Prelamanje svetlosti

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Лом (вишезначна одредница).
Refrakcija svetlosti na delu, slamčica deluje polomljeno usled prelamanja talasa svetlosti između vode, stakla i vazduha.

Prelamanje, ili lom, ili refrakcija svetlosti je promena pravca kretanja svetlosti (ili neke druge vrste talasa) usled promene brzine svetlosti (talasa). Događa se na graničnim površinama između dve sredine različitih optičkih gustina. Upadni i prelomni zrak zajedno sa normalom leže u istoj ravni. Kada svetlosni zrak prelazi iz optički ređe u optički gušću sredinu upadni ugao je veći od prelomnog. Ako svetlosni zrak prelazi iz optički gušće u optički ređu sredinu prelomni ugao je veći od upadnog.[1]

Fazna brzina talasa se menja, ali njegova frekvencija ostaje konstantna i nepromenjena.[2] To se najčešće dogadja kada talas prelazi iz jednog medija u drugi pod bilo kojim uglom, osim 90 ° ili 0 °. Prelamanje svjetla je najčešće posmatran fenomen, ali bilo koji tip talasa se može prelomiti, kada je u interakciju s medijumom, na primer, kada zvučni talasi prelaze iz jednog medija u drugi ili kad se talasi vode premeštaju u vodu različite dubine. Prelamanje opisuje Snellov zakon, u kojem se navodi da je za određeni par medija i talas s jednom frekvencijom, odnos sinusa upadnog ugla θ1 i ugla prelamanja θ2 jednak odnosu faznih brzina (v1 / v2) u dva medija, ili ravnopravno, u suprotnom odnosu indeksa prelamanja (N2 / N1).:

\frac{\sin\theta_1}{\sin\theta_2} = \frac{v_1}{v_2} = \frac{n_2}{n_1} .

Indeks prelamanja[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак индекс преламања

Odnos brzina svetlosti u dvema datim sredinama je neimenovan broj koji se naziva indeks prelamanja i obeležava se sa n. Indeks prelamanja neke providne sredine u odnosu na vakuum naziva se apsolutni indeks prelamanja.

n = c_0/c - gde je c0 brzina svetlosti u vakuumu, a c je brzina svetlosti u datoj sredini.

Reference[уреди]

  1. ^ Ward, David W; Nelson, Keith A; Webb, Kevin J (2005). „On the physical origins of the negative index of refraction“. New Journal of Physics 7: 213. arXiv:physics/0409083. Bibcode 2005NJPh....7..213W. DOI:10.1088/1367-2630/7/1/213. 
  2. ^ „Shoaling, Refraction, and Diffraction of Waves“. University of Delaware Center for Applied Coastal Research Приступљено 23. 07. 2009.. 

Спољашње везе[уреди]