Фруктоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
D-Fructose
D-Fructofuranose
D-Fructose.svg
IUPAC име
Други називи Воћни шећер
Левулоза
Идентификација
CAS регистарски број 57-48-7 YesY
PubChem[1][2] 11769129
ЕЦ-број 200-333-3
MeSH Fructose
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула C6H12O6
Моларна маса 180.16 g/mol
Тачка топљења

103 °C [3][4]

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Фруктоза је угљени хидрат.[5] Спада у групу моносахарида. Позната је под називом и воћни шећер. Слађа је од сахарозе односно од белог шећера која је најкоришћенија у корекцији укуса у индустрији али и домаћинствима. Има енергетску вредност, па га не би требало да користе гојазне особе, а захтева знатно мању количину инсулина од количине која је потребна за разградњу сахарозе(шећер који се користи у домаћинству), па се често препоручује особама које су оболеле од дијабетеса.[6] Особама које болују од дијабетеса се препоручује и коришћење и других заслађивача који не захтевају инсулин као што су сорбитол,манитол, ксилитол и аспартам.

D фруктоза се (кетоза, хексоза) назива још и левулоза. Налази се слободна у воћу и меду, а улази у састав дисахарида сахарозе.

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  5. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  6. ^ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 629-635. ISBN 0781744431. 

Спољашње везе[уреди]