Црква Покрова Пресвете Богородице у Варешу
| Црква Покрова Пресвете Богородице | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Статус | отворен |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Митрополија дабробосанска |
| Оснивање | 1891. год. |
| Посвећен | Богородици |
| Архитектура | |
| Стил | необарок |
| Ниво значаја | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Локација | |
| Место | Вареш |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 9′ 51.984″ N 18° 19′ 41.988″ E / 44.16444000° С; 18.32833000° И |
  Црква Покрова Пресвете Богородице Црква Покрова Пресвете Богородице на карти Босне и Херцеговине | |
Црква Покрова Пресвете Богородице је српска православна црква која се налази у Варешу. Припада митрополији дабробосанској, посвећена је Богородици, а изграђена 1891. године.
Опште информације[уреди | уреди извор]
Црква је дужине 13,75 м, ширине 7,85 м, смер фасаде окренут је у правцу исток-запад, а висина црквеног торња је 16,3 м. Грађена је од камена.
Црква је на листу националних споменика Босне и Херцеговине уврштена 2005. године, а на седници одржаној у марту 2010. године донета је одлука да се ова црква прогласи за национални споменик културе.[1][2]
Црква је као национални споменик уврштена заједно са покретном имовином коју чини иконостас од двадесет и три иконе, као и четири иконе које се налазе у наосу[2]: сабор дванаест апостола, непознатог аутора, прављена пре 1868. године, икона Светог Луке, непознатог аутора, прављена почетком 20. века, молитва у Гестиманском врту непознатог руског мајстора, пре 1924. године, и икона Јерусалим, непознатог аутора, прављена пре 1864. године.[2]
Историјат[уреди | уреди извор]
Црква је направљена 1891. године, како је обележено на њеном звонику, а према другом мишљењу саграђена је 1884. године.[3] Изграђена је у необарокном стилу, преживела је оштећења током Рата у Босни и Херцеговини, а збрика икона налази се у добром стању. Икона Светог Луке је током рата оштећена са намером да се уништи.
У цркви су служили следећи свештеници: Дамјан Николић; Радаковић; Јован Марјановић 1895—1901; Трифко Максимовић 1901; Максим Јовановић 1901—1906; Саво Ристић 1906—1908; Петар Ћосовић 1908—1911; Богдан Петровић 1911—1915; упражњена 1915—1916; Саво Савић 1916—1919; Јово Поповић 1919—1931; Јосиф Богдановић 1931—1932; Јован Марјановић 1932—1935; Славко Станковић 1935—1941; за време Другог светског рата није било свештеника 1941—1945. године. Након завршетка рата за пароха долази Данило Марјанац 1946—1971; Ранко Гуњић 1971—1974; Слободан Лубарда 1974—1988; Деливоје Рајак 1988—1992. Упражњена је била услед рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1998. године. Од 1998. године парохију је опслуживао Зоран Јеринић, парох блажујски а од 25. октобра 1999. године Борис Бандука, парох какањски.[4] Данас се црква користи повремено и нема устоличено свештено лице са сталним ангажманом.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Pravoslavna crkva”. visitvares.com. Приступљено 15. 10. 2018.[мртва веза]
- ^ а б в „Crkva posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice” (PDF). Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. Приступљено 15. 10. 2018.[мртва веза]
- ^ „Парохија варешка - Храм Покрова Пресвете Богородице”. nekros.info. Приступљено 26. 8. 2020.
- ^ „Храм Покрова Пресвете Богородице, Вареш”. mitropolijadabrobosanska.org. Приступљено 26. 8. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Црква Покрова Пресвете Богородице на сајту митрополије дабробосанске
