Хајнрих III, цар Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Хенри III.
Хенрик III Црни

Хенрик III на минијатури из 1040. године
Хенрик III на минијатури из 1040. године

Датум рођења 29. октобар 1017.
Датум смрти 5. октобар 1056.
Место смрти Бодфелд
Претходник/ци Конрад II
Наследник/ци Хајнрих IV
Порекло и породица

Хенрик III Црни (нем. Heinrich III.; , 29. октобар 1017 — , 5. октобар 1056) је био цар Светог римског царства (1046—1056) и краљ Немачке (1028—1056) из Салијске династије. Још док му је отац био жив крунисан је 1028. као краљ Немачке, да би се осигурало наслеђивање нове династије. После смрти Конрада II постаје 1039. једини краљ Немачке.

Прва експедиција на Чешку (Бохемију)[уреди]

Током првог обиласка краљевства добијао је признање од војвода као нови краљ. Први војни поход учинио је 1040. у Чешкој, против Братислава I Пшемисла. Братислав је имао Мађаре као савезнике, који су упадима узнемиравали и пљачкали. Хенрик III Црни је 13. августа 1040. кренуо на Братислава, али војска му је упала у заседу и претрпео је пораз.

После преврата у Мађарској Братислав је изгубио савезника, па је поражен 15. августа 1041. године. Потом је био присиљен да склопи мировни споразум.

Први поход на Мађарску[уреди]

Због нових мађарских напада на Баварску, Хенрик је 1042. године објавио рат Мађарској. Из овог сукоба је Хенрик изашао као победник и западне делове тадашње Мађарске је припојио Баварској.

Мађарски краљ Шамуел Аба је побегао на исток. Током 1043, Хенрик присиљава мађарског краља да врати Дунавске територије Немачкој. Ове територије је још Свети Стефан Мађарски дао Немцима. Тиме се успоставила граница Мађарске и Аустрије, која је остала као званична све до 1918. године.

После те победе Хенрик, као побожан краљ који сања о „божанском миру“, свима опрашта све што је било и заборавља освету. Своје вазале је присилио да исто то учине.

Хенрик пред Тиволијем

Подела Лорене[уреди]

Када је 1044. умро војвода Лорене, који је био војвода и доње и горње Лорене, Хенрик је пожелио да се војводства нигде не учврсте. Војводин старији син Годфрид Лоренски је већ владао Горњом Лореном, па се очекивало да добије и доњу Лорену. Међутим Хенрик предаје Доњу Лорену млађем брату, чиме изазива побуну старијег. Хенрик позива браћу на измирење, али у томе не успева. У међувремену су се поново појавили проблеми у Мађарској.

Други поход на Мађарску[уреди]

Други поход на Мађарску је изведен 6. јула 1044. са великом војском. Мађари су били лако покорени. Крај сукоба и пораз присталица Шамуела Абе је означен у бици код Менфеа. На власт је постављен стари мађарски краљ Петар Орсело. Шамуел Аба је ухваћен и одрубљена му је глава.

Петар Орсело се заклео Хенрику на верност. Тако је успостављен мир између Мађарске и Немачке.

Немир у Лорени[уреди]

После повратка из рата у Мађарској Готфрид Лоренски је тражио савезнике да би потпуно повратио обе Лорене под своју власт. Преговарао је и са француским краљем Анријем I. Због тога је Хенрик III Црни организовао суђење Готфриду Лоренском. Готфрид је осуђен, а војводство му је одузето. Он је одмах побегао и започео побуну и грађански рат.

Током 1045. Хенрик је заузео Готдридов замак и неколико других замкова. Готфрид је успео да заметне свађу у Бургундији, чиме ствара Хенрику проблеме на другом месту, па је Хенрик кренуо на Бургундију, остављајући део војске у Лорени. Бургундија је била смирена и пре Хенрикова доласка. После тога Хенрик је успео заробити и утамничити Готфрида Лоренског и смирити проблеме у Лорени.

Царска палата у Гослару

Други излет у Италију[уреди]

У Италији су била три кандидата за папу, па се Хенрик меша у тај избор и поставља 1046. свог кандидата папу Клемента II из Бамберга. Осим тога било је проблема и у Милану око тога ко ће бити нови владар. И у тај проблем се Хенрик умешао спречавајући сукобе.

Царско крунисање[уреди]

Хенрик III Црни је крунисан као цар Светог римског царства 25. децембра 1046.

Са папом је кренуо на југ Италије, где је повукао многе одлуке свог оца Конрада II. Непопуларни Пандулф од Капуе добија поново власт над Капуом.

Нове борбе са Мађарима[уреди]

Са новим мађарским краљем Андрашом I најпре је склопио мир, који није дуго трајао. Већ 1051. Хенрик предузима трећи поход против Мађара. Међутим није успео остварити трајнији мир. Током четвртог похода опседао је Братиславу. Андраш I је позвао папу да посредује. Након што је Хенрик престао са опсадом Андраш је повукао све своје понуде о плаћању данка, па га папа екскомуницира.

Хенриков новчић

Рат и мир у Лорени и Холандији[уреди]

Готфрид Лоренски је пуштен из затвора и враћен му је био део поседа, али он се поново буни и налази нове савезнике Болдвина Фландријског и Дирка Холанског, па је побуна против Хенрика постала много већа. Холанђани су током 1048. победили Хенрикову војску, заузели Најмеген, запалили Вердун и опседали Лијеж.

Међутим током 1049. године Хенрик успева да победи и убије Дирка Холандског. Хенрик је постигао споразум са данским и енглеским краљем, па Болдвин Фландријски више није могао нападати морем, а није више могао ни да побегне царској војсци. Хенрик је успео да утамничи и Болдвина и Готфрида Лоренског. Тиме је коначно у Лорени и Холандији завладао мир.

Постављања[уреди]

Хенрик је постављао папу за папом. Стекао је временом велику власт. У Немачкој је додељивао војводства и поседе. Тиме је стекао велику власт, али и непријатеље.

Нормани на југу Италије[уреди]

Гаимар IV Салернски уз помоћ Нормана осваја велики део Апулије и Калабрије. Гаимар је потом проглашен војводом Апулије и Калабрије од стране норманских плаћеника под вођством Вилијама Отвила и Дрога Отвила. Гаимар је признао норманска освајања и поставио је Нормане као своје вазале. Дакле Гаимар и Нормани су били самопрокламовани владари. Ипак Хенрик III је прогласио Драга Отвила директним вазалом царске круне. Хенрик је изгубио популарност међу Ломбардима, а Беневенто, који је био папски вазал није признавао Хенрика.

Папа Лав IX је кренуо у рат против Нормана. Хамфри Отвил са Робертом Гвискаром је предводио норманску војску и победио је 18. јуна 1053. у бици код Сивитате здружену папску и царску војску. Папа је у тој бици заробљен.

Значај[уреди]

Био је један од најмоћнијих царева. Његов ауторитет се протезао од Немачке, Италије до Бургундије. Освајао је територије и постављао је папе. Ипак многи сматрају његову владавину и промашајем због проблема које је оставио иза себе. Борба за инвеституру, која ће касније уследити је великим делом ствар црквене политике, али он сам је допринео проблему својим постављањем папа.

Ујединио је сва велика војводства, сем Саксоније, и успео их везати за себе.

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Конрад II
Краљ Немачке
(10281056)
Наследник:
Хенрик IV
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}


Претходник:
Конрад II
цар Светог римског царства
(10461056)
Наследник:
Хенрик IV
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}