Фруктоза
| D-Fructose | |
|---|---|
 |
 |
 |
|
| IUPAC име |
|
| Други називи | Воћни шећер Левулоза |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 57-48-7  |
| ПубХем | 11769129 |
| ЕЦ-број | 200-333-3 |
| MeSH | |
| СМИЛЕС |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | C6H12O6 |
| Моларна маса | 180.16 g/mol |
| Тачка топљења | |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Infobox references | |
Фруктоза је угљени хидрат.[3] Спада у групу моносахарида. Позната је под називом и воћни шећер. Слађа је од сахарозе односно од белог шећера која је најкоришћенија у корекцији укуса у индустрији али и домаћинствима. Има енергетску вредност, па га не би требало да користе гојазне особе, а захтева знатно мању количину инсулина од количине која је потребна за разградњу сахарозе(шећер који се користи у домаћинству), па се често препоручује особама које су оболеле од дијабетеса.[4] Особама које болују од дијабетеса се препоручује и коришћење и других заслађивача који не захтевају инсулин као што су сорбитол,манитол, ксилитол и аспартам.
D фруктоза се (кетоза, хексоза) назива још и левулоза. Налази се слободна у воћу и меду, а улази у састав дисахарида сахарозе.
Извори [уреди]
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 629-635. ISBN 0781744431.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
Овај незавршени чланак Фруктоза везан је за хемију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
