Singularnost

Из Википедије, слободне енциклопедије

Singularnost ili singularitet je centralni deo crne rupe u kojoj se svi atomi i sve čestice, koje se nađu u njoj, raščlanjuju i dele, isčezavaju, ili prelaze u neki drugi vid energije. Još uvek se ne može dati postojano objašnjenje koje bi nam moglo reći šta se tačno od ova dva dešava, ali pretpostavlja se da je nešto od ove dve mogućnosti. Ipak, uništenje energije nije moguće po Anštajnu i to bi osporilo trenutne teorije o prostor/vremenu. Ono što se tačno zna je da u singlarnosti ne postoji nijedna dimenzija: niti visina, niti širina, niti dužina niti vreme. Da li se stiče neka nova se takođe ne zna. Međutim, pojavila su se istraživanja (Lora Mersini Hoton sa Univerziteta u Severnoj Karolini), koja dokazuju da singularitet ne postoji, baš kao ni crne rupe. Ona tvrdi da kada zvezda umire, emituje radijaciju, poznatu kao Hokingova radijacija. Međutim, u ovom procesu, prema njenom mišljenju, zvezda takođe odbacuje masu i to tako da više nema dovoljno gustine da postane crna rupa. Ona na posletku eksplodira. Singularitet, onako kako su ga naučnici do sad predviđali, nikad ne nastaje, kao ni horizont događaja, tvrdi ona.

Literatura[уреди]