Црноуста мачка
| Црноуста мачка | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Chondrichthyes |
| Ред: | Carcharhiniformes |
| Породица: | Scyliorhinidae |
| Род: | Galeus |
| Врста: | G. melastomus
|
| Биномно име | |
| Galeus melastomus Rafinesque, 1810
| |
| |
| Range of the blackmouth catshark | |
| Синоними | |
|
Pristiurus melanostomus Lowe, 1843
* ambiguous synonym | |
Црноуста мачка (лат. Galeus melastomus) врста је ајкуле мачке и део породице Scyliorhinidae која настањује североисточне делове Атлантског океана, од Исланда до Сенегала, укључујући Средоземно море.[2][3] Обично се налази на дубинама од 150 до 1400 м на или у близини муљевитог дна. Млађи примерци углавном бораве у плитким водама, за разлику од старијих. Ову врсту карактерише црна унутрашњост уста и мрља дуж леђа и репа. Достиже 50—79 цм дужине, а иста примерци исте врсте у Атлантском океану већи су од оних у водама Хималаја.[4][5]
Ова врста плива полако али је доста активна, храни се углавном раковима, главоношцима и рибама. Женка црноусте мачке излегне до тринаест јаја током године. Неретко се лови, због меса и коже. Међународна унија за заштиту природе уврстила је ову врсту у категорију најмање забринутости, јер нема назнака да је њен број драстично опао, упркос риболову.[6][7][8]
Таксономија и распрострањеност[уреди | уреди извор]
Константин Самуел, описао је укратко црноусту мачку у својој књизи 1810. године, где се осврнуо на њену карактеристичну црну унутрашњост уста, а рибу су још звали и „црноуста риба пас”.[9] Најстарији пронађени фосили ове врсте потичу са северног дела Апенина из периода занцлеја, пре 3,6 до 5,3 милиона година.[10][11] Ова врста широко је распрострањена у северноисточно делу Атлантског океана, од југозападног Исланда, преко Норвешке и на југу до Сенегала, укључујући Фарска острва и северни део Средњоатлантског гребена. Јавља се и широм Средоземног мора, изузев северних вода Јадранског мора, а нема је у Црном мору.[1] Ова врста првенствено настањује континентални пад, на дубинама од 150 до 1400 м, међутим примећена је и у плитким водама, на 20 до 25 м у Норвешкој, као и у дубоким од 2300 до 3850 м у источном Средоземљу.[12][13]
Дубине на којима је црноуста мачка присутна разликују се од региона, на пример на 300 до 500 м налази се у Бискајском заливу[14], на 400 до 800 м код вода Португала[6], 500—800 м у водама Сицилије и 1000—1830 м на истоку Медитерана.[13][15] Претпоставља се да температура воде није важан фактор за ову врсту, с обзиром да је има у топлим, али и нешто хладнијим водама.[13][16] Црноуста мачка време проводи на блатном дну или у његовој близини. Бројне студије одрађене за ову врсту извештавају да су одрасле јединке на већим дубинама него млађи примерци.[13][6][7]
Опис[уреди | уреди извор]
Највећи примерци црноусте мачке имали су између 67 и 79 цм, огранак врсте у Атлантском океану и 50 до 64 цм у Медитерану. Женке су дуже од мужјака, а максимална тежина ове рибе је 1,4 килограма. Црноуста мачка има витко чврсто тело са прилично дугом и шиљатом њушком која чини отприлике 6—9% укупне дужине. Очи су хоризонтално овалне и на њима се налазе мембране. Уста формирају кратак али широк лук и на њима се налазе бразде по угловима.[13][17] Горња и доња вилица ове рибе садрже између 69 и 79 зуба, а имају пет пари шкржних прореза.[18][19][20]
Оба леђна пераја отприлике су једнаке величине, прво иде из карлице, а друго из средње тачке аналног пераја. Грудна пераја су велика док су карлична мала са угластим ивицама. Анално пераје је веће од било ког другог, а чини 13—18% укупне дужине рибе.[18] Каудална пераја ове врсте чине укупно око четвртину дужине целе рибе, а горњи режањ је мали. Кожа је врло груба и прекривена дермалним оштрицама, тело је сиве и смеђе боје са око 15 до 18 мрља или тачака које се протежу све до репа. Доња страна рибе је бела, као и врхови леђног и репног пераја. Унутрашњост уста ове рибе је црна.[19][21]
Биологија и екологија[уреди | уреди извор]
Црноуста мачка има номадску природу и може се наћи сама или у групама када лови.[15] Плива релативно полако, често крстари мало испод морског дна, а такође је примећена на дну, непомична.[13][7][22][23] Познато је да се храни са Dalatias licha и Todarodes sagittatus.[24][25][26][27] Ова врста храни у своју исхрану највише укључује врсте као што су десетоношци, крил и кошљорибе које укључују врсте myctophids, бисеране, Stomiidae, Mora moro као и главоношце.[14][15][28]
Примећено је да се храни и врстама шкампа као што су Calocaris macandreae и Pasiphaea multidentata.[13][29] Млади примерци ове врсте конзумирају већи број ракова од одраслих, који се углавном хране рибом и главоношцима. У њиховим стомацима откривени су делови животиња које су биле превелике да би их напали, што можда сугерише да нападају и у групама.[1][15] За разлику од других чланова њене породице, црноуста мачка полаже више јајашца, до 13 мада их је од 1 до 4 по једном јајаводу просечно.[6][7] Број положених јаја по женки годишње је између 60 и 100, а више их је када је женка крупнија. Код зрелих женки ове врсте, само десни јајник је функционалан.[7] Дужине јаја су од 3,5 до 6,5 цм, а ширине од 1,4 до 3 цм.[6][9][13][18] Парење и полагање јаја црноусте мачке дешава се током целе године, зими и лети, мада ипак не стоје сви биолози и студије иза ове тврдње. Женка полаже јаја у муљевиту подлогу у релативно плиткој води.[7][17][13][30]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Serena, F.; Mancusi, C.; Ungaro, N.; Hareide, N.R.; Guallart, J.; Coelho, R. & Crozier, P. (2009). „Galeus melastomus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2009: e.T161398A5414850. doi:10.2305/IUCN.UK.2009-2.RLTS.T161398A5414850.en
. Приступљено 24. 12. 2017.
- ^ Rinelli, P.; T. Bottari; G. Florio; T. Romeo; D. Giordano & S. Greco (2005). „Observations on distribution and biology of Galeus melastomus (Chondrichthyes, Scyliorhinidae) in the southern Tyrrhenian Sea (central Mediterranean)” (PDF). Cybium. 29 (1): 41—46. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 12. 2010. г.
- ^ Coelho, R. & K. Erzini (2008). „Effects of fishing methods on deep water shark species caught as by-catch off southern Portugal”. Hydrobiologia. 606 (1): 187—193. doi:10.1007/s10750-008-9335-y. (потребна претплата)
- ^ Bozzanao, A.; R. Murgia; S. Vallerga; J. Hirano & S. Archer (2001). „The photoreceptor system in the retinae of two dogfishes, Scyliorhinus canicula and Galeus melastomus: possible relationship with depth distribution and predatory lifestyle”. Journal of Fish Biology. 59 (5): 1258—1278. doi:10.1111/j.1095-8649.2001.tb00190.x. (потребна претплата)
- ^ Atkinson, C.J.L. & M. Bottaro (2006). „Ampullary pore distribution of Galeus melastomus and Etmopterus spinax: possible relations with predatory lifestyle and habitat”. Journal of the Marine Biological Association of the UK. 86 (2): 447—448. doi:10.1017/S0025315406013336. (потребна претплата)
- ^ а б в г д Costa, M.E.; K. Erzini & T.C. Borges (2005). „Reproductive biology of the blackmouth catshark, Galeus melastomus (Chondrichthyes: Scyliorhinidae) off the south coast of Portugal”. Journal of the Marine Biological Association of the UK. 85 (5): 1173—1183. doi:10.1017/S0025315405012270. (потребна претплата)
- ^ а б в г д ђ Capapé, C. & J. Zaouali (1977). „Biology of Scyliorhinidae from Tunisian coasts 6 G. Galeus melastomus Rafinesque, 1810: bathymetric and geographical distribution, sexuality, reproduction, fecundity”. Cahiers de Biologie Marine. 18 (4): 449—463.
- ^ Rey, J.; L.G. De Sola & E. Massutí (2005). „Distribution and Biology of the Blackmouth Catshark Galeus melastomus in the Alboran Sea (Southwestern Mediterranean)” (PDF). Journal of Northwest Atlantic Fishery Science. 35: 215—223. doi:10.2960/j.v35.m484. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 7. 2011. г. Приступљено 30. 10. 2010.
- ^ а б Iglesias, S.P.; M.H. du Buit & K. Nakaya (2002). „Egg capsules of the deep-sea catsharks from the eastern North Atlantic, with first descriptions of the capsule of Galeus murinus and Apristurus aphyodes (Chondrichthyes: Scyliorhinidae)” (PDF). Cybium. 26: 59—63. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 12. 2010. г.
- ^ Cigala Fulgolsi, F. (1986). „A deep water elasmobranch fauna from a lower Pliocene outcropping (Northern Italy)”. Ур.: Uyeno, T.; R. Arai; T. Taniuchi; K. Matsuura. Indo-Pacific Fish Biology: Proceedings of the Second International Conference on Indo-Pacific Fishes. Ichthyological Society of Japan, Tokyo. стр. 133—139.
- ^ Rafinesque, C.S. (1810). Caratteri di alcuni nuovi generi e nuove specie di animali e piante della Sicilia: con varie osservazioni sopra i medesimi (на језику: Italian). Palermo: Per le stampe di Sanfilippo. стр. 13. „Caratteri di alcuni nuovi generi e nuove specie di animali e piante della Sicilia: con varie osservazioni sopra i medesimi.”
- ^ „Tor Jan Sevaldsen on Instagram: "Flott Hågjel ved Bremsneskaia på dagens dykk."”. Instagram. Приступљено 25. 12. 2015.
- ^ а б в г д ђ е ж з Ragonese, S.; G. Nardone; D. Ottonello; S. Gancitano; G.B. Giusto & G. Sinacori (2009). „Distribution and biology of the Blackmouth catshark Galeus melastomus in the Strait of Sicily (Central Mediterranean Sea)” (PDF). Mediterranean Marine Science. 10 (1): 55—72. doi:10.12681/mms.122.
- ^ а б Olaso, I.; F. Velasco; F. Sánchez; A. Serrano; C. Rodríguez-Cabello & O. Cendrero (2005). „Trophic relations of lesser-spotted catshark (Scyliorhinus canicula) and blackmouth catshark (Galeus melastomus) in the Cantabrian Sea”. Journal of Northwest Atlantic Fishery Science. 35: 481—494. doi:10.2960/j.v35.m494 . Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 30. 10. 2010.
- ^ а б в г Carrassón, M.; C. Stefanescu & J.E. Carles (1992). „Diets and bathymetric distributions of two bathyal sharks of the Catalan deep sea (western Mediterranean)”. Marine Ecology Progress Series. 82 (1): 21—30. Bibcode:1992MEPS...82...21C. doi:10.3354/meps082021 .
- ^ Jones, E.G.; A. Tselepides; P.M. Bagley; M.A. Collins & G. Priede (11. 4. 2003). „Bathymetric distribution of some benthic and benthopelagic species attracted to baited cameras and traps in the deep eastern Mediterranean” (PDF). Marine Ecology Progress Series. 251: 75—86. Bibcode:2003MEPS..251...75J. doi:10.3354/meps251075.
- ^ а б Capapé, C.; O. Guélorget; Y. Vergne & C. Reynaud (2008). „Reproductive biology of the blackmouth catshark, Galeus melastomus (Chondrichthyes: Scyliorhinidae) off the Languedocian coast (southern France, northern Mediterranean)”. Journal of the Marine Biological Association of the United Kingdom. 88 (2): 415—421. doi:10.1017/s002531540800060x. (потребна претплата)
- ^ а б в Compagno, L.J.V. (1984). Sharks of the World: An Annotated and Illustrated Catalogue of Shark Species Known to Date. Food and Agricultural Organization. стр. 312. ISBN 978-92-5-101384-7.
- ^ а б Day, F. (1884). The Fishes of Great Britain and Ireland, Volume 2. London: Williams and Norgate. стр. 314.
- ^ Compagno, L.J.V. (1988). Sharks of the Order Carcharhiniformes. Blackburn Press. стр. 134—142, 433. ISBN 978-1-930665-76-7.
- ^ Compagno, L.J.V.; M. Dando & S. Fowler (2005). Sharks of the World. Princeton University Press. стр. 227. ISBN 978-0-691-12072-0.
- ^ Alves, D.M. Behaviour and patterns of habitat utilisation by deep-sea fish. Analysis of observations recorded by the submersible Nautilus in "98" in the Bay of Biscay, NE Atlantic. M.Sc. Thesis, University of Tromsø, June 5, 2003.
- ^ Pascal, L., L. Daniel, and S. Bernard (2000). Observations of chondrichthyan fishes (sharks,rays and chimaeras) in the Bay of Biscay (North-eastern Atlantic) from submersibles. Proceedings of the 3rd European Elasmobranch Association Meeting, Boulogne-sur-Mer, 1999.
- ^ Matallanas, J. (1982). „Feeding habits of Scymnorhinus licha in Catalan waters”. Journal of Fish Biology. 20 (2): 155—163. doi:10.1111/j.1095-8649.1982.tb03916.x. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г. (потребна претплата)
- ^ Quetglas, A.; F. Alemany; A. Carbonell; P. Merella & P. Sánchez (1999). „Diet of the European flying squid Todarodes sagittatus (Cephalopoda: Ommastrephidae) in the Balearic Sea (western Mediterranean)”. Journal of the Marine Biological Association of the UK. 79 (3): 479—486. doi:10.1017/S0025315498000605. (потребна претплата)
- ^ Rees, G. (1959). „Ditrachybothridium macrocephalum gen. Nov., sp. nov., a cestode from some elasmobranch fishes”. Parasitology. 49 (1–2): 191—209. PMID 13657528. doi:10.1017/S0031182000026822. (потребна претплата)
- ^ Marquès, A. & C. Capapé (2001). „Eimeria palavensis n. sp. (Apicomplexa: Eimeriidae) from the Blackmouth Catshark, Galeus melastomus (Chondrichthyes: Scyliorhinidae)”. Acta Adriatica. 42 (2): 65—70.
- ^ Fanelli, E.; J. Rey; P. Torres & L. Gil de Sola (2009). „Feeding habits of blackmouth catshark Galeus melastomus Rafinesque, 1810 and velvet belly lantern shark Etmopterus spinax (Linnaeus, 1758) in the western Mediterranean”. Journal of Applied Ichthyology. 25 (S1): 83—93. doi:10.1111/j.1439-0426.2008.01112.x. (потребна претплата)
- ^ Mauchline, J. & J.D.M. Gordon (1983). „Diets of the sharks and chimaeroids of the Rockall Trough, northeastern Atlantic Ocean”. Marine Biology. 75 (2–3): 269—278. doi:10.1007/BF00406012.
- ^ Tursi, A.; G. D’Onghia; A. Matarrese & G. Piscitelli (1993). „Observations on population biology of the blackmouth catshark Galeus melastomus (Chondrichthyes, Scyliorhinidae) in the Ionian Sea”. Cybium. 17 (3): 187—196.
Литература[уреди | уреди извор]
- Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
- Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
- Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
- Гуртовой Н. Н., Матвеев Б. С., Дзержинский Ф. Я. Практическая зоотомия позвоночных. Низшие хордовые, бесчелюстные, рыбы. — М., 1976.
- Никольский Г. В. Частная ихтиология. — М., 1971.
- Шмальгаузен И. И. Основы сравнительной анатомии позвоночных. — М., 1947.
- Bonabeau, E; Dagorn, L (1995). „Possible universality in the size distribution of fish schools” (PDF). Physical Review. 51 (6): R5220—R5223. Bibcode:1995PhRvE..51.5220B. PMID 9963400. doi:10.1103/physreve.51.r5220.
- Boinski S and Garber PA (2000) On the Move: How and why Animals Travel in Groups University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-06339-3
- Breder, CM (1954). „Equations Descriptive of Fish Schools and Other Animal Aggregations”. Ecology. 35 (3): 361—370. JSTOR 1930099. doi:10.2307/1930099.
- Childress S (1981) Mechanics of Swimming and Flying Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-28071-6
- Camazine S, Deneubourg JL, Franks NR, Sneyd J, Theraulaz G and Bonabeau E (2003) Self-Organization in Biological Systems. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11624-2 – especially Chapter 11
- Evans, SR; Finniea, M; Manica, A (2007). „Shoaling preferences in decapod crustacea”. Animal Behaviour. 74 (6): 1691—1696. doi:10.1016/j.anbehav.2007.03.017.
- Delcourt, J; Poncin, P (2012). „Shoals and schools: back to the heuristic definitions and quantitative references”. Reviews in Fish Biology and Fisheries. 22 (3): 595—619. doi:10.1007/s11160-012-9260-z.
- Gautrais, J., Jost, C. & Theraulaz, G. (2008) Key behavioural factors in a self-organised fish school model. Annales Zoologici Fennici 45: 415–428.
- Godin, JJ (1997) Behavioural Ecology of Teleost Fishes Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850503-7
- Ghosh S and Ramamoorthy CV (2004) Design for Networked Information Technology Systems Springer. ISBN 978-0-387-95544-5
- Hager, MC; Helfman, GS (1991). „Safety in numbers: shoal size choice by minnows under predatory threat”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 29 (4): 271—276. doi:10.1007/BF00163984.
- Hemelrijk, CK; Hildenbrandt, H; Reinders, J; Stamhuis, EJ (2010). „Emergence of Oblong School Shape: Models and Empirical Data of Fish” (PDF). Ethology. 116 (11): 1—14. doi:10.1111/j.1439-0310.2010.01818.x.
- Hoare, DJ; Krause, J (2003). „Social organisation, shoal structure and information transfer”. Fish and Fisheries. 4 (3): 269—279. doi:10.1046/j.1467-2979.2003.00130.x.
- Inada Y (2001) "Steering mechanism of fish schools" Complexity International, Vol 8, Paper ID Download
- Inagaki, T; Sakamoto, W; Aoki, I (1976). „Studies on the Schooling Behavior of Fish—III Mutual Relationship between Speed and Form in Schooling Behavior” (PDF). Bulletin of the Japanese Society of Scientific Fisheries. 42 (6): 629—635. doi:10.2331/suisan.42.629. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2011. г.
- Kato N and Ayers J (2004) Bio-mechanisms of Swimming and Flying Springer. ISBN 978-4-431-22211-8
- Kennedy J, Eberhart, RC and Shi Y (2001) Swarm Intelligence Morgan Kaufmann. ISBN 978-1-55860-595-4
- Krause, J (2005) Living in Groups Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850818-2
- Krause, J (2005). „Positioning behaviour in fish shoals: a cost–benefit analysis”. Journal of Fish Biology. 43: 309—314. doi:10.1111/j.1095-8649.1993.tb01194.x. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г.
- Krause, J; Ruxton, GD; Rubenstein, D (2005). „Is there always an influence of shoal size on predator hunting success?”. Journal of Fish Biology. 52 (3): 494—501. doi:10.1111/j.1095-8649.1998.tb02012.x.[мртва веза]
- Litvak, MK (1993). „Response of shoaling fish to the threat of aerial predation”. Environmental Biology of Fishes. 36 (2): 183—192. doi:10.1007/BF00002798.
- Lurton X (2003) Underwater Acoustics Springer. ISBN 978-3-540-42967-8
- Pryor K and Norris KS (1998) Dolphin Societies: Discoveries and Puzzles University of California Press. ISBN 978-0-520-21656-3
- Ross DA (2000) The Fisherman's Ocean Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-2771-6
- Scalabrin, C; Massé, J (1993). „Acoustic detection of the spatial and temporal distribution of fish shoals in the Bay of Biscay”. Aquatic Living Resources. 6 (3): 269—283. doi:10.1051/alr:1993027. Архивирано из оригинала 23. 2. 2013. г.
- Seno, H; Nakai, K (1995). „Mathematical analysis on fish shoaling by a density-dependent diffusion model”. Ecological Modelling. 79 (3): 149—157. doi:10.1016/0304-3800(93)E0143-Q.
- Simmonds EJ and MacLennan, DN (2005) Fisheries Acoustics Blackwell Publishing. ISBN 978-0-632-05994-2
- Fenner, Robert M. The Conscientious Marine Aquarist. Neptune City, New Jersey, USA: T.F.H. Publications, 2001.
- Helfman, G., B. Collette and D. Facey: The diversity of fishes. Blackwell Science, Malden, Massachusetts, USA, 1997.
- Hoese, D.F. 1986. A M.M. Smith and P.C. Heemstra (eds.) Smiths' sea fishes. Springer-Verlag, Berlin, Germany
- Maugé, L.A. 1986. A J. Daget, J.-P. Gosse and D.F.E. Thys van den Audenaerde (eds.) Check-list of the freshwater fishes of Africa (CLOFFA). ISNB, Brussels; MRAC, Tervuren, Flanders; and ORSTOM, Paris, France, Vol. 2.
- Moyle, P. and J. Cech.: Fishes: An Introduction to Ichthyology, 4th ed., Upper Saddle River, New Jersey, USA: Prentice-Hall. 2000.
- Nelson, J.: Fishes of the World, 3rd ed.. New York, USA: John Wiley and Sons., 1994
- Wheeler, A.: The World Encyclopedia of Fishes, 2nd ed., London: Macdonald., 1985