Усје

Координате: 41° 57′ 22″ С; 21° 27′ 23″ И / 41.9561° С; 21.4564° И / 41.9561; 21.4564
С Википедије, слободне енциклопедије

Усје
мкд. Усје
Поглед на Усје
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаКисела Вода
Становништво
 — (2002)845
Географске карактеристике
Координате41° 57′ 22″ С; 21° 27′ 23″ И / 41.9561° С; 21.4564° И / 41.9561; 21.4564
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина300 m
Усје на карти Северне Македоније
Усје
Усје
Усје на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1000
Позивни број(+389) 02
Регистарска ознакаSK

Усје (мкд. Усје) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Усје припада градској општини Кисела Вода града Скопља. Насеље је јужно предграђе главног града.

Географија[уреди | уреди извор]

Сеоска Црква Светог Атанасија

Усје је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Скопља, насеље је удаљено 6 km. Због близине града, насеље је суштински спојено са Скопљем и део је његовог обода, али је задржало је одлике сеоског насеља.

Насеље Усје је у оквиру брдске области Кршијак, на источним падинама планине Водно. Село се налази у јужном делу Скопске котлине. Кроз село протиче Усјански Канал, који се улива у реку Вардар између села Горње и Доње Лисиче. Кроз Усје протиче и Усјански поток, који дели село да три дела.[1]. На брду на десној стани села, одакле се може добро видети цело Скопље и Скопска котлина, постављен је велики метални крст. Надморска висина насеља је приближно 300 метара.

Месна клима је континентална.

Становништво[уреди | уреди извор]

Усје је према последњем попису из 2002. године имало 845 становника. Домаћинство у Усју чини просечно 7 чланова, а од тога три малолетне особе.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци. Састав према народности на последњем попису био је следећи:

Националност Укупно Удео
Македонци 830 98,22%
Цинцари 7 0,83%
Срби 6 0,71%
Турци 1 0,12%
остали 1 0,12%

Већинска вероисповест у насељу је православље.

Исељавање[уреди | уреди извор]

Доста људи се исељава из Усја, а исељеника највише има у Драчеву, Кучевишту, Инџикову, Огњанцима и Скопљу.[2].

Привреда[уреди | уреди извор]

Становништво села углавном се бави пољопривредом, а највише земљорадњом, виноградарством и воћарством. На њивама се узгајају житарице (највише пшеница), повртарски производи: парадајз, краставац, паприка, лук спанаћ и грашак. Брда која окружују село, због добрих услова, искоришћени су за винограде и воћњаке. У воћњацима су најзаступљенији засади брескве, трешње, крушке, јабуке и кајсије. Део становништва се бави секундарним и терцијарним делатностима, а највећи део њих је запослен у цементари „УСЈЕ“, највећој у Северној Македонији, која експлоатише цемент на брдима западно од села. Остатак запосленог становништва ради у ауто-сервисима, фабрикама, приватнима фирмама, магацинима који се налазе у непосредној околини Усја.

Спорт[уреди | уреди извор]

У селу се налази рукометни терен, као и терен за мали фудбал. У близини терена за рукомет налази се седиште фудбалског клуба „Вардар 75“ и кунг-фу клуб „Ву Шу“.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Трифуноски Ф. Јован. „Слив Маркове Реке - антропогеографска проматрања“. Филозофски факултет Скопје, 1958. стр. 125
  2. ^ Трифуноски Ф. Јован. „Слив Маркове Реке - антропогеографска проматрања“. Филозофски факултет Скопје, 1958. стр.127

Спољашње везе[уреди | уреди извор]