Инђија

Инђија
Центар Инђије
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Инђија
Географски подаци
Географске координате	45° 02′ 34" СГШ 20° 04′ 27" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Површина	44,6 km²
Надморска висина	117 m
Становништво (2002)
број становника	26247
густина насељености	588 ст./km²
Остали подаци
Поштански број	22319 22320
Позивни број	022
Регистарска ознака	IN / ИН
Инђија  Инђија на мапи Србије

Инђија је градско насеље и седиште општине Инђија у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 26247 становника (према попису из 1991. било је 23061 становника).

Географија

Инђија се налази на јужној страни Фрушке горе на средини пута између Београда и Новог Сада. Од Руме је удаљена 25 км, а од Сремских Карловаца 23 км.

Инђија је и железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга, Београд - Нови Сад - Суботица, те Београд - Стара Пазова - Рума - Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд - Нови Сад - Суботица - Будимпешта.

Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км.

Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22ºЦ, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 ºЦ.

Историја

Инђију први пут помиње деспот Јован Бранковић 1455. године, али сасвим сигурно је да су људи овде живели пре 1455. Док је била под влашћу Османског царства, у Инђији су живели претежно Срби. 1717. године, Инђијом је завладала Хабзбуршка династија, па је град постао феудална област под Марком Пејачевићем.

Средњовековна Инђија била је смештена нешто северније од данашње. Данашњу Инђију основали су Срби из Бешке 1746, када је град бројао 60 кућа. 1791. године, град већ броји 122 куће и 1.054 становника. Почетком XIX века, Немци и Чеси насељавају Инђију, а крајем истог века долазе и Мађари.

Развој Инђије је уско повезан и са развојем железничке инфраструктуре, која се развила 1883. године из три правца: од Суботице са севера, од Сремске Митровице преко Руме са запада, те од Београда са југоистока. Тако је Инђија постала железничка раскрсница Срема, као и целе Војводине.

Различити сајмови почели су да се одржавају почетком XIX века, у време када је основана државна поштанска служба. Телеграф почиње да ради у Инђији 1850. године, а поштански пренос новца започет је 1886. године. Прва банка је основана 1897. године, као и прва трговачка школа.

Прва електрана у Инђији почиње са радом 1911. године. Индустријски напредак у Инђији је започет оснивањем млинова средином XIX века. Први већи млин на пару, капацитета од десет возила пшенице на дан, направила је компанија из Будимпеште, 1890. године. После млинова, следиле су разне фабрике. Традиција производње намештаја и тепиха, започета је 1876. године. На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна.

У овом периоду Инђија постаје традиционална одредница за трговину и центар успешних трговинских компанија.

Први модеран пут у Србији, пролазио је кроз Инђију још 1939. године.

Између два светска рата, Инђија је била најразвијеније место у Војводини, као и духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године и нових сеоба, Инђија поново постаје насељена углавном Србима.

Након Другог светског рата, основане су многе нове фабрике, за широку производњу; од прехрамбених производа, текстила, грађевинског материјала, па до индустрије за обраду метала. Шездесетих година XX века, у Инђији нагло расте број малих и средњих предузећа.

Нова православна црква

Привреда

Развијена је пољопривреда, затим прерада пшенице, воћа и поврћа. Значајно учешће има гумарска, а нешто мање металска индустрија. Индустријски развој је знатно повезан са повољним географским положајем Инђије и добрим железничким и друмским везама. Данас је Инђија један од најуспешнијих градова у Србији по питању привредног развоја, која важи за изванредну одредницу за привредна улагања (инвестиције).

Демографија

У насељу Инђија живи 21067 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,6 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 8323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 7758 1953. 8566 1961. 13525 1971. 17892 1981. 21843 1991. 23061 22394 2002. 27293 26247

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			22.995	87,61%
Хрвати			538	2,04%
Југословени			530	2,01%
Украјинци			375	1,42%
Мађари			219	0,83%
Црногорци			131	0,49%
Роми			60	0,22%
Македонци			60	0,22%
Словаци			55	0,20%
Немци			27	0,10%
Словенци			25	0,09%
Муслимани			16	0,06%
Бугари			15	0,05%
Руси			12	0,04%
Бошњаци			10	0,03%
Румуни			5	0,01%
Буњевци			5	0,01%
Албанци			5	0,01%
Чеси			2	0,00%
Русини			1	0,00%
непознато			344	1,31%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	71			78
80+	112			261
75-79	191			467
70-74	475			661
65-69	710			833
60-64	724			820
55-59	579			623
50-54	987			1018
45-49	1172			1192
40-44	963			1004
35-39	865			946
30-34	836			882
25-29	898			938
20-24	1015			928
15-19	1046			902
10-14	767			796
5-9	731			690
0-4	563			503
просек	37.6			40.5

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 2124 2314 3721 5097 6698 7137 8323

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 1292 1840 1682 2121 843 379 113 27 19 7 3.15

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	10644	3573	6324	402	279	66
Женски	11553	2646	6369	1921	565	52

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4796	328	1	9	1623	89	246	613	128	467
Женски	3510	181	-	7	944	23	39	771	100	103
Оба	8306	509	1	16	2567	112	285	1384	228	570
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	33	86	347	113	101	135	-	1	476
Женски	63	93	166	296	385	108	1	1	229
Оба	96	179	513	409	486	243	1	2	705

Градови побратими

• Падерно Дуњано, Италија

Види још

• Општина Инђија
• Срем
• Сремски округ

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Инђија. нет - Званични сајт општине
• Званични сајт Водовода и канализације
• Званични сајт дирекције за изградњу града
• Туризам Инђије