Могорић
Могорић | |
|---|---|
 Улаз у Могорић из правца Врепца | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Град | Госпић |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. | 110 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 29′ 21″ С; 15° 35′ 27″ И / 44.489141891983714° С; 15.590947611589284° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 599 m |
  Могорић Могорић на карти Хрватске | |
 Могорић Могорић на карти Личко-сењске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53205 Медак |
| Позивни број | +385 53 |
| Регистарска ознака | GS |
Могорић је насељено мјесто у Лици. Припада граду Госпићу, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
На југоистоку се граничи са Плочом, односно са Доњом Плочом, а на сјеверозападу са Павловцем Вребачким, сјеверно од Могорића је Личко средогорје, а јужно и југозападно је Личко поље. Кроз Могорић тече ријека Јадова. На подручју могорићког атара у Јадову утичу потоци Ковачица и Плочица.
Могорић је од Госпића удаљен 23 км, од Ловинца 16 км, а од Грачаца 36 км.
Култура[уреди | уреди извор]
У Могорићу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Могорић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке, а чине је: Буљмизе, Крчевине и Милојевићи.[1] У Могорићу је постојао храм Српске православне цркве Пренос моштију Св. оца Николаја саграђен 1766. године, а срушен 1949. године од стране комуниста.[1]
Могорићка црква, према подацима Митрополије карловачке (подаци за 1905) сазидана је 1748. године у засеоку Илинац, а према подацима из осталих шематизама Српске православне цркве, обновљена је 1766. године. Посвећена је Светом Николи. Његове иконе осликао је Ђоко Петровић, молер из Грачаца.[2]
Могорићка црква није била поштеђена за вријеме Другог свјетског рата. Интензивним бомбародовањем Могорића, италијански бомбардери су је оштетили 1942. године. Само су остали зидови и торањ. Остатак је, међутим, докрајчен у јуну 1949. године, када су комунисти са динамитом скинули преостали дио зидова и торањ. 2011. године је почела обнова храма.[2]
Слава села је Пренос моштију Св. оца Николаја или у народу Николице, слави се 22. маја.
Историја[уреди | уреди извор]
Расположиви документи говоре да су на мјесту данашњег Могорића живјели дијелови племена Могоровића. Први подаци о Могоровићима у Лици потичу из 1248. године, а споменици о њима датирају из 15. и почетком 16. вијека. Историчар Клаић износи да су 1500. године имали 50 породица. То се племе у то вријеме релативно добро развило и држало је посједе у највећем дијелу Личке жупе. Процјењује се да су Могоровићи на личком подручју имали преко 300 кућа са око 1500 становника. Из тога племена потјецали су многи жупани, а међу три жупана, 1373. године спомиње се и Могор. Судећи по имену, он је био из племена Могоровића. Могао би бити предак оне породице из племена Могоровића која је у 15. и 16. вијеку носила презиме Могорић. Од 11. до 13. вијека Могоровићи су живјели код Задра, а када су провалили Монголи у те крајеве, помјерају се у Велебит и Лику.
Насеље Могорић развило се око ушћа потока Ковачнице у Јадову. Ту је у 15. вијеку Никола Могоровић подигао утврђење испод кога је била сазидана хришћанска богомоља. Ово насеље је у Меркаторовој карти означено као Могоровић, онако како се звало племе које је ту живјело. Име насеље Могорић јавило се у попису личких твђава из 1577. године, али су га неке породице краћим именом називале и пре Турака. Недалеко од ондашњег насеља Могорић развило се насеље Зеба. Оно се не спомиње у споменицима пре Турака, али је уписано у Меркаторову карту. Зеба је заселак Могорића који се развило око узвишења Вршељак.
У Зебу су Турци довели српско становништво послије 1528. године, гдје су саградили и твђаву. Нема података о животу тог становништва за вријеме турске владавине, али се поуздано зна да је Зеба послије одласка Турака представљала веће српско могорићко насеље.
Кад је Лика ослобођена од Турака 1686. године, у Могорићу је живјело муслиманско становништво које је насељено око тврђаве у селу. Сви муслимани су 1686. године отишли у Босну, за разлику од неких других тврђавних насеља у Лици гдје се дио муслимана покрстио и остао. Могорић није насељен одмах по ослобођењу, јер католички бискуп Главинић наводи да 1696. године тврђава стоји у селу, али је село празно. Крајишки попис из 1701. године наводи да у селу живи 66 породица, које су се морале доселити у задњих 5 година. Становништво Могорића је, с изузетком 3-4 породице, досељено из јужнијих крајева, подручја Книна, Обровца, Бенковца, као и Грахова и Петровца у Босни. Већина њих је избјегла из Босне као посљедица Великог турског рата 1683-1699.[2]
Средином 19. века Могорић је место где се број становника повећава. Ту је 1847. године пописано 1587 православних Срба. Две деценије касније, 1867. године има их 1787 душа.[3]
Могорић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1991. године, насеље Могорић је имало 383 становника, међу којима је било 362 Срба, 4 Хрвата, 1 Југословен и 16 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Могорић је имао 93 становника, углавном Срба.[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Могорић је имало 110 становника.[5]
| Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 362 | 528 | 735 | 936 |
| Југословени | 1 | 20 | 2 | |
| Хрвати | 4 | 3 | 8 | 2 |
| остали и непознато | 16 | 11 | 19 | 2 |
| Укупно | 383 | 562 | 764 | 940 |
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 940 | |
| 1971. | 764 | |
| 1981. | 562 | |
| 1991. | 383 | |
| 2001. | 93 | |
| 2011. | 110 | |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Могорић је имало 383 становника, следећег националног састава:
Презимена[уреди | уреди извор]
Презимена у Могорићу су:[7]
|
|
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Лазо Радаковић, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије
- Стеван Корица, народни херој Југославије
- Јово Кричковић, српски пјевач (крајишки и лички музички умјетник)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Могорић”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 27. 8. 2012.
- ^ а б в „Село Могорић”. Могорић Лика. Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. Приступљено 27. 8. 2012.
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Личка презимена, надимци и историја Крајине, Приступљено 13. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тромеђа: Могорић Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2016) (језик: српски)
- Викимапија: Могорић
.gif){kind=small}
