариље, на југоистоку са општином Нова Варош, а на југу са општином Прибој.[1] Површина општине је 647 km² а густина насељености је 22,8 становника на km².

Терен општине је углавном изграђен од серпентина, а велику распрострањеност имају и кречњаци у доломити средњег и горњег тријаса.[3]

Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Општина Чајетина обухвата само централне дијелове Златибора. Просечна надморска висина је 1000 m, а највећа 1496 m (Торник).[3]

Већина територије је брдско планинска, а насељена је између 600 и 1100 метара надморске висине.[3] Клима је умјереноконтинентална, али је изражен и утицај планинске климе.[3] Лета су блага, а зиме су умерено хладне.[3] Количина падавина је мала и износи у просеку 990 mm годишње.[3]

Под шумом је 21.555 ha општинске територије (око 33,3% укупне површине), а најзаступљенији су црни и бели бор, смрча и јела.[3]

Због геолошког састава терена, подручје је богато изворима, али и подземним водама. Подземне воде су нарочито присутне у насељу Златибор и његовој околини.[3]

Становништво[уреди]

Становништво Златибора, као и читавог ужичког краја, је досељеничко. Мало је породица које ту живе дуже од двеста година. Највећи део становништва се доселио из Херцеговине, Црне Горе и Санџака у 18. и 19. веку.

Постоје пописи становништва из ранијих периода али су неприкладни за поређење са новијим, због промене територијалне организације села, општина и срезова. Подаци по пописима после Другог светског рата, односно од 1948, пружају увид у неке важније промене у становништву.

По попису из 2002. општина је имала 15.628 становника у 5.146 домаћинстава,[4] тј просечно 3 члана по домаћинству. На попису из 2011. било је 14.745 становника.[5]

У послератном периоду највећи број становника био је на попису из 1953. године (21.529). У два насеља градског типа у овом периоду дошло је до повећања броја становника — у Чајетини (за 486%) и Златибору (за 2073,9%, што је највеће повећање у читавом Златиборском округу). Једино село које је у истом периоду имало повећање броја становника је Мачкат (126%). У свим осталим селима је забележен пад броја становника. Пад броја становника је нарочито изражен у мање развијеним селима, у којима су остала углавном старачка домаћинства.[4] Због негативног природног прираштаја општина је у буџету за 2013. годину повећала износ средстава за помоћ породиљама, а пружа и финансијску помоћ за вантелесну оплодњу.[6]

Демографија
Година Становника
1948. 20.266 [7][5]
1953. 21.529
1961. 20.716
1971. 19.224
1981. 17.098
1991. 15.996 15.914
2002. 15.765 15.628
2011. 14.745

Веома је неповољна старосна структура становништва општине. Просечна старост је 42,3 године. По демографским критеријима то означава дубоку демографску старост што је веома неповољно за обнављање становништва. Млађих од 14 година има 14,5%, а старијих од 65 је 20,3%. У неким селима старији од 65 година чине половину становништва.

Неписмених изнад 10 година је 6,14%. Међу неписменима је највише старијих изнад 65 година живота (87,1% од укупног броја неписмених), а међу њима је опет највише жена (82,2%)

Сеоско становништво чини скоро две трећине (64%), а градско незнатно више од једне трећине (36%) укупног становништва општине.[4]

По националном и етничком саставу огромну већину чине Срби (14.440) а потом следе Црногорци (36), Хрвати (13), Македонци (7), Мађари (6), Горанци (6), уз известан број неопредељених (65) и оних чије је етничко порекло непознато (147).[5]

Српски језик је матерњи за 98,65% становништва.[5]

Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
14.440 97,93%
Црногорци
  
36 0,24%
Хрвати
  
13 0,09%
Македонци
  
7 0,05%
Мађари
  
6 0,04%
Горанци
  
6 0,04%
Југословени
  
5 0,03%
Муслимани
  
3 0,02%
Бошњаци
  
2 0,01%
Буњевци
  
2 0,01%
Роми
  
1 0,006%
Руси
  
1 0,006%
Словаци
  
1 0,006%
Словенци
  
1 0,006%
Украјинци
  
1 0,006%
остали
  
8 0,05%
неизјашњени
  
65 0,44%
непознато
  
147 0,99%

Насеља[уреди]

Насеље Златибор

У општини Чајетина се налазе 24 насељена мјеста: Чајетина (сједиште општине), Златибор, Семегњево, Сирогојно, Рожанство, Доброселица, Јабланица, Стубло, Раковица, Љубиш, Саиновина, Шљивовица, Бранешци, Гостиље, Алин Поток, Мушвете, Голово, Рудине, Крива Река, Мачкат, Трипкова, Дренова, Жељине и Трнава.

У општини постоје и три туристичка насеља — Рибница, Смиљанића Закос и Водице, која немају карактер сталне насељености, мада у периоду туристичке сезоне у њима борави велики број људи.

Насеље Број становника (1991)[7] Број становника (2002)[7]
Чајетина 2585 3162
Златибор 1668 2344
Крива Река 1219 1135
Јабланица 1176 924
Саиновина 752 810
Мачкат 636 806
Сирогојно 844 763
Бранешци 773 744
Љубиш 867 705
Шљивовица 645 573
Рожанство 532 457
Доброселица 540 405
Трипкова 492 372
Гостиље 478 344
Семегњево 412 300
Трнава 311 282
Мушвете 306 277
Алин Поток 326 244
Стубло 302 214
Голово 299 212
Рудине 191 159
Жељине 226 153
Дренова 188 135
Раковица 146 108

Општинска власт[уреди]

После локалних избора у Србији 2012, 31 одборничко место у општинској скупштини распоређено је на следећи начин:[8] :

Партија Одб. места
Демократска странка Србије 16
Листа за бољу Чајетину (ДС, СПО, ГГ „Златиборски поглед“) 8
Српска напредна странка 4
Социјалистичка партија Србије 3

Милан Стаматовић, члан Демократске странке Србије је након избора по четврти пут изабран за председника општине Чајетина.[9]

Председник СО Чајетина је Милоје Рајовић из Демократске странке Србије, а његов заменик је Остоја Ковачевић из Социјалистичке партије Србије.[10]

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Златибора

Златибор је био одувиек насељен. У праисторији овде су живели Илири, затим долазе Римљани, па Словени. Прво познато име овог краја било је Рујно.

Постоје и остаци праисторијских насеља, то су Чајетинска и Шљивовачка градина. Чајетинска градина имала је велики значај у доба Римљана. На Шљивовачкој градини налазило се илирско утврђење лоцирано на усамљеном купастом брду чија је висина око 900 метара. Због своје неприступачности, одличног прегледа, добре воде и плодног Бранешког поља, то је било идеално место за изградњу утврђења.

Први познати документ који помиње Чајетину потиче из 1815, а ради се о писму Јована Мићића кнезу Милошу. Име Чајетина вероватно потиче од речи чајати или чајити, што је у локалном говору значило чекати.[11]

Привреда[уреди]

На Златибору је од пољопривреде најразвијеније сточарство. Пространи пашњаци су погодни за гајење оваца и говеда. Чувени су џемпери од овчије вуне из Сирогојна. Ратарство је слабије развијено. Од воћа се највише гаје малине и шљиве.[12] Занатство је највише развијено у Рожанству, гдје још увијек качари праве чувене рожањске каце за кајмак и сир, првенствено за потребе туризма. Прерада меса је најразвијенија у Мачкату, где се, између осталог, прави чувена златиборска пршута. Чувени су и остали златиборски специјалитети, пре свих млијечни производи, највише кајмак и сир.

Некада је основни начин преживљавања на Златибору био кириџилук, тј. продавање луча из златиборских борова. Кириџије су, са својим караванима, ишли преко целе Шумадије, чак до Саве и Дунава, а своју робу су миењали за прехрамбене производе, углавном житарице.

Индустрија је највише развијена у Бранешком пољу. Тамо се налазе Индустријски погон за прераду дрвета „Бор“, погон за производњу делова за моторе Индустрије мотора из Раковице, Фабрика хемијских оловака „Биарт“, Југоекспорт „Златибор ДД“ силоси жита.

Туризам[уреди]

Водопад Гостиље

Најважнија и најразвијенија привредна грана је туризам,[12] а са њим и угоститељство, саобраћај и трговина. Златибор има веома повољан положај – налази се на пола пута од Београда до црногорског приморја, преко њега иду неки важни магистрални путеви и пруге. На Златибору је посебно развијен зимски туризам. Годишње се оствари 1.000.000 ноћења са око 250.000 посетилаца.[12]

Један од најзначајнијих туристичких објеката на Златибору је и Музеј „Старо село“ у Сирогојну. Остали туристички потенцијали општине су Стопића пећина, Рибница са ски центром Торник, Водице, Трипкова, Мачкат, Крива река, Водопад Гостиље и други.[12]

Култура[уреди]

Музеј „Старо село“ у Сирогојну

На простору општине организују се многа културолошка догађања. Свакако најпознатији су Златиборска хајка на вука и Сабор трубача југозападне Србије. Музеј Старо село у Сирогојну је скупина старих златиборских кућа. Овај музеј се налази под ведрим небом. То је етно-село које се састоји од великог броја старих кућа донетих са свих страна Златибора. Етно-село је саграђено 1979, на 4,5 ha површине.

Библиотека у Чајетини је основана 1904. а данас носи име Љубише Р. Ђенића, који је као дугогодишњи радник дао највећи допринос раду библиотеке.[13] Књижевни фонд библиотеке је око 50.000 књига.[13]

У Чајетини делује и Културно уметничко друштво „Златибор“ чији је рад обновљен 1996. године након вишегодишње паузе.[14]

Знаменити Чајетинци[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д Положај Чајетине, Званични портал Општине Чајетина, приступљено на дан 14. 10. 2013.
  2. ^ а б в г д Образовање, Званични портал Општине Чајетина, приступљено на дан 14. 10. 2013.
  3. ^ а б в г д ђ е ж Природне одлике, Званични портал Општине Чајетина, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  4. ^ а б в Становништво, Званични портал општине Чајетина, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  5. ^ а б в г д Вероисповест, матерњи језик и национална припадност. Београд: Републички завод за статистику Србије. фебруар 2013.. ISBN 978-86-6161-038-7. 
  6. ^ „Општина Чајетина води рачуна о наталитету“. Vila As. 18. 1. 2013. Приступљено 16. 10. 2013.. 
  7. ^ а б в Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002.. Београд: Републички завод за статистику Србије. мај 2004.. стр. 100. ISBN 978-86-84433-14-7. 
  8. ^ Коначни резултати локалних избора у Чајетини, Vila As, Приступљено на дан 16. 10. 2013.
  9. ^ Милан Стаматовић поново председник општине Чајетина, Радио Луна, Приступљено на дан 16. 10. 2013.
  10. ^ СО Чајетина, Званични портал општине Чајетина, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  11. ^ Златиборски округ, zaprokul.org.rs, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  12. ^ а б в г Привреда, Званични портал Општине Чајетина, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  13. ^ а б Библиотека у Чајетини, Званични портал Општине Чајетина, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  14. ^ Историјат, Културно-уметничко друштво “Златибор“, приступљено на дан 16. 10. 2013.

Литература[уреди]

  • Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002.. Београд: Републички завод за статистику Србије. мај 2004.. стр. 100. ISBN 978-86-84433-14-7. 
  • Вероисповест, матерњи језик и национална припадност. Београд: Републички завод за статистику Србије. фебруар 2013.. ISBN 978-86-6161-038-7. 

Спољашње везе[уреди]