Општина Источни Стари Град
-
- Друга значења су пописана у чланку Стари Град (вишезначна одредница).
| Источни Стари Град | |
|---|---|
|
|
|
 Опширније |
|
| Опште информације | |
| Површина | 105 km² |
| Становништво | 3.185 |
| Становништво (1991) | ? |
| Положај | |
| Ентитет | Република Српска |
| Начелник општине | Бојо Гашановић (СДС) [1] |
| Предсједник СО | Стеван Санда ((СДС) [2] |
| Остало | |
| Позивни број | 57 |
| Интернет страница | www.opstinaisg.net |
Општина Источни Стари Град (раније Српски Стари Град) је општина Града Источно Сарајево у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Администрација општине се налази у насељу Хреша.
Садржај |
Географија [уреди]
Географски положај [уреди]
Подручје Општине Источни Стари Град се састоји из два дијела, већег јужног дијела и знатно мањег сјеверног дијела. Већи јужни дио се протеже у правцу сјевер-југ 8-12 km, а исток запад 2-6 km и ентитетски припада Републици Српској. Површина општине износи 105 km2, што представља 0,205% од површине Босне и Херцеговине која износи 51.209,2 km2 или 0,419% од површине Републике Српске која износи 25.035 km2. Општина Источни Стари Град се налази у централном дијелу Босне и Херцеговине и централно-источном дијелу Републике Српске. Овај простор са аспекта географске регионализације припада планинско-котлинској области, односно подрегији Централне Босне (регионализација проф. др Јован Ђ. Маринковић). У геоморфолошком смислу подручје Источног Старог Града припада унутрашњим Динаридима. Граничи са укупно пет општина. Што се тиче Федерације Босне и Херцеговине подручје граничи са општинама Стари Град и Илијаш у Кантону Сарајево. Граничне општине из Републике Српске су Источно Ново Сарајево, Пале и Соколац. [1]
Геосаобраћајни положај [уреди]
Преко територије Општине Источни Стари Град прелазе двије значајне саобраћајнице: магистрални пут Сарајево — Пале — Горажде — Вишеград — граница према Србији (М5) и регионални пут Сумбуловац — Хреша — административна линија Републике Српске. Основно обељежје путне мреже на територији општине је да је она саобраћајно-технички врло стара и дотрајала и са минималним реконструкцијским интервенцијама на њој. Мрежа саобраћајница по ранговима је врло неразвијена и као таква не може да одговори на све захтјеве програмског развоја привреде и становништва општине и шире регије. Сходно степену техничког стања, регионалном значају, намјени и густини путна мрежа је на нивоу општине класификована у укупно три категорије: магистрални, регионални и локални пут. Укупна дужина свих путева на територији општине износи 129 km. [1]
Опште карактеристике простора [уреди]
Подручје Општине Источни Стари Град у геоморфолошком смислу припада унутрашњим Динаридима. У обухвату плана могу се издвојити двије физичко-географске цјелине: клисура долине ријеке Миљацке и планински масив Требевића и Озрена. Из самих назива ових физичко-географских цјелина је видљива значајна вертикална и хоризонтална дисецираност рељефа. Најнижа тачка обухвата плана је на изласку Миљацке са територије Општине и износи око 620 метара. Највиша тачка је врх планине Требевић са 1.629 метра. На територији општине Источни Стари Град доминира висински појас 1000-1400 метара на преко 2/3 укупне површине општине. [1]
Насељена мјеста [уреди]
Подручје Општине Источни Стари Град чине насељена мјеста:
Близанци, Булози, Вукнић (Вукнићи), Вучија Лука, Горње Биоско, Горње Међуше, Довлићи, Доње Биоско, Доње Међуше, Липник, Кумане, Њеманица, Ракова Нога, Сарајево Дио – Дио Старог Града, Сировине, Студенковићи, Фалетићи, Хреша и Шљеме.
На подручју Општине Источни Стари Град постоје четири мјесне заједнице: МЗ Булози, МЗ Вучија Лука, МЗ Требевић, МЗ Хреша.
Општина је настала од дијела некадашње сарајевске градске општине Стари Град који је припао Републици Српској.
Дан општине [уреди]
Дан и крсна слава Општине Источни Стари Град је Свети Пантелејмон, дана 9. августа.
Становништво [уреди]
Број становника према процјенама износи 3.185 становника (2004. године званична процјена Завод за статистику Републике Српске), а просјечна густина насељености општине је 41 ст/км². Општина је насељена углавном Србима.
Становништво 1991. [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Старог Града (Сарајево) |
Име [уреди]
Ова општина је између 1992. и 2003. године носила име Српски Стари Град.
Економија [уреди]
Општина је богата шумским богатствима, а погодна је и за развој сточарства и производњу одређене врсте пољопривредних производа (кромпир, раж, зоб и пшеница).
У општини послује Шумско газдинство „Бистрица“, затим „Пилана“ Вучија Лука, приватна предузећа за производњу резане грађе, као и предузећа која се баве трговином и угоститељством, мотажом централног гријања, сточном пијацом, трговином стоке, трговином сјеменске робе и сточном храном.
Референце [уреди]
- ^ а б в Opština Istočni Stari Grad/Geografija, Приступљено 17. 4. 2013.
Види још [уреди]
Извори [уреди]
|
||||||||||
|
||||||||||
