Инђија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Инђија

Центар Инђије
Центар Инђије

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Инђија
Становништво
Становништво (2011) 26025
Густина становништва 584 ст/km²
Положај
Координате 45°02′34″N 20°04′27″E / 45.042833, 20.074166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 117 m
Површина 44,6 km²
Инђија на мапи Србије
{{{alt}}}
Инђија
Инђија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22319
22320
Позивни број 022
Регистарска ознака IN / ИН


Координате: 45° 02′ 34" СГШ, 20° 04′ 27" ИГД

Инђија је градско насеље и седиште општине Инђија у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 26025 становника (према попису из 1991. било је 23061 становника).

Садржај

Географија [уреди]

Инђија

Инђија се налази на јужној страни Фрушке горе на средини пута између Београда и Новог Сада. Од Руме је удаљена 25 км, а од Сремских Карловаца 23 км.

Инђија је и железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга, Београд - Нови Сад - Суботица, те Београд - Стара Пазова - Рума - Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд - Нови Сад - Суботица - Будимпешта.

Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км.

Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22ºЦ, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 ºЦ.

Историја [уреди]

Инђију први пут помиње деспот Јован Бранковић 1496. године, али сасвим сигурно је да су људи овде живели пре 1455. Док је била под влашћу Османског царства, у Инђији су живели претежно Срби. 1717. године, Инђијом је завладала Хабзбуршка династија, па је град постао феудална област под Марком Пејачевићем.

Средњовековна Инђија била је смештена нешто северније од данашње. Данашњу Инђију основали су Срби из Бешке 1746, када је град бројао 60 кућа. 1791. године, град већ броји 122 куће и 1.054 становника. Почетком XIX века, Немци и Чеси насељавају Инђију, а крајем истог века долазе и Мађари.

Развој Инђије је уско повезан и са развојем железничке инфраструктуре, која се развила 1883. године из три правца: од Суботице са севера, од Сремске Митровице преко Руме са запада, те од Београда са југоистока. Тако је Инђија постала железничка раскрсница Срема, као и целе Војводине.

Различити сајмови почели су да се одржавају почетком XIX века, у време када је основана државна поштанска служба. Телеграф почиње да ради у Инђији 1850. године, а поштански пренос новца започет је 1886. године. Прва банка је основана 1897. године, као и прва трговачка школа.

Прва електрана у Инђији почиње са радом 1911. године. Индустријски напредак у Инђији је започет оснивањем млинова средином XIX века. Први већи млин на пару, капацитета од десет возила пшенице на дан, направила је компанија из Будимпеште, 1890. године. После млинова, следиле су разне фабрике. Традиција производње намештаја и тепиха, започета је 1876. године. На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна.

У овом периоду Инђија постаје традиционална одредница за трговину и центар успешних трговинских компанија.

Први модеран пут у Србији, пролазио је кроз Инђију још 1939. године.

Између два светска рата, Инђија је била најразвијеније место у Војводини, као и духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године и нових сеоба, Инђија поново постаје насељена углавном Србима.

Након Другог светског рата, основане су многе нове фабрике, за широку производњу; од прехрамбених производа, текстила, грађевинског материјала, па до индустрије за обраду метала. Шездесетих година XX века, у Инђији нагло расте број малих и средњих предузећа.

Нова православна црква

Привреда [уреди]

Аутлет центар у Инђији.

Развијена је пољопривреда, затим прерада пшенице, воћа и поврћа. Значајно учешће има гумарска, а нешто мање металска индустрија. Индустријски развој је знатно повезан са повољним географским положајем Инђије и добрим железничким и друмским везама. Данас је Инђија један од најуспешнијих градова у Србији по питању привредног развоја, која важи за изванредну одредницу за привредна улагања (инвестиције).

Саобраћај у Инђији [уреди]

У Инђији постоји следеће врсте превоза путника:

  • Градски саобраћај - две линије А,Б (Насеље Инђија)
  • Приградски саобраћај - две линије А,Б (Цела општина)
  • Железнички саобраћај - једна линија која обухвата следеће станице: Инђија село, Инђија главна, Инђија пустара, Бешка, Чортановци, Чортановци дунав и Карловачки виногради. Железнички саобраћај се спроводи на прузи Загреб - Будимпешта и Београд - Будимпешта. Превоз обављају редовни возови железница Србије. Нпр: воз из Београда креће према Новом саду и он тиме захвата деониоцу Инђија главна - Карловачки виногради и самим тим он обавља превоз путника на наведеној релацији.

Демографија [уреди]

У насељу Инђија живи 21067 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,6 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 8323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 7758 [1]
1953. 8566
1961. 13525
1971. 17892
1981. 21843
1991. 23061 22394
2002. 27293 26247
2011. 26025[2]
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
23.227 89,25%
Хрвати
  
458 1,75%
Роми
  
426 1,64%
Украјинци
  
349 1,34%
Мађари
  
188 0,72%
Црногорци
  
117 0,45%
Југословени
  
104 0,40%
Македонци
  
53 0,20%
Словаци
  
52 0,20%
Словенци
  
31 0,12%
Немци
  
19 0,07%
Муслимани
  
16 0,06%
Бугари
  
12 0,05%
Руси
  
11 0,04%
Албанци
  
8 0,03%
Бошњаци
  
7 0,03%
Румуни
  
7 0,03%
Буњевци
  
6 0,02%
Власи
  
3 0,01%
Русини
  
1 0,00%
нису се изјаснили
  
843 3,24%
регионална припадност
  
292 1,12%
непознато
  
111 0,43%
остали
  
51 0,20%



Градови побратими [уреди]

Спорт [уреди]

Референце [уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 28.10.2012.
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :