Вуковар

Вуковар
Обновљени Трг др. Фрање Туђмана.
Основни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Вуковарско-сријемска жупанија
Становништво
Становништво (2001)	31.670
Положај
Координате	45°21′N 18°59′E
Надморска висина	108 m
Површина	100,26 km²
Вуковар Вуковар на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Жељко Сабо (СДП)
Поштански код	32000 Вуковар
Позивни број	032
Регистарска ознака	VU
Веб-страна	www.vukovar.hr

Вуковар је град и речна лука на Дунаву, управно седиште Вуковарско-сремске жупаније, Хрватска.

Географски положај

Вуковар, град, пристаниште на ушћу реке Вуке у Дунав, 19 km источно од Винковаца, 36 km југоисточно од Осијека. Надморска висина града је 108 метара. Налази се на магистралном путу (М7) Осијек-Вуковар-Илок и железничкој прузи Винковци-Вуковар.

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Вуковара

Град Вуковар

Број становника по пописима

година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	31.670	46.735	41.959	38.830	25.763	20.616	18.994	12.738	12.116	12.149	11.557	11.205	10.234	9.453	8.162

• напомене:

Настао из старе општине Вуковар. До 1961. део података садржан је у општини Борово, а до 1981. у општини Трпиња. У 1991. повећан припајањем делова подручја општина Борово и Трпиња. У 2001. повећан припајањем дела општине Томпојевци.

Вуковар (насељено место)

Број становника по пописима

година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	30.126	44.639	39.898	36.813	23.740	18.705	17.223	10.862	10.242	10.359	9.719	9.494	8.741	8.050	7.070

• напомене:

У 1991. повећано припајањем делова подручја насеља Бршадин и Трпиња (општина Трпиња), насеља Липовача и насеља Борово (општина Борово). До 1961. део података садржан је у насељима Борово (општина Борово) и Липовача, а до 1981. у насељима Бршадин и Трпиња (општина Трпиња).

Рана историја и антика

Насељеност вуковарског краја прати се кроз пет хиљада година у континуираном току путем бројних археолошких локалитета. Овде су значајне културе млађег каменог доба (неолита) старчевачка, винчанска и сопотска. Темељиле су се на изградњи трајних насеобина. У употреби је полирано камено оруђе, усавршена је производња керамике. Миграцијским кретањима и доласком нових етничких скупина индоевропског порекла уводе се и нове технологије. Почиње раздобље бакарног доба (енеолитик) с баденском, костолачком и вучедолском културом. Настају нови облици производње, сахрањивања и веровања и сложенији друштвени односи међу људима. Начин градње кућа и култни предмети сведоче о повезаности с медитеранским културним кругом.

Вучедолска култура посебно је значајна за вуковарски крај. Име је добила по локалитету Вучедол, пет километара од Вуковара низводно на Дунаву. У вуковарском крају бројна су археолошка налазишта из бронзаног, старијег и млађег гвозденог доба, која сведоче о животу Илира и Келта. Некропола илирских гробова на Лиевој бари у Вуковару доказује да је овде било и велико насеље. Римљани су у освајачким походима у последњим деценијама прије Христа избили на Дунав. Изградили су бројна утврђења, као границу (limes) према варварским племенима. У вуковарском крају значајни су римски локалитети Cornacum (Сотин), Cuccium (Илок) и Ulmo (Товарник). Уз Дунав је водио и важан римски пут. Римска цивилизација у овим крајевима утицала је на унапређивање економије, исушиване су мочваре и засађени први виногради.

Насељавање Словена

Пропаст римске цивилизације, велика сеоба народа и аварско-словенска експанзија од шестог века даље довела је до великих промена. Међуријечје Дунава и Саве поприште је великих сукоба и интереса моћних држава тога времена. У то време се овдје насељавају Словени.

Почетке данашњег Вуковара треба тражити врло рано, што потврђују и археолошки подаци. Изузетан топографски положај високе обале Дунава код ушћа Вуке био је важна одбрамбена тачка. У првој половини 10. века забележено је да су Мађари опљачкали тврђаву Вуково. На Левој бари у Вуковару истражено је велико гробље с бројним налазима који припадају белобрдској култури. Датирање ових налаза у 10. или 11. век најбоље потврђује да је у суседству било велико насеље.

У сачуваним писаним документима Вуковар се спомиње већ почетком 13. века као Волко, Walk, Wolkov, односно Вуково. Од 14. века све је више у употреби помађарени назив Вуковар. У то је време Хрватска је под влашћу Угара.

Вуковарска тврђава била је чврсто зидана на високој дунавској обали. У граду су становали банкари, трговци и сељаци. Већ 1231. године, међу првима на том подручју Вуковар је добио статус слободног краљевског града. Повељом херцега Коломана потврђене су повластице, које су штитиле вуковарске становнике.

У Вуковару је тада седиште велике Вуковске жупаније, која се протезала између Дунава и Саве. Вуковарски крај је тада густо насељен, постојала су бројна су утврђења и кметска села. У црквеном погледу Вуковска жупанија је била под католичком над-бискупијом у Печуху.

Турска владавина - 16. и 17. век

Сто педесет година турске владавине донеле су вуковарском крају велике промене. Турци су на свом походу 1526. године, под вођством султана Сулејмана Величанственог заузели сва утврђења уз Дунав, па тако и Илок и Вуковар, те су потом извојевали велику победу на Мохачком пољу. Вуковар је изгубио стратешки значај, али је остао значајно трговачко-банкарско место на важном и прометном путу. Имао је неколико градских четврти, богомоље, преноћишта и школе. Пред крај турске владавине имао је до 3.000 становника.

У исто време Илок је значајно турско управно и војно седиште. Претежито је насељен муслиманима.

Тада је хришћанско становништво тешко страдало, повукло се у шуме или је побијено. На опустело подручје као помоћне турске чете долазе Срби, али се повлаче заједно с турском војском. Вуковар је ослобођен од Турака 1687, а Илок 1688. године.

Поновно насељавање - 18. и 19. век

У Вуковару је остало насељено педесетак кућа. У опустошени вуковарски крај враћа се староседелачко и новодосељено становништво. У нека опустела места насељавају се православни Срби и Шокци. У XVIII и XIX веку насељава се и знатан број Немаца, Мађара, Јевреја, Русина, Словака и Украјинаца. Тако ово подручје постаје вишенационално.

Вуковар је седиште велике Сремске жупаније, која се протезала између Дунава и Саве, на истоку све до Земуна, на западу до Осијека, осим подручја Војне крајине

Од 1840. године Вуковар је укључен у стални паробродски промет на Дунаву. Од 1878. године прикључен је на железничку пругу. Вуковарска лука је највећа претоварна лука у овим крајевима.

Спори развој индустрије у Вуковару утиче на мали пораст становништва града. По попису становништва из 1900. године у Вуковару живи 10.400.

20. век

Оштечени водни торањ као последица рата.

Јуна 1920. године у Вуковару је одржан Други конгрес Социјалистичке радничке партије (комуниста), на ком је она променила назив у Комунистичка партија Југославије.

Током рата у Хрватској 1990-их година, град Вуковар је тешко разорен.

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Развој науке и културе

У складу са својим положајем у економском и административном погледу Вуковар се развио у просветно, културно и здравствено седиште.

У 18. веку у Вуковару већ делује ранарница, а лечењем се баве и неки фрањевци. Први дипломирани лекар делује од 1763. године. Крајем 18. века овде је владала велика сремска куга. Прва мала болница отворена је тек 1857. године.

Већ од 1730. године Вуковар има развијено народно школство. Из фрањевачке школе развила се народна школа у Старом Вуковару. Нови Вуковар има своју школу. Шегртска школа основана је 1886. а гимназија 1891. године.

У Вуковару је основана штампарија 1867. године и издавала је прве вуковарске новине на немачком језику »Der Surmier Bote«. Касније је радило више штампарија, а од бројних новина истицале су се »Сриемске новине«, које су излазиле готово три деценије на прелазу у 20. век.

У Вуковару су деловали бројни ликовни ствараоци.

Вуковар има свог нобеловца Лавослава Ружичку. Рођен је у Вуковару 1887. године, а Нобелову награду за хемију добио је 1939. године.

Спорт

• Спортско друштво Вуковар '91
• Фудбалски клуб Вуковар '91
• Фудбалски клуб Борово
• Фудбалски клуб Раднички (Вуковар)
• Фудбалски клуб Вупик
• Фудбалски клуб Дунав (Сотин)
• Фудбалски клуб Вутекс-Слога (настао сједињавањем ФК Вутекс и ФК Слога)
• Фудбалски клуб Липовача
• Фудбалски клуб Митница
• Женски одбојкашки клуб Вуковар
• Рукометни клуб Борово
• Атлетски клуб Маратон

Види још

• Списак градова у Хрватској
• Битка за Вуковар
• Рат у Хрватској

Извор

• ЦД-ром: "Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године", Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

• Интернет презентација Вуковара ((hr))

Овај незавршени чланак Вуковар је везан за град у Вуковарско-сремској жупанији. Користећи правила Википедије, можете га проширити.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вуковар

Насељена места Града Вуковара

Вуковар | Грабово (део) | Липовача | Сотин

Бивша насеља: Јакобовац | Овчара