Штимље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Штимље

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Косова и Метохије Косово и Метохија
Управни округ Косовски
Општина Штимље
УНМИК Штимље
Становништво
Положај
Координате 42°26′48″N 21°03′19″E / 42.446667, 21.055278
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Штимље на мапи Србије
{{{alt}}}
Штимље
Штимље на мапи Србије
Остали подаци


Координате: 42° 26′ 48" СГШ, 21° 03′ 19" ИГД
Штимље је град и седиште истоимене општине у Србији, на југу централног дела АП Косово и Метохија и припада Косовском округу. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Штимље површине 1283 ha. Град има преко 5.000 становника (5.271 по попису из 1981.) и готово сви су албанске националности, пошто је последњих 14 Срба напустило општину током мартовских немира 2004. и привремено је смештено у општини Липљан[тражи се извор од 12. 2009.]. Смештен је на 30 km југозападно од Приштине на главном магистралном путу који повезује главни град покрајине са Призреном и недалеко од развођа Црноморског, Егејског и Јадранског слива.

У Штимљу се налазио дворац српског краља Стефана Дечанског. Сам град је познат по једном од двораца српских владара у средњем веку који се налазе на простору око некадашњег Сврчинског језера. У њему је 1326. краљ Стефан Дечански (13221331) издао повељу Дубровчанима у вези царине коју су држали у Новом Брду. Године 1348. Цар Душан је обавезао мештане овог села да дају мед и восак његовој задужбини - цркви Светих Арханђела код Призрена. Недалеко од њега (10 km југозападно) је подигнут и Топиловачки Град да би штитио дворац од кога данас нема назнака, док су остаци самог утврђења обрасли шумом. По турском попису из 1455. године село је имало 109 српских кућа и два попа.

Између 1920. и 1922. године на темељима цркве из средњег века је подигнута црква Светог Арханђела Михаила. Посвећена је српским ратницима изгинулим у Првом светском рату. Црква је тешко оштећена након рата на Косову и Метохији 1999. године, као и у мартовском погрому 2004. године. Након обнове коју је извршио УНЕСКО, у јуну 2012. године Албанци су поново уништили храм[1].

Демографија[уреди]

Албанци чине велику већину становништва и у целој општини у којој живи око 29.000 становника по проценама УНХЦРа (у односу на 23.523 колико их је процењено 1991), уз око 780 Ашкалија и 51 Рома.

Насеље има албанску етничку већину (до 1999. године у насељу је било око 900 Срба). Број становника на пописима:

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Штимље