Централни Источни Алпи
| Централни Источни Алпи | |
|---|---|
енгл. Central Eastern Alps, нем. Zentralalpen or Zentrale Ostalpen
  | |
  | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Бернина |
| Ндм. висина | 4.049 m |
| Списак | Гнајс и аргилошист |
| Географија | |
| Масив | Источни Алпи |
| Геологија | |
| Орогенеза | Алпска |
| Врста стена | Мезозоик и терцијар |
Централни Источни Алпи (енгл. Central Eastern Alps, нем. Zentralalpen or Zentrale Ostalpen), такође познати као аустријски Централни Алпи (нем. Österreichische Zentralalpen) или само Централни Алпи[1] су планински венац Источних Алпа у Аустрији и суседним регионима Швајцарске, Лихтенштајна, Италије и Словеније.
Израз Централни Алпи веома је чест у географији Аустрије, као једног од седам главних пејзажних региона земље. Централни Источни Алпи се обично користе у класификацији. Централни Алпи чине источни део алпског раскола, његов средишњи венац планина.
Највиша планина аустријских централних Алпи је Гросглокнер са висином од 3.798 m.
Локација[уреди | уреди извор]
Централни Алпи имају највише врхове Источних Алпа и налазе се између Северних и Јужних кречњачких Алпа, од чега се разликују у геолошком саставу.
Израз Централни Источни Алпи такође се може ширим значењем односити на веће подручје Источних Алпа, углавном у Аустрији, које се протеже од подножја Бергамаских Алпа на језеру Комо и бернинског венца у кантону Граубинден на истоку Швајцарске уз лихтенштајнску обалу Рајне на западу до нижих рта источно од реке Муре, у Штајерској. Долина реке Ин означава њихову северну границу, а река Драва њихову јужну границу.
Централни Алпи као главни пејзажни крај Аустрије[уреди | уреди извор]
У Аустрији се Источни Алпи деле на северне, зону Граувака, централне и јужне Алпе.
Централни и Јужни Алпи међусобно су одвојени Добијаком, Дравом (нем. Drau), Клагенфуртом и Межом (нем. Mieß).[2]
Геоморфологија[уреди | уреди извор]
Венац има највише врхове у Источним Алпима и најглавнији је Ледник. У прелазној зони, између Источних и Западних Алпа, њени врхови јасно доминирају над регионом према западу. На ободу, међутим, постоје и мање високи, често мање робусни планински венци.
Источни Алпи су одвојенини од Западних Алпа Боденским језером и језером Комо.
Геологија[уреди | уреди извор]
Централни део Алпа састоји се углавном од гнајса и аргилошиста, са изузетком Високих Тауерна који се углавном састоје од јура и кречњака.
Источни Алпи показују активни вулканизам (на пример у Штајерском подручју), терцијар Панонске низије.
Класификација[уреди | уреди извор]
.jpg)
Централни Источни Алпи, такође, обухватају опсеге западно источних Алпи, према класификацији, које геолошки припадају јужним Алпима:
| Број | Име | Мапа | Земља | Највиша планина | Висина (m) | Слика |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 63 | Плесурске Алпе |  Швајцарска
|
Арозер Ротхорн | 2.980 | 
| |
| 64 | Оберхалбштајнске Алпе | Швајцарска
|
Пиз Плата | 3.392 | 
| |
| 65 | Албуланске Алпе | Швајцарска
|
Пиц Кеш | 3.418 | 
| |
| 66 | Бернинска група |  Италија
|
Бернина | 4.049 | 
| |
| 67 | Ливигнске Алпе | Италија
|
енгл. Cima de’ Piazzi | 3.439 | 
| |
| 68 | енгл. Bergamasque Alps | Италија
|
Пицо Кока | 3.052 | 
|
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Not to be confused with the other meaning of Central Alps i.e. the Swiss Alps.
- ^ https://austria-forum.org, Austria-Forum |. „Silicon Alps Cluster GmbH”. Austria-Forum (на језику: немачки). Приступљено 22. 3. 2020.
.jpg){kind=small}
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
