Тицанова буна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тицанова буна је буна сремских сељака - кметова на румском спахилуку грофа Пејачевића и илочком спахилуку грофа Одескалкија у априлу 1807.

Избила је као последица незадовољства због регулације земљишта и великог повећања феудалних дажбина, а обухватала је 15.000 сељака из 45 села. Циљ буне је био укидање феудалних односа. Центар буне је било село Вогањ у близини Руме, одакле су 3. априла послати побуњенички прогласи, а зачетници су били Вогањци: месни кнез Теодор Аврамовић - Вогањац, учитељ Андрија Поповић, Пантелија Остојић и Марко Огњановић. Међутим, буна је добила име по Теодору Аврамовићу - Тицану из села Јаска, једном од вођа, који је заузимао став бескомпромисе борбе против спахија и цркваних великодостојника.

После угушења буне, Тицан једини није био обухваћен амнестијом, него је осуђен на смрт мучењем на точку и черечењем. Војнички је буна угушена 9. априла код села Бингуле, али се потуно стишала 14 априла. За десетодневно гушење буне Аустрија је употребила војне снаге у јачини готово једне армије. У смиривању буне ангажовало се и православно свештенство на челу са митрополитом Стефаном Стратимировићем. Власти су биле приморане да у временима наполеонових ратова и борби устаничке Србије буду благе према сељацима у низу побуна у Срему и Славонији током (18061808.) и да Интиматом Угарског намесничког већа из 1810. сузбију претерану експлоатацију сељака, а спахије присиле на поштовања Славонског урбара. У народној традицији сећање на буну и Тицана одржало се до данашњих дана.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]