Хендрик Антон Лоренц
| Хендрик Антон Лоренц | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 18. јул 1853. |
| Датум смрти | 4. фебруар 1928. |
| Рад | |
Хендрик Антон Лоренц (хол. Hendrik Antoon Lorentz; 18. јул 1853 — 4. фебруар 1928), холандски физичар; развио електромагнетну теорију светлости. Проучавао дифракцију светлости у кристалима, бинарне гасове и први прорачунао цепање у магнетском пољу синглета спектралних линија у три компоненте (Лопенцов принцип). Добио је Нобелову награду за физику 1902. за радове из електромагнетне теорије светлости. Ајнштајн је општом теоријом релативности бацио у сенку Лоренцове трансформације којима се изражава однос простора и времена при релативистичким брзинама. Међутим, специјална теорија релативности настала је из Лоренцових трансформација. По њему су названи и следећи појмови из физике: Лоренцова сила, Лоренцова инваријантност, Лоренцова коваријантност.
Спољашње везе [уреди]
| Овај незавршени чланак Хендрик Антон Лоренц је везан за научнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |