Тилзитски мир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Састанак два цара на сплаву усред реке Њемен

Тилзитски мир представља два споразума које је потписао Наполеон у Тилзиту у јулу 1807. после победе код Фридланда. Први споразум су потписали Наполеон и руски цар Александар I Романов 7. јула 1807. године. Уговор, који је остао на снази до Наполеонове инвазије на Русију 1812, подразумевао је и савезништво, а Наполеон се, поред осталог, обавезао да неће прогонити Црногорце због њихове борбе против Француске. Други споразум је Наполеон потписао са Пруском само два дана касније.

Споразум са Русијом[уреди]

Наполеон је у бици код Фридланда 14. јуна 1807. нанио тежак пораз руској војсци. Русија је помагала Пруску у рату против Наполеона. Та битка је означила пораз четврте коалиције, па су Русија и Пруска морале потписати споразум са Наполеоном.

Наполеон и руски цар Александар I Романов су 7. јула 1807. потписали споразум у Тилзиту на реци Њемен. Тим споразумом завршио је рат царске Русије и Наполеонове Француске и створен је савез два царства. Две земље су се тајно договориле да помажу једна другој у споровима са трећим земљама.

Споразум са Пруском[уреди]

Споразум са Пруском одузео је земљи пола територије.

Последице[уреди]

Талеран је саветовао Наполеона да се односи блаже према Пруској. Многи у Пруској и Русији су Тилзитски мир сматрали националним понижењем. Споразум је представљао диктат победника. Руски војници су одбили да следе Наполеонове заповести, па је избио и Лисабонски инцидент. Наполеон је намеравао да се ожени сестром руског цара, али руско племство се томе противило. Сарадња Француске и Русије прекинута је 1810, када је руски цар почео дозвољавати упловљавање неутралних бродова у руске луке. Наполеон је 1812. извршио инвазију Русије.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]