Сремска жупанија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сремска жупанија
Comitatus Syrmiensis
Komitat Syrmien
Srijemska županija
Szerém vármegye

(недостаје слика заставе) Грб
Застава Грб
KoH-CS-Szerem.svg
Положај жупаније у бившој Хрватској-Славонији
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља 1. Краљевина Угарска
2. Застава {{{генитив}}} Хабзбуршка монархија - Хабзбуршка Угарска - Хабзбуршка Хрватска - Краљевина Славонија
3. Застава Аустрије Аустријско царство - Хабзбуршка Угарска - Хабзбуршка Хрватска - Краљевина Славонија
4. Аустроугарска (Угарски део Монархије, Хрватска-Славонија)
5. Држава Словенаца, Хрвата и Срба
6. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Главни град Вуковар
Површина 6.866 km²
Становништво 414.234 (1910.)
Друштво
Званични језици латински, немачки, касније мађарски и хрватски, касније: српскохрватски, говорни језик: српски
Религија православље, католицизам
Владавина
Титула владара Жупан
Оснивање 12. век / 18. век
Престанак 16. век / 1922.
Статус Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg Сремски санџак (Османско царство) Сремска област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Портал:Историја
Szerem County Map.jpg

Сремска жупанија (лат. Comitatus Syrmiensis, хрв. Srijemska županija, мађ. Szerém vármegye, нем. Komitat Syrmien) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (12-16. век), Хабзбуршке Монархије (између 18. и 20. века), а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1922. године). Током хабзбуршког раздобља, жупанија је најпре била у саставу Краљевине Славоније, а потом у саставу Краљевине Хрватске-Славоније (која је била у саставу Хабзбуршке Краљевине Угарске). Управно седиште жупаније био је град Вуковар (данас у саставу Хрватске).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Србије (већи, средишњи и источни део) и Хрватске (мањи, западни део).

Површина жупаније била је 6.866 km², а у време задњег пописа пре њеног укидања (1910. године) Сремска жупанија је имала 414.234 становника (густина 60,3 ст./km²).

Порекло назива[уреди]

Сремска жупанија, као и сама област Срема, носила је назив изведен од имена древног, староримског града Сирмијума.

Природне одлике[уреди]

У време Аустроугарске управе, Сремска жупанија се налазила на крајњем истоку Хабзбуршке Хрватске-Славоније, односно на крајњем југу Хабзбуршке Угарске и била је погранична ка Краљевини Србији.

Простор жупаније приближно се поклапао са простором области Срема. Једино је на крајњем западу жупаније било неколико насеља, која су природно припадала области Славоније.

Историја[уреди]

Историја Војводине
Coat of arms of Vojvodina.svg

Овај чланак је део серије о
историји Војводине

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Војводине

Простор Срема био је у доба антике у оквиру старог Рима и ту се налазио древни град Сирмијум. У раном средњем веку за овај простор водиле су се борбе између Византије и њених северних суседа (Хуна, Острогота, Гепида, Ломбарда, Авара, Франака, Бугара, Панонских Словена, и касније Угара).

Сремска жупанија је формирана у 12. веку, као једна од жупанија средњовековне Угарске. Ова жупанија је, међутим, обухватала само источни део Срема, док је у западном делу Срема постојала засебна Вуковарска жупанија. Крајем средњег века ово је био погранични простор између Угарске и српских држава (Сремске краљевине, Краљевине Рашке, Српског царства, итд.). Потом је око век и по (од 1521. године) овај простор био у оквиру Отоманског царства као Сремски санџак.

Хабзбуршко царство преотело је део Срема од Турака 1688., а остатак 1718. године. Простор је тада подељен између Војне границе и Краљевине Славоније, која је тада представљала засебну хабзбуршку територију и била је, такође, под војном управом. Сремска жупанија је основана 1745. године на простору северозападног Срема, док је југоисточни део Срема остао у саставу Војне границе. Жупанија је била део Краљевине Славоније, која се налазила у саставу Хабзбуршке Краљевине Хрватске и Хабзбуршке Краљевине Угарске. Током 18. века поред староседалачких Срба и Хрвата досељени су и Немци, Мађари, Русини и Словаци, али у мањем броју него у другим јужним деловима Хабзбуршке монархије.

Током Револуције 1848/49. у Сремским Карловцима је (1848. године) проглашена Српска Војводина, која је обухватала и Сремску жупанију. После револуције, на темељима те одлуке, постојало је Војводство Србија и Тамишки Банат, које је било кратког века (1849—1860). Током овог раздобља жупанија није постојала, јер је војводство било подељено на округе.

После 1860. године Сремска жупанија је поново васпостављена и прикључена је Краљевини Славонији, која је касније спојена са Краљевином Хрватском у јединствену Краљевину Хрватску и Славонију, која је имала одређени ниво аутономије у оквиру Хабзбуршке Краљевине Угарске. Војна граница се укида 1882. године, чиме југоисточни делови Срема такође улазе у састав Сремске жупаније.

После Првог светског рата цео простор жупаније је укључен у новобразовану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца[1]. Сремска жупанија је опстала до 1922. године, када су жупаније укинуте, а уместо њих образоване области.

Део некадашње жупаније који је данас у саставу Србије већим делом припада АП Војводини, док је мањи део у саставу Града Београда.

Мапа жупанија у Бачкој, Банату и Срему 1881-1882. године

Становништво[уреди]

  • Према попису из 1870., жупанија је имала 120.352 ст.;
  • Према попису из 1890., жупанија је имала 347.022 ст.
  • Према попису из 1910., жупанија је имала 414.234 ст.

Становништво према матерњем језику (Попис 1910.):

Етнички размештај: У Сремској жупанији је преовлађивало јужнословенско становништво, с тим што су Срби били бројнији у средишњем и источном Срему, док су Хрвати били бројнији у западном. Оба народа су више била присутна на селу, него у граду. Немци су поглавито насељавали градове и варошице, као и неколико већих села у средишњем делу Срема, тј. најплоднији део, северно од мочвара уз Саву и јужно од брда Фрушке горе. Мађари, Словаци и Русини су били ограничени на по пар насеља, размештених широм Срема.

Управна подела[уреди]

Почетком 20. века, управна подела Сремске жупаније била је следећа:

Котари
Котар Седиште
Винковачки срез Винковци
Вуковарски срез Вуковар
Жупањски срез Жупања
Земунски срез Земун
Илочки срез Илок
Иришки срез Ириг
Митровачки срез Митровица, данас Сремска Митровица
Румски срез Рума
Старопазовачки срез Стара Пазова
Шидски срез Шид
Слободни краљевски градови
Земун
Градови - срезови
Сремски Карловци
Петроварадин
Митровица

Види још[уреди]

Види остале бивше жупаније на тлу данашње Војводине:

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]