Gvožđe(II) sulfat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Gvožđe(II) sulfat
Drugi nazivi Fero sulfat; zeleni vitriol; gvožđe vitriol; zelena galica
Identifikacija
CAS registarski broj 7720-78-7 YesY
17375-41-6 (monohidrat),
7782-63-0 (heptahidrat)
PubChem[1][2] 24393
ChemSpider[3] 22804 YesY
UNII RIB00980VW YesY
EINECS broj 231-753-5
ChEMBL[4] CHEMBL1200830 YesY
RTECS NO8500000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula FeSO4
Molarna masa 151.908 g/mol (anhidrat)
169.92 g/mol (monohidrat)
278.05 g/mol (heptahidrat)
Agregatno stanje plavo/zeleni ili beli kristali
Gustina 2.84 g/cm3 (anhidrat)
1.898 g/cm3 (heptahidrat)
Tačka topljenja

70 °C (dehidracija heptahidrata)
400 °C (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi 25.6 g/100mL (anhidrat)
48.6 g/100 mL (heptahidrat) (50 °C)
Opasnost
ЕU-klasifikacija Štetan ('Xn)
Iritant (
Xi
')
EU-indeks 026-003-00-7 (anhidrat)
026-003-01-4 (heptahidrat)
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
1
0
 
R-oznake R22, R36/38
S-oznake (S2), S46
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Gvožđe(III) sulfat

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Gvožđe(II) sulfat (fero sulfat) je hemijsko jedinjenje sa formulom FeSO4.[5][6] Poznat je od drevnih vremena kao zelena galica ili zeleni vitriol. Plavo-zeleni heptahidrat je najčešći oblik ovog materijala. Svi sulfati gvožđa se rastvaraju u vodi i daju isti vodeni kompleks [Fe(H2O)6]2+, koji ima oktaedralnu molekulsku geometriju i koji je paramagnetičan.

Hidrati[уреди]

Gvožđe(II) sulfat se može naći u raznim stanjima hidracije, i nekoliko formi postoji u prirodi.

  • FeSO4·H2O (mineral: szomolnokit, relativno redak)
  • FeSO4·4H2O (mineral: rozenit, beo, relativno uobičajen, niže da bude dehidratacioni produkt melanterita)
  • FeSO4·5H2O (mineral: siderotil, relativno redak)
  • FeSO4·6H2O (mineral: feroheksahidrit, relativno redak)
  • FeSO4·7H2O (mineral: melanterit, plavo-zelen, relativno uobičajen)

Na 90 °C, heptahidrat gubi vodu i formira bezbojni monohidrat. U svom anhidratnom, kristalnom stanju, njegova standardna entalpija formiranja je ΔfH°čvrst = -928.4 kJ·mol-1 i njegova standardna molarna entropija je S°čvrst = 107.5 J·K−1·mol−1.

Dobijanje i reakcije[уреди]

U završnoj fazi pripreme čelika za galvanizaciju ili premazivanje, čelični lim ili šipke se provlače kroz kisela kupatila sa sumpornom kiselinom. Ovaj postupak proizvodi znatne količine gvožđe(II) sulfata kao sporednog proizvoda[7]

Fe + H2SO4 → FeSO4 + H2

Drugi izvor velikih količina FeSO4 je proizvodnja titanijum dioksida iz ilmenita sulfatnim procesom.

Fero sulfat se isto tako industrijski priprema oksidacijom pirita:

2 FeS2 + 7 O2 + 2 H2O → 2 FeSO4 + 2 H2SO4

Reakcije[уреди]

Tokom zagrevanja, gvožđe(II) sulfat prvo gubi svoju kristalnu vodu i originalno zeleni kristali prelaze u prljavo-žutu anhidriranu materiju. Dalje zagrevanje uzrokuje oslobađanje sumpor dioksida i belog dima sumpor trioksida, ostavljajući crvenkasto-braon gvožđe(III) oksid. Dekompozicija gvožđe(II) sulfata počinje na oko 480 °C.

2 FeSO4 → Fe2O3 + SO2 + SO3

Poput svih gvožđe(II) soli, gvožđe(II) sulfat je redukujući agens. Na primer, on redukuje azotnu kiselinu do azot oksida i hlor do hlorida:

6 FeSO4 + 3 H2SO4 + 2 HNO3 → 3 Fe2(SO4)3 + 4 H2O + 2 NO
6 FeSO4 + 3 Cl2 → 2 Fe2(SO4)3 + 2 FeCl3

Po izlaganju vazduhu, on se oksiduje da formira korozioni smeđe-žuti pokrivni slog baznog feri sulfata, koji je smeša feri oksida is feri sulfata:

12 FeSO4 + 3 O2 → 4 Fe2(SO4)3 + 2 Fe2O3

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  6. ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  7. ^ Egon Wildermuth, Hans Stark, Gabriele Friedrich, Franz Ludwig Ebenhöch, Brigitte Kühborth, Jack Silver, Rafael Rituper “Iron Compounds” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry Wiley-VCH, Wienheim, 2005.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]