Вареш
| Вареш | |
 Панорама Вареша |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Општина | Општина Вареш |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 10′ 00" СГШ 18° 19′ 60" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 829 m |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 5.888 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71330 |
| Позивни број | 032 |
  Вареш
Вареш на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 44° 10′ 00" СГШ, 18° 19′ 60" ИГД
Вареш је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерацији БиХ, БиХ.
Вареш је брдски градић с надморском висином од 829 метара, у котлини рјечице Ставње, удаљен 45 километара од Сарајева. Окружен је планинама Капија, Стијене, Звијезда и Перун.
Садржај |
[уреди] Историја
Велико рудно богатство се крије испод варешких брда, па постоје трагови да се овдје копала и топила гвоздена руда још у бронзаном добу и у античко вријеме. Варешко село Дубоштицу краљ Твртко је сматрао ризницом свог краљевства, јер је било рударско средиште. Остаци средњевјековне краљевске тврђаве Бобовац се налазе близу Вареша. Турска власт је много држала до варешког краја због развијеног рударства и занатства у њему. Овим активностима су се бавили искључиво Хрвати-католици. Са доласком Аустрије, Вареш доживљава привредни препород. Аустрија искоришћава руду на индустријски начин и гради две високе пећи.
У Варешу се налази најстарија католичка црква у Босни и Херцеговини. То је црква Св. Миховила Арканђела грађена на темељима из доба средњевјековне Босне. Католичке црквене књиге из 1643. су неке од најстаријих у Босни. Ту је и новија жупна црква Св. Миховила, која је добила данашњи изглед почетком 20. века.
У граду се налази стари камени мост у типичном стилу лучних мостова из доба Отоманског царства.
У Варешу се налази и српска православна црква посвећена Покрову Пресвете Богородице основана крајем 19. века.[1]
Прије распада Југославије Вареш је био рударско мјесто, насељено већинским хрватским становништвом. Током рата је опустошен и данас је заостао у развоју. Недалеко од Вареша је село Боровица са чистим хрватским становништвом које је за вријеме рата (1993) спаљено до задње куће. Већинско становништво општине су сада Бошњаци.
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Вареша |
[уреди] Знамените личности
- Боро Стјепановић, српски глумац
- Горан Ипе Ивандић, музичар
- Жељко Иванковић, књижевник
[уреди] Види још
[уреди] Извори
[уреди] Спољашње везе
