4. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
4. јун (4.6.) је 155. дан године по грегоријанском календару (156. у преступној години). До краја године има још 210 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 4. јун
- 1133. — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II.
- 1783. — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом.
- 1831. — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије.
- 1916. — Код Љвова у Првом светском рату почела је офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе сила Осовине и заробио око 400.000 војника.
- 1920. — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске. Око 3,5 милиона Мађара остало је изван матичне земље, највише у Румунији.
- 1942. — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату.
- 1943. — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.
- 1944. — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату.
- 1946. — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине. Оборен је с власти војним пучем 1955, након чега је живео у егзилу. У земљу се вратио 1973, када је формирана перонистичка влада Хектора Кампоре и поново је изабран за председника. После његове смрти 1974. положај председника преузела је његова супруга Изабела Перон.
- 1970. — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта.
- 1989. —
- Кинеске власти су тенковима растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи.
- На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске.
- 1991. — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка.
- 1993. — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест "зона безбедности" (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације.
- 1996. — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања.
- 2003. —
- У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина.
- Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година.
- На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.
Рођења [уреди]
- 470. п. н. е. - Сократ, грчки филозоф.
- 1859. — Паја Јовановић, српски сликар.
- 1867. — Карл Густав Емил фон Манерхајм, фински маршал и државник.
- 1911. — Милован Ђилас, српски политичар.
- 1975. — Анџелина Џоли, америчка глумица.
- 1976. — Ненад Зимоњић, српски тенисер.
- 1996. — Ивана Благојевић, српска гитаристкиња.
- 1985. — Лукас Подолски, немачки фудбалер.
Смрти [уреди]
- 1039. — Конрад II, немачки краљ и цар Светог римског царства. (*990.)
- 1798. — Ђовани Казанова де Саингалт, италијански авантуриста.
- 1941. — Фридрих Вилхелм II, пруски краљ и немачки цар.
- 1951. — Сергеј Кушевицки, руски диригент.
- 1971. — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар. (*1885.)
- 2004. — Нино Манфреди, италијански комичар.
- 2012. — Љубиша Рајић професор скандинавских језика на Филолошком факултету у Београду
