Инђија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Инђија

Црква Ваведења Пресвете Богородице
Црква Ваведења Пресвете Богородице

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Инђија
Становништво
Становништво (2011) 26025
Густина становништва 584 ст/km²
Положај
Координате 45°02′34″N 20°04′27″E / 45.042833, 20.074166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 117 m
Површина 44,6 km²
Инђија на мапи Србије
{{{alt}}}
Инђија
Инђија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22319
22320
Позивни број 022
Регистарска ознака IN / ИН


Координате: 45° 02′ 34" СГШ, 20° 04′ 27" ИГД

Инђија је градско насеље и седиште општине Инђија у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 26025 становника. Заједно са Србима који чине већински део, на територији Општине живе још Хрвати, Мађари, Словаци, Украјинци, Роми, Македонци, Русини, Руси, Бошњаци, Бугари, Чеси и други. Град Инђија административно припада Сремском округу у Војводини. Инђија је железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга Београд-Нови Сад-Суботица, те Београд-Стара Пазова-Рума-Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд-Нови Сад-Суботица-Будимпешта. Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км. Од аеродрома Никола Тесла удаљена је око 40 km. Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22 ºC, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 ºЦ.

Географија[уреди]

Инђија

Инђија се налази на јужној страни Фрушке горе на средини пута између Београда и Новог Сада. Од Руме је удаљена 25 км, а од Сремских Карловаца 23 км.

Инђија је и железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга, Београд - Нови Сад - Суботица, те Београд - Стара Пазова - Рума - Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд - Нови Сад - Суботица - Будимпешта.

Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км.

Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22 ºC, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 ºЦ.

Историја[уреди]

Инђију први пут помиње деспот Јован Бранковић 1496. године, али сасвим сигурно је да су људи овде живели пре 1455. Док је била под влашћу Османског царства, у Инђији су живели претежно Срби. 1717. године, Инђијом је завладала Хабзбуршка династија, па је град постао феудална област под Марком Пејачевићем.

Средњовековна Инђија била је смештена нешто северније од данашње. Данашњу Инђију основали су Срби из Бешке 1746, када је град бројао 60 кућа. 1791. године, град већ броји 122 куће и 1.054 становника. Почетком XIX века, Немци и Чеси насељавају Инђију, а крајем истог века долазе и Мађари.

Развој Инђије је уско повезан и са развојем железничке инфраструктуре, која се развила 1883. године из три правца: од Суботице са севера, од Сремске Митровице преко Руме са запада, те од Београда са југоистока. Тако је Инђија постала железничка раскрсница Срема, као и целе Војводине.

Различити рајмови почели су да се одржавају почетком XIX века, у време када је основана државна поштанска служба. Телеграф почиње да ради у Инђији 1850. године, а поштански пренос новца започет је 1886. године. Прва банка је основана 1897. године, као и прва трговачка школа.

Прва електрана у Инђији почиње са радом 1911. године. Индустријски напредак у Инђији је започет оснивањем млинова средином XIX века. Први већи млин на пару, капацитета од десет возила пшенице на дан, направила је компанија из Будимпеште, 1890. године. После млинова, следиле су разне фабрике. Традиција производње намештаја и тепиха, започета је 1876. године. На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна.

У овом периоду Инђија постаје традиционална одредница за трговину и центар успешних трговинских компанија.

Први модеран пут у Србији, пролазио је кроз Инђију још 1939. године.

Између два светска рата, Инђија је била најразвијеније место у Војводини, као и духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године и нових сеоба, Инђија поново постаје насељена углавном Србима.

Након Другог светског рата, основане су многе нове фабрике, за широку производњу; од прехрамбених производа, текстила, грађевинског материјала, па до индустрије за обраду метала. Шездесетих година XX века, у Инђији нагло расте број малих и средњих предузећа.

Културни центар Инђија

Привреда[уреди]

Аутлет центар у Инђији.

Развијена је пољопривреда, затим прерада пшенице, воћа и поврћа. Значајно учешће има гумарска, а нешто мање металска индустрија. Индустријски развој је знатно повезан са повољним географским положајем Инђије и добрим железничким и друмским везама.

Данас је општина Инђија једна од најразвијенијих општина Србије. Доминантне привредне гране су пољопривреда, индустрија, мала привреда (производно и услужно занатство), трговина и туризам. Инђија је такође један од најуспешнијих градова у Србији по питању привредног развоја, која важи за изванредну одредницу за привредна улагања (инвестиције).

Почетком 2008. године магазин „Фајненшел тајмз (Financial Times)" доделио је награду општини Инђија и сврстао је на листу 25 најбољих европских дестинација за страна улагања.

На конкурсу „Европски градови и региони будућности“ коју традиционално расписује магазин "FDI Intelligence", део Financial Times-а који анализира тржишта и пружа вредне информације онима који промовишу своју локацију, траже нову бизнис локацију или само анализирају трендове, општина Инђија је почетком марта 2012. проглашена другом најбољом дестинацијом у Европи када је у питању ефективност трошкова улагања.

Неке од компанија које су инвестирале и инвестирају у Инђију су: Грундфос, Thyssenkrupp, Хајнкел, Метал Цинкара, Embassy group, Гас Тех, Fashion Park Outlet Centar, Монбат, Енергозелена, ИГБ ...

Територија општине Инђија
Зграда ОУ Инђија
Трг код поште и Тредјуник центар

Привреда[уреди]

Развијена је пољопривреда, затим прерада пшенице, воћа и поврћа. Значајно учешће има гумарска, а нешто мање металска индустрија. Више средњих школа, библиотека. Постоје богата налазишта подземних термалних и лековитих вода. Позната бања у Старом Сланкамену. Ловни и риболовни туризам. Данас је општина Инђија једна од најразвијенијих општина Србије. Доминантне привредне гране су пољопривреда, индустрија, мала привреда (производно и услужно занатство), трговина и туризам. Инђија је такође један од најуспешнијих градова у Србији по питању привредног развоја, која важи за изванредну одредницу за привредна улагања (инвестиције). Почетком 2008. године магазин „Фајненшел тајмз (Финанциал Тимес)“[2] доделио је награду општини Инђија и сврстао је на листу 25 најбољих европских дестинација за страна улагања[3] На конкурсу „Европски градови и региони будућности“ коју традиционално расписује магазин „ФДИ Интеллигенце“, део Финанциал Тимес-а који анализира тржишта и пружа вредне информације онима који промовишу своју локацију, траже нову бизнис локацију или само анализирају трендове, општина Инђија је почетком марта 2012. проглашена другом најбољом дестинацијом у Европи[4] када је у питању ефективност трошкова улагања. Неке од компанија које су инвестирале и инвестирају у Инђију су: Грундфос, Тхyссенкрупп, Хајнкел, Метал Цинкара, Ембассy гроуп, Гас Тех, Фасхион Парк Оутлет Центар, Монбат, Енергозелена, ИГБ...

Туризам[уреди]

Многобројни културно-историјски споменици, од праисторије до новијег времена, сведоче о бурној прошлости овог подручја. Иако насељеност територије општине датира из праисторије, први писани подаци о самом насељу Инђија потичу из средине XВ века. Остаци римских и средњовековних утврђења и споменик Сланкаменачкој бици говоре о стратешком значају овог подручја уз Дунав, који је кроз историју представљао границу различитих империја. Урбано језгро Инђије потиче са краја XИX и почетка XX века, из периода индустријског развоја и периода насељавања становника немачке националности, када настају зграда Општинске управе, кућа Војновића, Римокатоличка црква светог Петра, зграда Жупног двора и градске куће са уличним фасадама еклектички обликованим са елементима барока, класицизма, сецесије и неоренесансе. Нешто раније настаје црква Ваведења пресвете Богородице која по својим пропорцијама спада међу најлепше и најскладније грађевине у Срему сачуване из XVIII века. Инђија, као центар једне од најразвијенијих и најуређенијих општина у земљи, захваљујући свом убрзаном развоју данас је прерасла у модерно уређену урбану средину. Својом новом пешачком зоном са монументалним тргом, модерном зградом Културног центра, цветним аранжманима и урбаним мобилијаром, Инђија гради имиџ европског града по мери савременог човека.

Локална самоуправа[уреди]

На изборима 2012. године, према резултатима гласања и броју добијених гласова листе су освојиле следећи број мандата:

  1. Горан Јешић, носилац листе Горан Јешић 17 мандата
  2. Лига социјалдемократа Војводине 2 мандата
  3. Ивица Дачић СПС - СДП 5 мандата
  4. ДСС - Војислав Коштуница - Српко Меденица 3 мандата
  5. СРС - др Александар Мартиновић 4 мандата
  6. Покренимо Инђију - Томислав Николић (СНС, НС, ПУПС) 6 мандата

Председник општине Инђија је Петар Филиповић.

Знаменитости Инђије[уреди]

1. Дворац грофа Пејачевића - дворац се налази у самом центру Инђије, и под заштитом је државе. Налази се у јако тешком стању. Није отворен за посетиоце!

2. Летњиковац Пејачевића - летњиковац се налази у насељу Јарковци недалеко од Инђије. Није отворен за посетиоце!

3. Вила Станковић - налази се у насељу Чортановци. Није отворена за посетиоце!

4. Дворац грофа Грабовачког - налази се у центру Инђије. У дворцу и дан данас живи породица Грабовачки па стим и није отворена за посетиоце.

5. Кућа Војновића - кућа некадањшег велепоседника Ђорђа Војновића. Кућа је данас претворена у музеј и отворена је за посетиоце!

6. Римокатоличка црква Светог Петра - налази се у самом центру Инђије. Отворена!

7. Православна црква Ваведења Пресвете Богородице - налази се недалеко од центра града. Отворена!

8. Културни центар Инђија - изграђен на темељима некадашњег Соколског дома. Данас отворен за посетиоце!

9. Железничка станица Инђија - датира још из XIX века.

Школство (Едукација)[уреди]

У Инђији постоје 13 основних и 3 средњих школа. Школе су:

ОШ „Душан Јерковић“ Инђија (школа има истурено одељење у насељу Јарковци)

ОШ „Петар Кочић“ Инђија (школа има истурено одељење у насељу Љуково)

ОШ „Јован Поповић“ Инђија

ОШ „Браћа Груловић“ Бешка

ОШ „Ружа Ђурђевић Црна“ Чортановци

ОШ „Слободан Бајић Паја“ Нови Карловци

ОШ „ДР Ђорђе Натошевић“ Нови Сланкамен (школа има истурено одељење у насељу Стари Сланкамен)

ОШ "22. Јул“ Крчедин

ОШ „Бранко Радичевић“ Марадик

Средње школе:

СШ „ДР Ђорђе Натошевић“ Инђија 4 смера - 8 образовних профила: туристички техничар, конобар, кувар, техничар моделар одеће, женски фризер, мушки фризер, економски техничар, комерцијалиста-оглед.

ТШ „Михајло Пупин“ Инђија 3 смера - 9 образовних профила: машински техничар за компјутерско конструисање, инсталатер, механичар хидраулике и пнеуматике, аутомеханичар, електротехничар рачунара, електромеханичар за термичке и расхладне уређаје, електроинсталатер, техничар друмског саобраћаја и возач моторних возила.

Гимназија Инђија - 2 смера - природно-математички и друштвено језички смер.

Саобраћај у Инђији[уреди]

У Инђији постоји следеће врсте превоза путника:

  • Градски саобраћај - две линије А, Б (Насеље Инђија)
  • Приградски саобраћај - две линије А, Б (Цела општина)
  • Железнички саобраћај - једна линија која обухвата следеће станице: Инђија село, Инђија главна, Инђија пустара, Бешка, Чортановци, Чортановци дунав и Карловачки виногради. Железнички саобраћај се спроводи на прузи Загреб - Будимпешта и Београд - Будимпешта. Превоз обављају редовни возови железница Србије. Нпр: воз из Београда креће према Новом саду и он тиме захвата деониоцу Инђија главна - Карловачки виногради и самим тим он обавља превоз путника на наведеној релацији.

Култура[уреди]

Инђија као центар једне од најнапреднијих општина у Србији, захваљујући свом убрзаном развоју, прерастао је у модерну урбану средину. То је град богатог културног живота, у коме се током целе године организују бројна културна дешавања, са акцентом на музичке фестивале. Инђија је позната као добар организатор великих догађаја као што је незаборавни концерт Ред Хот Цхили Пепперс и традиционални Сцена фест који из године у годину помера стандарде културе.

Спорт[уреди]

Инђија је град који негује спортски дух и културу живљења својих грађана али и пружа добродошлицу свима онима који се баве спортом или желе да своје време у Инђији проведу или употпуне бављењем спортским активностима. На улазу у Инђију из правца Новог Сада налази се спортско-рекреативна зона, где су смештени градски базен и терени за различите спортове као и спортска хала. Инђија, као својеврстан промотер здравог начина живљења и бављења спортом, изабрана је за једног од домаћина Универзијаде[6], која је у Србији одржана у јулу 2009. године.

Демографија[уреди]

У насељу Инђија живи 21067 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,6 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 8323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 7758 [1]
1953. 8566
1961. 13525
1971. 17892
1981. 21843
1991. 23061 22394
2002. 27293 26247
2011. 26025
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
23.227 89,25%
Хрвати
  
458 1,75%
Роми
  
426 1,64%
Украјинци
  
349 1,34%
Мађари
  
188 0,72%
Црногорци
  
117 0,45%
Југословени
  
104 0,40%
Македонци
  
53 0,20%
Словаци
  
52 0,20%
Словенци
  
31 0,12%
Немци
  
19 0,07%
Муслимани
  
16 0,06%
Бугари
  
12 0,05%
Руси
  
11 0,04%
Албанци
  
8 0,03%
Бошњаци
  
7 0,03%
Румуни
  
7 0,03%
Буњевци
  
6 0,02%
Власи
  
3 0,01%
Русини
  
1 0,00%
нису се изјаснили
  
843 3,24%
регионална припадност
  
292 1,12%
непознато
  
111 0,43%
остали
  
51 0,20%


Славни људи[уреди]

Градови побратими[уреди]

Спорт[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :