Инђија
| Инђија |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Инђија |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 26025 |
| Густина становништва | 584 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 117 m |
| Површина | 44,6 km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22319 22320 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | IN / ИН |
Координате: 45° 02′ 34" СГШ, 20° 04′ 27" ИГД
Инђија је градско насеље и седиште општине Инђија у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 26025 становника (према попису из 1991. било је 23061 становника).
Садржај |
Географија [уреди]
Инђија се налази на јужној страни Фрушке горе на средини пута између Београда и Новог Сада. Од Руме је удаљена 25 км, а од Сремских Карловаца 23 км.
Инђија је и железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга, Београд - Нови Сад - Суботица, те Београд - Стара Пазова - Рума - Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд - Нови Сад - Суботица - Будимпешта.
Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км.
Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22ºЦ, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 ºЦ.
Историја [уреди]
Инђију први пут помиње деспот Јован Бранковић 1496. године, али сасвим сигурно је да су људи овде живели пре 1455. Док је била под влашћу Османског царства, у Инђији су живели претежно Срби. 1717. године, Инђијом је завладала Хабзбуршка династија, па је град постао феудална област под Марком Пејачевићем.
Средњовековна Инђија била је смештена нешто северније од данашње. Данашњу Инђију основали су Срби из Бешке 1746, када је град бројао 60 кућа. 1791. године, град већ броји 122 куће и 1.054 становника. Почетком XIX века, Немци и Чеси насељавају Инђију, а крајем истог века долазе и Мађари.
Развој Инђије је уско повезан и са развојем железничке инфраструктуре, која се развила 1883. године из три правца: од Суботице са севера, од Сремске Митровице преко Руме са запада, те од Београда са југоистока. Тако је Инђија постала железничка раскрсница Срема, као и целе Војводине.
Различити сајмови почели су да се одржавају почетком XIX века, у време када је основана државна поштанска служба. Телеграф почиње да ради у Инђији 1850. године, а поштански пренос новца започет је 1886. године. Прва банка је основана 1897. године, као и прва трговачка школа.
Прва електрана у Инђији почиње са радом 1911. године. Индустријски напредак у Инђији је започет оснивањем млинова средином XIX века. Први већи млин на пару, капацитета од десет возила пшенице на дан, направила је компанија из Будимпеште, 1890. године. После млинова, следиле су разне фабрике. Традиција производње намештаја и тепиха, започета је 1876. године. На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна.
У овом периоду Инђија постаје традиционална одредница за трговину и центар успешних трговинских компанија.
Први модеран пут у Србији, пролазио је кроз Инђију још 1939. године.
Између два светска рата, Инђија је била најразвијеније место у Војводини, као и духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године и нових сеоба, Инђија поново постаје насељена углавном Србима.
Након Другог светског рата, основане су многе нове фабрике, за широку производњу; од прехрамбених производа, текстила, грађевинског материјала, па до индустрије за обраду метала. Шездесетих година XX века, у Инђији нагло расте број малих и средњих предузећа.
Привреда [уреди]
Развијена је пољопривреда, затим прерада пшенице, воћа и поврћа. Значајно учешће има гумарска, а нешто мање металска индустрија. Индустријски развој је знатно повезан са повољним географским положајем Инђије и добрим железничким и друмским везама. Данас је Инђија један од најуспешнијих градова у Србији по питању привредног развоја, која важи за изванредну одредницу за привредна улагања (инвестиције).
Саобраћај у Инђији [уреди]
У Инђији постоји следеће врсте превоза путника:
- Градски саобраћај - две линије А,Б (Насеље Инђија)
- Приградски саобраћај - две линије А,Б (Цела општина)
- Железнички саобраћај - једна линија која обухвата следеће станице: Инђија село, Инђија главна, Инђија пустара, Бешка, Чортановци, Чортановци дунав и Карловачки виногради. Железнички саобраћај се спроводи на прузи Загреб - Будимпешта и Београд - Будимпешта. Превоз обављају редовни возови железница Србије. Нпр: воз из Београда креће према Новом саду и он тиме захвата деониоцу Инђија главна - Карловачки виногради и самим тим он обавља превоз путника на наведеној релацији.
Демографија [уреди]
У насељу Инђија живи 21067 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,6 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 8323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2011.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 23.227 | 89,25% | ||
| Хрвати | 458 | 1,75% | ||
| Роми | 426 | 1,64% | ||
| Украјинци | 349 | 1,34% | ||
| Мађари | 188 | 0,72% | ||
| Црногорци | 117 | 0,45% | ||
| Југословени | 104 | 0,40% | ||
| Македонци | 53 | 0,20% | ||
| Словаци | 52 | 0,20% | ||
| Словенци | 31 | 0,12% | ||
| Немци | 19 | 0,07% | ||
| Муслимани | 16 | 0,06% | ||
| Бугари | 12 | 0,05% | ||
| Руси | 11 | 0,04% | ||
| Албанци | 8 | 0,03% | ||
| Бошњаци | 7 | 0,03% | ||
| Румуни | 7 | 0,03% | ||
| Буњевци | 6 | 0,02% | ||
| Власи | 3 | 0,01% | ||
| Русини | 1 | 0,00% | ||
| нису се изјаснили | 843 | 3,24% | ||
| регионална припадност | 292 | 1,12% | ||
| непознато | 111 | 0,43% | ||
| остали | 51 | 0,20% | ||
| м | ж | |||
| ? | 71 | 78 | ||
| 80+ | 112 | 261 | ||
| 75-79 | 191 | 467 | ||
| 70-74 | 475 | 661 | ||
| 65-69 | 710 | 833 | ||
| 60-64 | 724 | 820 | ||
| 55-59 | 579 | 623 | ||
| 50-54 | 987 | 1018 | ||
| 45-49 | 1172 | 1192 | ||
| 40-44 | 963 | 1004 | ||
| 35-39 | 865 | 946 | ||
| 30-34 | 836 | 882 | ||
| 25-29 | 898 | 938 | ||
| 20-24 | 1015 | 928 | ||
| 15-19 | 1046 | 902 | ||
| 10-14 | 767 | 796 | ||
| 5-9 | 731 | 690 | ||
| 0-4 | 563 | 503 | ||
| просек | 37.6 | 40.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 10644 | 3573 | 6324 | 402 | 279 | 66 |
| Женски | 11553 | 2646 | 6369 | 1921 | 565 | 52 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4796 | 328 | 1 | 9 | 1623 | 89 | 246 | 613 | 128 | 467 |
| Женски | 3510 | 181 | - | 7 | 944 | 23 | 39 | 771 | 100 | 103 |
| Оба | 8306 | 509 | 1 | 16 | 2567 | 112 | 285 | 1384 | 228 | 570 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 33 | 86 | 347 | 113 | 101 | 135 | - | 1 | 476 | |
| Женски | 63 | 93 | 166 | 296 | 385 | 108 | 1 | 1 | 229 | |
| Оба | 96 | 179 | 513 | 409 | 486 | 243 | 1 | 2 | 705 |
Градови побратими [уреди]
Спорт [уреди]
- ФК Инђија, клуб је основан 1933. и домаће утакмице игра на стадиону ФК Железничара.
- КК Железничар Инђија
- ФК Железничар Инђија
- РК Железничар Инђија
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 28.10.2012.
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Инђија. нет - Званични сајт општине
- Званични сајт Водовода и канализације
- Званични сајт дирекције за изградњу града
- Туризам Инђије
| Насељена места општине Инђија |
|---|
|
Инђија • Бешка • Јарковци • Крчедин • Љуково • Марадик • Нови Карловци • Нови Сланкамен • Сланкаменачки Виногради • Стари Сланкамен • Чортановци |
|
||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
