Cijanogen

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cijanogen
Ball and stick model of cyanogen
Spacefill model of cyanogen
IUPAC ime
Drugi nazivi
  • Dicijan[2][3]
  • Ugljen nitrid[2]
  • Dinitril oksalne kiseline[3]
  • Dicijanogen
  • Nitriloacetonitril
  • Oksalonitril[2]
  • Oksalil cijanid
Identifikacija
CAS registarski broj 460-19-5 YesY
PubChem[4][5] 9999
ChemSpider[6] 9605 YesY
EINECS broj 207-306-5
UN broj 1026
MeSH cyanogen
ChEBI 29308
RTECS GT1925000
Bajlštajn 1732464
Gmelin Referenca 1090
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C2N2
Molarna masa 52.03 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojni gas
Miris opor, bademast
Gustina 950 mg mL−1 (na −21 °C)
Tačka topljenja

-28 °C, 245 K, -18 °F

Tačka ključanja

-21 °C, 252.0 K, -6 °F

Rastvorljivost u vodi 45 g/100 mL (na 20 °C)
Rastvorljivost rastvoran u etanolu, etil etru
kH 1,9 μmol Pa−1 kg−1
Indeks refrakcije (nD) 1,327 (18 °C)
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 309,07 kJ mol−1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
−1,0978 – 1,0942 MJ mol−1
Standardna molarna entropija So298 241,57 J K−1 mol−1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) inchem.org
ЕU-klasifikacija Flammable F+ Toxic T Dangerous for the Environment (Nature) N
EU-indeks 608-011-00-8
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
4
2
 
R-oznake R12, R23, R50/53
S-oznake (S1/2), S16, S33, S45, S63
Eksplozivni limiti 6.6–42.6%
Srodna jedinjenja
Srodne alkanenitriles
Srodna jedinjenja DBNPA

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Cijanogen je hemijsko jedinjenje sa formulom (CN)2. On je bezbojni, toksični gas opornog zadaha. Ovaj molekul je pseudohalogen. Cijanogenski molekuli se sastoje od dve CN grupe - analogno diatomskim halogenim molekulima, kao što je Cl2, ali ima daleku manju oksidacionu sposobnost. Dve cijano grupe su vezane zajedno na njihovim atomima ugljenika: N≡C−C≡N, mada su i drugi izomeri poznati.[7] Pojedini derivati cijanogena se takođe nazivaju "cijanogen" čak i kad sadrže samo jednu CN grupu. Na primer cijanogen bromid ima formulu NCBr.[8]

Cijanogen je anhidrid oksamida:

H2NC(O)C(O)NH2 → NCCN + 2 H2O

Oksamid se proizvodi iz cijanogena hidrolizom:[9]

NCCN + 2 H2O → H2NC(O)C(O)NH2

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ а б „oxalonitrile (CHEBI:29308)“. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 27. 10. 2006.. Main Приступљено 6. 6. 2012.. 
  2. ^ а б в NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards. Department of Health and Human Services, Centers for Disease Control, National Institute for Occupational Safety & Health. September 2007. стр. 82. 
  3. ^ а б The Merck Index (10th ed.). Rahway, NJ: Merck & Co.. 1983. стр. 385. 
  4. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  5. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  6. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  7. ^ Ringer, A. L.; Sherrill, C. D.; King, R. A.; Crawford, T. D. (2008). „Low-lying singlet excited states of isocyanogen“. International Journal of Quantum Chemistry 106 (6): 1137–1140. Bibcode 2008IJQC..108.1137R. DOI:10.1002/qua.21586. 
  8. ^ Hartman, W. W.; Dreger, E. E. (1931), „Cyanogen Bromide“, Organic Syntheses 11: 30 ; Coll. Vol. 2: 150 
  9. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 320-321. ISBN 0080379419. 

Literatura[уреди]

  • NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards. Department of Health and Human Services, Centers for Disease Control, National Institute for Occupational Safety & Health. September 2007. стр. 82. 
  • The Merck Index (10th ed.). Rahway, NJ: Merck & Co.. 1983. стр. 385. 

Spoljašnje veze[уреди]