Oligocen

Из Википедије, слободне енциклопедије

Oligocen je poslednja geografska epoha paleogena i trajala je oko 10 miliona godina (u vremenskom razdoblju od pre 33.9 do 23 miliona godina). Naziv oligocen potiče od grčkih reči oligos (грч. ὀλίγος - nekoliko) i kainos (грч. καινός - novi). Oligocen je treća i poslednja geografska epoha paleogena.

Klima je različita u odnosu na eocen, ali je i dalje topla i vlažna. Iako je magmatizam pojačan mineralne sirovine nemaju veći značaj. Nafta i ugalj su od većeg značaja.

Sedimentacija[уреди]

Oligocen je na osnovu sedimenata podeljen na: Gornji, Srednji i Donji. Naslage iz oligocena javljaju se u severnoj i južnoj oblasti sedimentacije. Severna oblast počinje u Engleskoj pa preko zapadne i srednje Evrope do Kaspijskog jezera. Donji oligocen predstavljen je konglomeratima i peščarima, srednji glinama, a gornji peskovima, šljunkovima i peskovitim glinama. Južnoj oblasti pripada Mediteranska geosinklinala. Zastupljen je u Pirinejima, Švajcarskoj, u oblasti Karpata i Balkanskog poluostrva. U oligocenu savskom fazom Alpska orogeneza dostiže svoj maksimum. U Evropi Alpi dobijaju glavne konture. Pored Dinarida i Karpatsko-balkanskog luka nastaju manje i veće depresije u kojima će u miocenu biti slatkovodna jezera.

U oligocenu počinje stvaranje nove geosinklinale Paratetit. Novo more Evrope počinje od Marsejskog zaliva, dolinom Rone preko Švajcarske, Bavarske, Austrije, preko Panonskog i Pontijskog basena do Kaspijskog jezera. Magmatizam pojačava svoju aktivnost, kao i vulkani. U oligocenu postoje ista kopna kao i u eocenu. Evropsko kopno je smanjeno transgresijom Severnog mora i Paratetisa, a uvećano regresijom Tetisa. Reljef Evroazije je dosta promenjen. Na jugu su visoke venačne planine, u srednjem delu su novonastali baseni, a na severu su stare pineplene. Spuštanje Panonskog basena, koji je jedno vreme bio deo Paratetisa. Pored njega spušteni su i mnogi manji baseni, koji će biti ispunjeni jezerima u neogenu.

Flora[уреди]

Mesohippus.jpg

Flora eocena se polako gubi i u oligocenu ustupa mesto novim vrstama koje i danas nastanjuju Kinu, Japan i zapadne delove Severne Amerike. Glavni predstavnici šuma u Evropi su Taksodijum (Taxodium), Sekvoja (Sequoia), Ginko (Ginco). U svemu biljni svet oligocena predstavlja prelaz između flore paleogena i neogena.

Fauna[уреди]

Viši sisari se razvijaju i umnožavaju. Javljaju se konji koji su veći i imaju zakržljale prste. Najstariji surlaš otkriven je u Africi, a srodnici svinje u Evropi. U morima žive numuliti kojih je sve manje. Najveći kopneni sisar koji je ikada živeo na tlu centralne Azije bio je perisodaktul (perrisodactyl), nosorog bez rogova, koji je čak dostizao veličinu dinosaurusa sauropoda. Perisodaktuli živeli su do sredine miocena. [1]

Okeani[уреди]

Okeani su nastavili da se hlade, naročito oko Antartika.

Спољашње везе[уреди]

Reference[уреди]