Општина Источни Стари Град

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Стари Град (вишезначна одредница).
Источни Стари Град

Положај општине Источни Стари Град
Положај општине Источни Стари Град у БиХ

Грб Источног Старог Града
Грб
Опште информације
Површина 105 km²
Становништво 1.175 (2013.)
Положај
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Начелник општине Бојо Гашановић (СДС) [1]
Предсједник СО Стеван Санда ((СДС) [2]
Остало
Позивни број 57
Интернет страница www.opstinaisg.net

Општина Источни Стари Град (раније Српски Стари Град) је општина Града Источно Сарајево у Републици Српској, БиХ. Администрација општине се налази у насељу Хреша. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Општини Источни Стари Град је пописано 1.175 лица.[1]

Географија[уреди]

Географски положај[уреди]

Подручје Општине Источни Стари Град се састоји из два дијела, већег јужног дијела и знатно мањег сјеверног дијела. Већи јужни дио се протеже у правцу сјевер-југ 8-12 km, а исток запад 2-6 km и ентитетски припада Републици Српској. Површина општине износи 105 km², што представља 0,205% од површине Босне и Херцеговине која износи 51.209,2 km² или 0,419% од површине Републике Српске која износи 25.035 km². Општина Источни Стари Град се налази у централном дијелу Босне и Херцеговине и централно-источном дијелу Републике Српске. Овај простор са аспекта географске регионализације припада планинско-котлинској области, односно подрегији Централне Босне (регионализација проф. др Јован Ђ. Маринковић). У геоморфолошком смислу подручје Источног Старог Града припада унутрашњим Динаридима. Граничи са укупно пет општина. Што се тиче Федерације Босне и Херцеговине подручје граничи са општинама Стари Град и Илијаш у Кантону Сарајево. Граничне општине из Републике Српске су Источно Ново Сарајево, Пале и Соколац. [2]

Геосаобраћајни положај[уреди]

Преко територије Општине Источни Стари Град прелазе двије значајне саобраћајнице: магистрални пут СарајевоПалеГораждеВишеград — граница према Србији (М5) и регионални пут СумбуловацХреша — административна линија Републике Српске. Основно обељежје путне мреже на територији општине је да је она саобраћајно-технички врло стара и дотрајала и са минималним реконструкцијским интервенцијама на њој. Мрежа саобраћајница по ранговима је врло неразвијена и као таква не може да одговори на све захтјеве програмског развоја привреде и становништва општине и шире регије. Сходно степену техничког стања, регионалном значају, намјени и густини путна мрежа је на нивоу општине класификована у укупно три категорије: магистрални, регионални и локални пут. Укупна дужина свих путева на територији општине износи 129 km. [2]

Опште карактеристике простора[уреди]

Подручје Општине Источни Стари Град у геоморфолошком смислу припада унутрашњим Динаридима. У обухвату плана могу се издвојити двије физичко-географске цјелине: клисура долине ријеке Миљацке и планински масив Требевића и Озрена. Из самих назива ових физичко-географских цјелина је видљива значајна вертикална и хоризонтална дисецираност рељефа. Најнижа тачка обухвата плана је на изласку Миљацке са територије Општине и износи око 620 метара. Највиша тачка је врх планине Требевић са 1.629 метра. На територији општине Источни Стари Град доминира висински појас 1000—1400 метара на преко 2/3 укупне површине општине. [2]

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Источни Стари Град

Подручје Општине Источни Стари Град чине насељена мјеста: Близанци, Булози, Вукнић, Вучија Лука, Горње Биоско, Горње Међуше, Довлићи, Доње Биоско, Доње Међуше, Кумане, Липник, Њеманица, Ракова Нога, Сарајево Дио — Дио Старог Града, Сировине, Студенковићи, Фалетићи, Хреша, Шљеме.

На подручју Општине Источни Стари Град постоје четири мјесне заједнице: МЗ Булози, МЗ Вучија Лука, МЗ Требевић, МЗ Хреша.

Општина је настала од дијела некадашње сарајевске градске општине Стари Град и дијела општине Илијаш који су припали Републици Српској.

Дан општине[уреди]

Дан и крсна слава Општине Источни Стари Град је Свети Пантелејмон, дана 9. августа.

Становништво[уреди]

Број становника према процјенама износи 3.185 становника (2004. године званична процјена Завод за статистику Републике Српске), а просјечна густина насељености општине је 41 ст/км². Општина је насељена углавном Србима.

Становништво 1991.[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Старог Града (Сарајево)

Име[уреди]

Ова општина је између 1992. и 2003. године носила име Српски Стари Град.

Економија[уреди]

Црква у Вучијој Луци

Општина је богата шумским богатствима, а погодна је и за развој сточарства и производњу одређене врсте пољопривредних производа (кромпир, раж, зоб и пшеница).

У општини послује Шумско газдинство „Бистрица“, затим „Пилана“ Вучија Лука, приватна предузећа за производњу резане грађе, као и предузећа која се баве трговином и угоститељством, мотажом централног гријања, сточном пијацом, трговином стоке, трговином сјеменске робе и сточном храном.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]