Циклични аденозин монофосфат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Циклични аденозин монофосфат
Cyclic-adenosine-monophosphate-2D-skeletal.png
Cyclic-adenosine-monophosphate-3D-balls.png
Идентификација
CAS регистарски број 60-92-4 YesY
PubChem[1][2] 6076
MeSH Cyclic+AMP
Својства
Молекулска формула C10H12N5O6P
Моларна маса 329.206

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Циклични аденозин монофосфат (cAMP, цАМП, циклични АМП или 3'-5'-циклични аденозин монофосфат) је молекул важан у многим биолошким процесима; изведен је из аденозин трифосфата (АРП).[3][4] цАМП је други преносилац, и користи се у унутарћелијској сигналној трансдукцији, као што је преношење ефеката хормона као што су глукагон и адреналин, који не могу да прођу кроз ћелијску мембрану. Његова главна улога је активација протеинска киназа; такође се користи да регулише проток Ca2+ кроз јонски канале.

Синтеза и распад цАМП[уреди]

цАМП се синтетише од АТП-а преко аденилат циклазе. Аденилат циклаза се налази у ћелијској мембрани. Активирају је хормони глукагон и адреналин, као и Г протеин. Аденилат циклаза у јетри одговара јаче на глукагон, а мишићна аденилат циклаза одговара јаче на адреналин.

Распад цАМП-а у АМП катализује ензим фосфодиестераза. Дејство овог ензима коче велике концентрације кофеина, тако да је могуће да је стимулаторни ефекат ове дроге резултат повећаних цАМП нивоа које он узрокује. (Међутим, чини се да је потребна концентрација кафеина да он буде ефективан веома велика и више вероватно објашњење за ефекте кафе укључује молекул аденозина.)[5]

Активација протеинских киназа[уреди]

cAMP представљен на три начина: са штапићима, структурном формулом и графички. Црвено = кисеоник, светло плаво = угљеник, бело = водоник, тамно плаво = азот и љубичасто = фосфор

Циклична АМП је укључена у неке протеинске киназе. На пример, PKA (протеинска киназа А, такође позната као цАМП-зависна протеинска киназа) је у нормалном случају неактивна као тетрамерни холоензим који се састоји од 2 каталитичке и 2 регулаторне јединице (C2R2), где регулаторне јединице блокирају каталитичке центре каталитичких јединица.

Циклична АМП се везује за специфично место на регулаторним јединицама протеинских киназа и изазива дисоцијацију између регулаторних и каталитичких подјединица, активирајући тако каталитичке јединице и омогућавајући им да изврше фосфорилацију протеина.

Регулација распада гликогена[уреди]

цАМП контролише многе биолошке процесе, укључујући распад гликогена на глукозу (гликогенолиза), и липолизу.

Улога цАМП у бактеријама[уреди]

Код бактерија, цАМП се продукује када је ниво глукозе у ћелији низак; он активира стварање ензима који омогућавају енергију независну од глукозе.

Улога цАМП код Dictyostelium discoideum[уреди]

Хемотаксички покрети ћелија су организовани по периодичним таласима цАМП-а који се шире по ћелији. Таласи су резултат регулисаног стварања и секреције ванћелијског цАМП-а и спонтаног биолошког осцилатора који започиње таласе у центрима територија.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  4. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ^ Susan Budavari, ed. (1996). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (12th ed.). Merck. ISBN 0911910123. 

Литература[уреди]

  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Спољашње везе[уреди]