Вареш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вареш

Панорама Вареша
Панорама Вареша

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација БиХ
Кантон Застава Средњобосанског кантона Средњобосански кантон
Општина Вареш
Становништво
Становништво (1991) 5.888
Положај
Координате 44°10′00″N 18°19′00″E / 44.166667, 18.333333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 829 m
Вареш на мапи БиХ
{{{alt}}}
Вареш
Вареш на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 71330
Позивни број 032


Координате: 44° 10′ 00" СГШ, 18° 19′ 60" ИГД

Вареш је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерацији БиХ, БиХ.

Вареш је брдски градић с надморском висином од 829 метара, у котлини рјечице Ставње, удаљен 45 километара од Сарајева. Окружен је планинама Капија, Стијене, Звијезда и Перун.

Историја[уреди]

Велико рудно богатство се крије испод варешких брда, па постоје трагови да се овдје копала и топила гвоздена руда још у бронзаном добу и у античко вријеме. Варешко село Дубоштицу краљ Твртко је сматрао ризницом свог краљевства, јер је било рударско средиште. Остаци средњовјековне краљевске тврђаве Бобовац се налазе близу Вареша. Турска власт је много држала до варешког краја због развијеног рударства и занатства у њему. Овим активностима су се бавили искључиво Хрвати-католици. Са доласком Аустрије, Вареш доживљава привредни препород. Аустрија искоришћава руду на индустријски начин и гради две високе пећи.

У Варешу се налази најстарија католичка црква у Босни и Херцеговини. То је црква Св. Миховила Арканђела грађена на темељима из доба средњовјековне Босне. Католичке црквене књиге из 1643. су неке од најстаријих у Босни. Ту је и новија жупна црква Св. Миховила, која је добила данашњи изглед почетком 20. века.

У граду се налази стари камени мост у типичном стилу лучних мостова из доба Отоманског царства.

У Варешу се налази и српска православна црква посвећена Покрову Пресвете Богородице основана крајем 19. века.[1]

Прије распада Југославије Вареш је био рударско мјесто, насељено већинским хрватским становништвом. Током рата је опустошен и данас је заостао у развоју. Недалеко од Вареша је село Боровица са чистим хрватским становништвом које је за вријеме рата (1993) спаљено до задње куће. Већинско становништво општине су сада Бошњаци.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991:Вареш

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]