Citidin
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Citidin | |
|---|---|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 65-46-3  |
| PubHem | 6175 |
| HemPauk | 5940 |
| MeSH | |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C9H13N3O5 |
| Molarna masa | 243.22 g mol−1 |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Citidin je nukleozidni molekul koji je formiran dodavanjem citozina na ribozni prsten (takođe poznat kao ribofuranoza) putem β-N1-glikozidne veze. Citidin je RNK komponenta.
Citozin vezan za dezoksiribozni prsten je poznat kao dezoksicitidin.
Prehrambeni izvori citidina [уреди]
Prehrambeni izvori citidina su namirnice sa visokim RNK (ribonukleinska kiselina) sadržajem,[1] poput iznutrica, pivskog kvasca, i piva. Tokom varenja, RNK-bogata hrana se razlaže u ribozil pirimidin (citidin i uridin), koje se apsorbuju nepromenjeni.[1] Kod ljudi, prehrambeni citidin se konvertuje u uridin[2].
Literatura [уреди]
- ^ а б Jonas DA, Elmadfa I, Engel KH, et al. (2001). „Safety considerations of DNA in food“. Ann Nutr Metab. 45 (6): 235–54. DOI:10.1159/000046734. PMID 11786646.
- ^ Wurtman RJ, Regan M, Ulus I, Yu L (Oct 2000). „Effect of oral CDP-choline on plasma choline and uridine levels in humans“. Biochem Pharmacol. 60 (7): 989–92. DOI:10.1016/S0006-2952(00)00436-6. PMID 10974208.
