Инђија
| Инђија | |
Центар Инђије |
|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Инђија |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 45° 02′ 34" СГШ 20° 04′ 27" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Површина | 44,6 km² |
| Надморска висина | 117 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 26247 |
| густина насељености | 588 ст./km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22319 22320 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | IN / ИН |
|
Инђија на мапи Србије |
|
Координате: 45° 02′ 34" СГШ, 20° 04′ 27" ИГД
Инђија је градско насеље и седиште општине Инђија у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 26247 становника (према попису из 1991. било је 23061 становника).
Садржај |
[уреди] Географија
Инђија се налази на јужној страни Фрушке горе на средини пута између Београда и Новог Сада. Од Руме је удаљена 25 км, а од Сремских Карловаца 23 км.
Инђија је и железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга, Београд - Нови Сад - Суботица, те Београд - Стара Пазова - Рума - Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд - Нови Сад - Суботица - Будимпешта.
Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км.
Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22ºЦ, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 ºЦ.
[уреди] Историја
Инђију први пут помиње деспот Јован Бранковић 1455. године, али сасвим сигурно је да су људи овде живели пре 1455. Док је била под влашћу Османског царства, у Инђији су живели претежно Срби. 1717. године, Инђијом је завладала Хабзбуршка династија, па је град постао феудална област под Марком Пејачевићем.
Средњовековна Инђија била је смештена нешто северније од данашње. Данашњу Инђију основали су Срби из Бешке 1746, када је град бројао 60 кућа. 1791. године, град већ броји 122 куће и 1.054 становника. Почетком XIX века, Немци и Чеси насељавају Инђију, а крајем истог века долазе и Мађари.
Развој Инђије је уско повезан и са развојем железничке инфраструктуре, која се развила 1883. године из три правца: од Суботице са севера, од Сремске Митровице преко Руме са запада, те од Београда са југоистока. Тако је Инђија постала железничка раскрсница Срема, као и целе Војводине.
Различити сајмови почели су да се одржавају почетком XIX века, у време када је основана државна поштанска служба. Телеграф почиње да ради у Инђији 1850. године, а поштански пренос новца започет је 1886. године. Прва банка је основана 1897. године, као и прва трговачка школа.
Прва електрана у Инђији почиње са радом 1911. године. Индустријски напредак у Инђији је започет оснивањем млинова средином XIX века. Први већи млин на пару, капацитета од десет возила пшенице на дан, направила је компанија из Будимпеште, 1890. године. После млинова, следиле су разне фабрике. Традиција производње намештаја и тепиха, започета је 1876. године. На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна.
У овом периоду Инђија постаје традиционална одредница за трговину и центар успешних трговинских компанија.
Први модеран пут у Србији, пролазио је кроз Инђију још 1939. године.
Између два светска рата, Инђија је била најразвијеније место у Војводини, као и духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године и нових сеоба, Инђија поново постаје насељена углавном Србима.
Након Другог светског рата, основане су многе нове фабрике, за широку производњу; од прехрамбених производа, текстила, грађевинског материјала, па до индустрије за обраду метала. Шездесетих година XX века, у Инђији нагло расте број малих и средњих предузећа.
[уреди] Привреда
Развијена је пољопривреда, затим прерада пшенице, воћа и поврћа. Значајно учешће има гумарска, а нешто мање металска индустрија. Индустријски развој је знатно повезан са повољним географским положајем Инђије и добрим железничким и друмским везама. Данас је Инђија један од најуспешнијих градова у Србији по питању привредног развоја, која важи за изванредну одредницу за привредна улагања (инвестиције).
[уреди] Демографија
У насељу Инђија живи 21067 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,6 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 8323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 22.995 | 87,61% | ||
| Хрвати | 538 | 2,04% | ||
| Југословени | 530 | 2,01% | ||
| Украјинци | 375 | 1,42% | ||
| Мађари | 219 | 0,83% | ||
| Црногорци | 131 | 0,49% | ||
| Роми | 60 | 0,22% | ||
| Македонци | 60 | 0,22% | ||
| Словаци | 55 | 0,20% | ||
| Немци | 27 | 0,10% | ||
| Словенци | 25 | 0,09% | ||
| Муслимани | 16 | 0,06% | ||
| Бугари | 15 | 0,05% | ||
| Руси | 12 | 0,04% | ||
| Бошњаци | 10 | 0,03% | ||
| Румуни | 5 | 0,01% | ||
| Буњевци | 5 | 0,01% | ||
| Албанци | 5 | 0,01% | ||
| Чеси | 2 | 0,00% | ||
| Русини | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 344 | 1,31% | ||
| м | ж | |||
| ? | 71 | 78 | ||
| 80+ | 112 | 261 | ||
| 75-79 | 191 | 467 | ||
| 70-74 | 475 | 661 | ||
| 65-69 | 710 | 833 | ||
| 60-64 | 724 | 820 | ||
| 55-59 | 579 | 623 | ||
| 50-54 | 987 | 1018 | ||
| 45-49 | 1172 | 1192 | ||
| 40-44 | 963 | 1004 | ||
| 35-39 | 865 | 946 | ||
| 30-34 | 836 | 882 | ||
| 25-29 | 898 | 938 | ||
| 20-24 | 1015 | 928 | ||
| 15-19 | 1046 | 902 | ||
| 10-14 | 767 | 796 | ||
| 5-9 | 731 | 690 | ||
| 0-4 | 563 | 503 | ||
| просек | 37.6 | 40.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 10644 | 3573 | 6324 | 402 | 279 | 66 |
| Женски | 11553 | 2646 | 6369 | 1921 | 565 | 52 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4796 | 328 | 1 | 9 | 1623 | 89 | 246 | 613 | 128 | 467 |
| Женски | 3510 | 181 | - | 7 | 944 | 23 | 39 | 771 | 100 | 103 |
| Оба | 8306 | 509 | 1 | 16 | 2567 | 112 | 285 | 1384 | 228 | 570 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 33 | 86 | 347 | 113 | 101 | 135 | - | 1 | 476 | |
| Женски | 63 | 93 | 166 | 296 | 385 | 108 | 1 | 1 | 229 | |
| Оба | 96 | 179 | 513 | 409 | 486 | 243 | 1 | 2 | 705 |
[уреди] Градови побратими
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Инђија. нет - Званични сајт општине
- Званични сајт Водовода и канализације
- Званични сајт дирекције за изградњу града
- Туризам Инђије
| Насељена места општине Инђија |
|---|
|
Инђија • Бешка • Јарковци • Крчедин • Љуково • Марадик • Нови Карловци • Нови Сланкамен • Сланкаменачки Виногради • Стари Сланкамен • Чортановци |
