Чајетина

Чајетина
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
Становништво (2011)	3342
Положај
Координате	43°45′00″N 19°42′00″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	815 m
Чајетина Чајетина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	31310
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Чајетина је златиборска варошица и његово административно средиште. Године 1991. имала је 2,584 становника и 840 домова, а 2002. године 3,151 становника и 1016 домова. По подацима из 2011. године, Чајетина има 3,342 становника.

Географија

Чајетина је варош која се налази у подножју планине Златибор у области Стари Влах, и седиште је општине Чајетина. Чајетина се налази на између 850 m надморске висине. Највиша тачка општине Чајетина је 1496 m , колико је висока највиша тачка планине Златибор. Чајетина је једна чисто планинска општина у коју долазе туристи из целе земље ради упознавања са природним лепотама ове општине.

Историја

Постоји неколико предања о постанку имена Чајетине. Једно каже да је она била посјед турског спахије Чаја, а једно друго да су Турци овдје ухватили и заробили једног младића, па се мјесто назвало по турској ријечи чајет, што значи немоћ. Ипак, вјероватно најтачније предање каже да то име потиче од ријечи чајати или чајити, што је некада на локалном говору значило чекати. Пошто су се плашили да зими појединачно путују преко Златибора, златиборске кириџије су се овдје сачекивали враћајући се из Шумадије.

Први до данас пронађени документ који помиње Чајетину је из 1815. године. То је писмо Јована Мићића књазу Милошу којим га обавјештава о пријему пореских књига. Чајетину 1826. године помиње и Јоаким Вујић у својој књизи „Путешествије по Сербији“. Он пише да је од Чиготе, преко Стрмца, кроз густу шуму, дошао у Мићићеву Чајетину, у којој је рујански сердар имао свој „двор“.

Када је постављен за рујанског кнеза, Јован Мићић је изабрао Чајетину за своје стално сједиште и 1817. у њој је подигао конак са многим зградама. Око Мићићевог конака се касније развила варошица Чајетина.

Према предању, најстарија породица у Чајетини су Шишовићи, и Џамбићи који воде поријекло од њих. Друге двије најстарије породице су Спасенићи и Нинчићи. Сви остали су досељени из Рашке, Херцеговине, Босне, Црне Горе или других златиборских села.

Чајетина је имала велики значај. Она је била центар једне велике територије, а преко ње су ишле дипломатске везе Србије са Црном Гором. У то вријеме је имала свега неколико кућа, али се, временом, све више изграђивала. Сједиште среза је остало у Чајетини све до 1845. године, када су га Уставобранитељи премјестили у Ужице. 1863. године, за вријеме друге владавине Михаила Обреновића, сједиште среза се враћа у Чајетину и исте године она добија водовод. Крајем XIX вијека, изграђене су и школа и црква. Нова школска зграда је подигнута 1905. године. 1927. године изграђен је савремени пут Ужице-Краљева Вода, па је и Чајетина прикључена на њега.

Године 1930, општина је поднијела молбу Министарству унутрашњих послова да се Чајетина прогласи за варошицу, и ова молба је усвојена новембра исте године, па је Србија добила једну од најмањих варошица.

Демографија

У насељу Чајетина живи 2352 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 33,8 година (33,9 код мушкараца и 33,6 код жена). У насељу има 939 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 654 1953. 763 1961. 752 1971. 1199 1981. 1778 1991. 2588 2585 2002. 3184 3162

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			3.102	98,10%
Црногорци			26	0,82%
Југословени			15	0,47%
Мађари			2	0,06%
Хрвати			1	0,03%
непознато			12	0,37%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	6			4
80+	5			10
75-79	9			13
70-74	38			37
65-69	53			45
60-64	53			67
55-59	60			64
50-54	121			111
45-49	132			139
40-44	128			139
35-39	123			153
30-34	116			128
25-29	126			111
20-24	104			144
15-19	127			140
10-14	128			138
5-9	97			102
0-4	91			100
просек	33.9			33.6

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 179 202 216 369 537 763 939

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 75 182 211 328 96 34 10 3 - - 3.37

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1201	335	823	22	17	4
Женски	1305	297	842	108	56	2

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	646	27	-	9	216	30	26	78	67	25
Женски	609	25	-	1	136	7	15	76	107	5
Оба	1255	52	-	10	352	37	41	154	174	30
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	5	70	16	36	19	-	-	18
Женски	15	7	38	32	127	13	-	-	5
Оба	19	12	108	48	163	32	-	-	23

Види још

• Општина Чајетина
• Златибор
• Златибор (насеље)

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Чајетина

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Златиборска насеља

Златибор (насеље) | Чајетина | Сирогојно | Рожанство | Семегњево | Мокра Гора | Увац | Села Муртеничке области | Рибница | Кремна | Гостиље | Око | Јабланица | Доброселица | Мачкат | Водице | Села Бранешког поља | Љубиш | Алин Поток