7. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
7. јул (7.7.) је 188. дан године по грегоријанском календару (189. у преступној години). До краја године има још 177 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 7. јул
- 1585. — Под притиском католичке „Свете лиге“ француски краљ Анри III издао је Немурски едикт против хугенота.
- 1807. — У Тилзиту је потписан Тилзитски мировни уговор којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији против Наполеона. Уговор, који је остао на снази до Наполеонове инвазије на Русију 1812, подразумевао је и савезништво, а Наполеон се, поред осталог, обавезао да неће прогонити Црногорце због њихове борбе против Француске.
- 1815. — Савезничке снаге (Шеста коалиција против Наполеона) ушле су у Париз након абдикације Наполеона Бонапарте.
- 1898. — САД су анектирале Хавајска острва.
- 1937. — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је јапанско-кинески рат.
- 1941. — У Србији је почео устанак против немачке окупације, под вођством Комунистичке партије Југославије. Жикица Јовановић Шпанац, истакнути ваљевски комуниста, у селу Бела Црква близу Ваљева убио два жандарма.
- 1978. — Након стицања независности од Велике Британије, проглашена је држава Соломонска острва.
- 1987. — Најмање 46 Хиндуса је убијено у нападу на два аутобуса, за које су осумњичени Сики терористи.
- 1991. — Усвојена је Брионска декларација о мирном решењу југословенске кризе, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући савезну војску (ЈНА) из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа. Одлуке Словеније и Хрватске о независности суспендоване су на три месеца. Прихваћено је да у Словенију и Хрватску дођу посматрачи ЕЗ.
- 1994. — У Јемену је окончан двомесечни грађански рат уласком трупа Северног Јемена у главни град Јужног Јемена Аден.
- 1995. — У Београду је отворена прва подземна железничка станица.
- 2000. — Цео тираж књиге „Хари Потер и ватрени пехар“, четврти наставак авантура дечака мађионичара, распродат је у претплати, пре него што је изашао из штампе.
- 2001. — Након четири дана преговора САД су предале јапанским властима наредника Тимотија Вудленда, осумњиченог за силовање младе Јапанке на острву Окинава, чиме је разрешен дипломатски спор између две земље. Вудленд је касније осуђен на 32 месеца затвора. Случај је изазвао револт код житеља овог јапанског острва, на којем су 1995. године три америчка војника силовала 12-годишњу девојчицу.
- 2003. — Одлуком високог представника међународне заједнице у БиХ Педија Ешдауна замрзнути су банковни рачуни 14 особа у БиХ, међу којима су и чланови породице хашког оптуженика Радована Караџића.
- 2005. — Терористички напади у Лондону.
Рођења [уреди]
- 1752. — Жозеф Мари Жакар, француски проналазач.
- 1843. — Камило Голђи италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 1906
- 1860. — Густав Малер, аустријски композитор и диригент.
- 1887. — Марк Шагал, француски сликар и графичар руско-јеврејског порекла.
- 1893. — Мирослав Крлежа, хрватски писац(†1981.).
- 1907. — Ита Рина, глумица
- 1911. — Ђан Карло Меноти, италијански композитор.
- 1914. — Милутин Морача, генерал-пуковник ЈНА и народни херој (†2003.)
- 1915. — Јул Бринер, амерички филмски и позоришни глумац.
- 1921. — Драгомир Фелба је био југословенски и српски филмски, позоришни и телевизијски глумац
- 1922. — Дејан Медаковић, академик бивши председник САНУ (†2008)
- 1930. — Биљана Плавшић, биолог, српска политичарка, предсједник Републике Српске (1996.-1998.), хашки осуђеник.
- 1940. — Ринго Стар, британски музичар.
Смрти [уреди]
- 1307. — Едвард I, енглески краљ.
- 1572. — Сигисмунд II Август, последњи пољски краљ из династије Јагеловича
- 1816. — Ричард Шеридан, ирски драмски писац и политичар.
- 1854. — Георг Симон Ом, немачки физичар.
- 1930. — Артур Конан Дојл, енглески писац.
- 1935. — Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета.
- 2000. — Никола Херцигоња, југословенски композитор и музиколог.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави: