Црква Светог архангела Михаила у Илоку
| Црква Светог архангел Михаила | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија сремска |
| Посвећен | Светом архангелу Михаилу |
| Локација | |
| Место | Илок |
| Држава |  Хрватска |
Црква Светог архангелa Михаилa у Илоку, припада сријемском владичанству Српске православне цркве.
Историја[уреди | уреди извор]
У Илок је 2. јануара 1733. дошао митрополитски егзарх Стеван Стојковић да визитира парохијску цркву Св. архангела Михаила. Он је митрополиту Вићентију Јовановићу поднио службени извјештај из којега дознајемо да је православна црква била грађена од камена. Умјесто зиданог свода имала је строп од дасака. Црквени је кров био покривен шиндром (храстовим дашчицама), али је већ пропуштао кишу. Крстионица, умиваоница и олтар су били од камена. Цркву је освештао Софроније Подгоричанин. На иконостасу су биле двије велике иконе, Исуса и Богородице. Апостоли су били насликани на дрвету, а на зидовима цркве је било још 16 икона. На часној трпези је била плаштаница од свиле, а друга од бијелога беза. Све црквене књиге су биле штампане у Москви. Црквом је управљао поп Антоније Андрејевић, рођени Илочанин. Учио је код јеромонаха Стевана у Раваници, али је био слабо учен. Тада је Андрејевић имао 36 година и једну кћер.[1]
Илок је 1732. имао 55 православних кућа. Службени извјештај од године 1756. каже да у Илоку постоји само 40 православних кућа. Тада је свјештеник био Марко Павловић, Пана Радуловић је био епитроп, Ђорђе Димић црквени син, а ешкут Антоније Тамбурић. Тада је Илоком управљао кнез Мата Трошић (шокац - римокатолик), а тада још није било школе и учитеља. По службеном извјештају из 1766, у Илоку је било 67 православних кућа, а црквом је од 6. априла 1762. управљао свјештеник Станко Илинић. 1791. биле су 82 православне куће са 375 житеља, а поп је имао годишњи приход од 140 форинти. У доба владавине цара Јосифа II (1780.-1790) постојала је у Илоку православна народна школа у којој је дјецу подучавао учитељ Ђорђе Живковић. Нова црква је грађена 1802. године.[2]
Ту цркву су срушиле усташе 1942, а градња новог храма, на истом мјесту, је почела 1993, уз неколико прекида у градњи. Храм је обновљен по узору на стари (по доступним свјетлописима и документацији). Владика сријемски Василије Вадић је у Питсбургу, код предратног архијерејског намјесника илочког Радована Миљковића, пронашао свјетлописе старог храма, који су послужили при градњи нове цркве. Градња је приведена крају захваљујући труду протојереја Зорана Јагодића, пароха и у Шиду и Илоку. Храм је освештао 1. октобра 2017. владика сријемски Василије, а том приликом је одликовао најзаслужније за градњу цркве. Овај храм служи вјерским потребама 394 православних вјерника (од 439 Срба, по попису из 2011) из Илока, Бапске, Мохова и Шаренграда.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Руварац, Димитрије (1925). Српска митрополија... Земун. стр. 43.
- ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 91. ISBN 953-6659-04-2.
- ^ Милојевић, Н. (2017). Извор, бр. 177. од 11. октобра, година XI, Освећен новоподигнути храм Св. архангела Михаила у Илоку, Посебан дан за малобројне Илочке Србе (PDF). стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 01. 2018. г. Приступљено 13. 02. 2022.