Хајнрих VII, цар Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих VII

Крунисање Хајнриха VII, минијатура из 14. века
Крунисање Хајнриха VII, минијатура из 14. века

Датум рођења 1275.
Датум смрти 24. август 1313.
Титула цар Светог римског царства
Порекло и породица
Династија Династија Луксембурга

Хајнрих VII (нем. Heinrich VII, око 1275 (или 1279?) – 24. август 1313) био је краљ Римљана од 1308. и цар Светог римског царства од 1312. до своје смрти. Био је први цар из династије Луксембурга.

Хајнрих VII, цар Светог римског царства, мермерна статуа на царевом гробу у катедрали у Пизи

Порекло[уреди]

Био је син луксембуршког грофа Хајнриха VI и Беатрисе из грофовске породице Авне. Након што је 1308. изабран за краља Римљана, чиме је у ствари добио положај краља Немачке, Хајнрих је 15. августа 1309. најавио да намерава да отпутује у Италију и прими царску круну из руку папе. У међувремену, како је у Чешкој 1306. изумрла династија Пшемисловића, Хајнрих VII је свог сина Јована Слепог оженио наследницом чешке круне Елишком. Тиме је Јован Слепи постао чешки краљ 1310. и легитимни претендент на круну Угарске и круну Пољске.

Владавина[уреди]

Хајнрих VII је 1312. на челу своје војске предузео поход на Италију, церемонијални одлазак у Рим који се очекивао од сваког титуларног краља Римљана. У Риму је крунисан 29. јуна 1312. за цара Светог римског царства. Самим тим, Хајнрих VII је постао први цар Светог римског царства још од Фридриха II, а његовим крунисањем окончан је интерегнум који је трајао још од 1250. године. Главни циљ Хајнрихове политике био је обнова царске власти у северној Италији. Најјачи отпор пружила му је Фиренца, а затим и други градови у Тоскани. Цар се споречкао и са гвелфима и са гибелинима, а његов долазак изазвао је приближавање папе Клемента V и напуљског краља Роберта Мудрог. Како је Роберт поред краљевске титуле био и гроф Провансе дуговао је вазалску лојалност цару. Хајнрих је кренуо да казни Роберта због наводне непослушности, али је преминуо 1313. у Буенконвенту у близини Сијене. Сахрањен је у катедрали Успења Богородице у Пизи.

Након Хајнрихове смрти царска власт се брзо урушила у Италији. Ипак, његов долазак оставио је снажан утисак на савременике, на првом месту на Дантеа. У својој Божанственој комедији Данте на неколико места помиње у позитивном контексту Хајнриха VII. У Петој сфери Раја, у којој се налазе храбри ратници и владари из прошлости, Данте спомиње како је почасно место резервисано и за Хајнриха. Такође, у Чистилишту, Хајнрих VII се спомиње као спасилац који ће обновити царску власт у Италији и окончати разне злоупотребе Римокатоличке цркве.

Хајнрихова смрт је довела до нове борбе око царске круне. Његов син Јован Слепи није успео да се наметне за новог цара, док су најозбиљнији претенденти на положај цара били Лудвиг Баварски из династије Вителсбаха и аустријски војвода Фридрих I Лепи из династије Хабзбурга. После победе код Милдорфа у септембру 1322. царску круну је понео Лудвиг IV Баварски.

Породица[уреди]

Хајнрих VII је од 1292. био ожењен Маргаретом, ћерком брабантског војводе Јохана I. Са њом је имао троје деце:

  • Јована Слепог (10. август 1296 – 26. август 1346), грофа од Луксембурга и краља Чешке.
  • Марију (1304–26. март 1324), која је 1322. удата за француског краља Шарла IV Лепог.
  • Беатрису (1305–11. новембар 1319), која је 1318. удата за угарског краља Карла I Роберта.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хајнрих VII, цар Светог римског царства