Манђелос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манђелос

Манђелос - средиште села
Манђелос - средиште села

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) 1319
Густина становништва 39 ст/km²
Положај
Координате 45°05′03″N 19°35′28″E / 45.084166, 19.591166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 130 m
Површина 39,8 km²
Манђелос на мапи Србије
{{{alt}}}
Манђелос
Манђелос на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22208
Позивни број 022
Регистарска ознака SM


Координате: 45° 05′ 03" СГШ, 19° 35′ 28" ИГД

Манђелос (мађ. Nagyolaszi) је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1319 становника.

Историја[уреди]

Оригинално име села је било Нађолас (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са Фрушке горе је са манђелошких плантажних воћњака Врањаша и Мутаљ, као и квалитетне ракије. Са извора Врањаш у римско доба водом се снабдевао Сирмијум. Извор је и данас жив. Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос. На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.

У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Манђелос живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,8 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 474 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 995 [2]
1953. 1019
1961. 1263
1971. 1418
1981. 1516
1991. 1478 1429
2002. 1610 1533
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.503 98,04%
Украјинци
  
4 0,26%
Мађари
  
4 0,26%
Југословени
  
4 0,26%
Хрвати
  
3 0,19%
Црногорци
  
1 0,06%
непознато
  
2 0,13%


Знаменитости[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]