Црква Свете преподобне мати Параскеве у Врању

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Свете преподобне мати Параскеве
Основни подаци
Статусхришћанска православна богомоља
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија врањска
Оснивање1927.
ПосвећенСветој преподобној мајци Параскеви
Архитектура
Реконструисан19932013. и 20152017.
Локација
МестоВрање, Град Врање
ДржаваСрбија

Црква Свете преподобне мати Параскеве у Врању, насељеном месту на територији града Врања, православни је храм који припада Епархији врањској Српске православне цркве.[1]

Црква на Шапраначком гробљу посвећена Светој преподобној мајци Параскеви подигнута је 1927. године према плану Василија Михаиловича Андрасова, руског емигранта, архитекте који је пројектовао више храмова у Србији.[2]

Основа цркве је сажети уписани крст, са куполом изнад наоса. Изнад портала налази се плоча са натписом:

Овај храм епархије... од 1925. до 1927. год. за време владавине Њ.В. Краља Александра Првог и епископа нишког Доситеја, проте окружног Душана Поповића, Управе црквене Младена Поповића свештеника, тутора Станише М. Младеновића Раковче, трг. Николе Младеновића Ганза, радове изводили инж. Душан Ди...арац и предузимач Ђера Арсић

У непосредној близини цркве, на западном прилазу цркви налази се звоник на коме стоји натпис:

Ова звонара је подигнута 1911. године за време владавине Њ.В. Краља Петра Првог, епископа нишког Доментијана, проте окружног Дим. Павловића, Управе црквене Мил. К. Јовановића свешт., Ристе А. Стошића - Анђелче трг. и Стојка Раковче ужара. Урезани потпис: К. Луначек

Иконостас са 32 иконе у цркви осликан је у периоду од 1926. до 1928. године, а сликар је био Ђорђе Зографски из Велеса, који је осликао више православних цркава у Епархији врањској (цркве Светог Георгија у Сурдулици, Светог архангела Михаила у Миланову и Светог Димитрија у Буштрању).

Црква Преподобне Параскеве у Врању занимљива је у историјско-уметничком смислу из неколико разлога. Она је заокружено дело руских, петроградских ђака - архитекте Андросова, руског емигранта и зографа Зографског, школованог у Русији. Обојица су у домену својих делатности стварала у складу са тренутним актуелним токовима. Тако је црква по архитектури део токова усмерених ка остваривању српског националног стила, док је иконостас -природно наслеђе традиционалне зографске школе, обогаћене новим утицајима из Русије. Вредно је напоменути да је иконостас настао захваљујући прилозима побожних верника Врања и као такав је илустративан пример богате традиције приложништва на територији Епархије врањске.

Црква је делимично обнављана у периоду од 1993. до 2013. године, а садашњи изглед добила је обновом од 2015. до 2017. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Шематизам”. Епархија врањска. Приступљено 28. 2. 2024. 
  2. ^ „Прослава празника Преподобне мати Параскеве - Свете Петке у Епархији врањској”. СПЦ. Приступљено 28. 2. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]