Хендрик Антон Лоренц

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хендрик Антон Лоренц

Хендрик Антон Лоренц
Хендрик Антон Лоренц

Општи подаци
Датум рођења 18. јул 1853.
Датум смрти 4. фебруар 1928.
Рад

Хендрик Антон Лоренц (хол. Hendrik Antoon Lorentz; 18. јул 18534. фебруар 1928), холандски физичар; развио електромагнетну теорију светлости. Проучавао дифракцију светлости у кристалима, бинарне гасове и први прорачунао цепање у магнетском пољу синглета спектралних линија у три компоненте (Лопенцов принцип). Добио је Нобелову награду за физику 1902. за радове из електромагнетне теорије светлости. Ајнштајн је општом теоријом релативности бацио у сенку Лоренцове трансформације којима се изражава однос простора и времена при релативистичким брзинама. Међутим, специјална теорија релативности настала је из Лоренцових трансформација. По њему су названи и следећи појмови из физике: Лоренцова сила, Лоренцова инваријантност, Лоренцова коваријантност.

Алберт Ајнштајн и Хендрик Антон Лоренц
Хендрик Лоренц

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хендрик Антон Лоренц