Prelamanje svetlosti

Refrakcija svetlosti na delu, slamčica deluje polomljeno usled prelamanja talasa svetlosti između vode, stakla i vazduha.

Prelamanje (refrakcija) svetlosti je promena smera kretanja svetlosti (ili neke druge vrste talasa) usled promene brzine svetlosti (talasa). Događa se na graničnim površinama između dve sredine različitih optičkih gustina. Upadni i prelomni zrak zajedno sa normalom leže u istoj ravni. Kada svetlosni zrak prelazi iz optički ređe u optički gušću sredinu upadni ugao je veći od prelomnog. Ako svetlosni zrak prelazi iz optički gušće u optički ređu sredinu prelomni ugao je veći od upadnog.

Fazna brzina talasa se menja, ali njegova frekvencija ostaje konstantna i nepromenjena. To se najčešće dogadja kada talas prelazi iz jednog medija u drugi pod bilo kojim uglom, osim 90 ° ili 0 °. Prelamanje svjetla je najčešće posmatran fenomen, ali bilo koji tip talasa se može prelomiti, kada je u interakciju s medijumom, na primer, kada zvučni talasi prelaze iz jednog medija u drugi ili kad se talasi vode premeštaju u vodu različite dubine. Prelamanje opisuje Snellov zakon, u kojem se navodi da je za određeni par medija i talas s jednom frekvencijom, odnos sinusa upadnog ugla θ1 i ugla prelamanja θ2 jednak odnosu faznih brzina (v1 / v2) u dva medija, ili ravnopravno, u suprotnom odnosu indeksa prelamanja (N2 / N1).:

$\frac{\sin\theta_1}{\sin\theta_2} = \frac{v_1}{v_2} = \frac{n_2}{n_1} .$

Indeks prelamanja

За више информација погледајте чланак индекс преламања

Odnos brzina svetlosti u dvema datim sredinama je neimenovan broj koji se naziva indeks prelamanja i obeležava se sa n. Indeks prelamanja neke providne sredine u odnosu na vakuum naziva se apsolutni indeks prelamanja.

$n = c_0/c$ - gde je c₀ brzina svetlosti u vakuumu, a c je brzina svetlosti u datoj sredini.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Prelamanje svetlosti

Овај незавршени чланак Prelamanje svetlosti везан је за физику. Користећи правила Википедије, можете га проширити.