Смиљан
| Смиљан | |
 Родна кућа Николе Тесле у Смиљану лево, испред споменик и десно храм СПЦ. |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Област | Лика |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Град | Госпић |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 44° 34′ 00" СГШ 15° 19′ 00" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (2011) | |
| број становника | 446 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53 211 |
| Позивни број | +385 53 |
| Регистарска ознака | ГС |
  Смиљан
Смиљан на мапи Републике Хрватске |
|
Координате: 44° 34′ 00" СГШ, 15° 19′ 00" ИГД
Смиљан је насеље у Лици у саставу града Госпића, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска. Смиљан је најпознатији као родно место Николе Тесле. Он је у Смиљану рођен 10. јула 1856. године, тада још увек у саставу Војне Крајине.
Садржај |
[уреди] Географија
Насељено мјесто Смиљан обухвата више зесеока, од којих су неки на ранијим пописима становништва у Југославији имали статус самосталног насељеног мјеста: Баћинац, Богданић, (Ваганац), (Дебело Брдо), Дражица, Заблате, Колаковица, Ковачевићи, Љутача, Милковића Варош, Миљача, Мишкулин Брдо, Подкрчмар, Расовача, (Растока), Росуље, Смиљан, (Смиљанско Поље) и Човини. Смиљан је удаљен 7 колометара западно од Госпића и 15 километара од аутопута Загреб-Сплит.
[уреди] Историја
Смиљан се налази на простору некадашње Војне Крајине.
[уреди] Други свјетски рат
[уреди] Покољ у Смиљану 1941.
Почетком Другог свјетског рата, односно на дан 10. април 1941. када је Анте Павелић основао Независну Државу Хрватску, усташе су преузеле власт у Госпићу. Исти дан усташе су ухапсиле 5 Срба из Смиљана и 18 Срба из Богданића.[1] Два дана касније, у Смиљан су 12. априла 1941. године дошле хрватске усташе и ухапсиле тадашњег пароха СПЦ протојереја Матију Стијачића.[2] Усташе су проту Матију Стијачића одвеле у логор у Госпићу, гдје је мучен а касније и убијен. Према другим свједочењима, из Госпића је одведен на Велебит и тамо убијен.[2]
Хрватске усташке власти су 1941. на мјесто управника логора у Госпићу поставиле Мију Старачека који је у јулу 1941. послао групу усташа у Смиљан да изврше покољ Срба.[3]
 |
У српњу 1941. отишле су усташе и с њима Иван Ковачевић и Томо Шарић у Смиљан по наређењу управитеља Старачека. Није их било од 10 до 15 дана па сам упитао Старачека гдје су они. Дрско ми је одговорио да се то мене не тиче гдје су они, да он зна куда их је послао и рекао да су они више учинили за ово 10 дана, него ћу ја за 50 година своје стражарске службе. Нашао сам се увређен и запитао га, шта су они толико учинили, а он ми је одговорио, да су почистили читаво село Смиљан од српске гамади. Убрзо сам сазнао да су усташе и наши стражари извршили масовни покољ Срба у селу Смиљану. Поклали су мушкарце, жене и дјецу. Одмах након тога извршили су покољ српских сељака у селу Смиљанско Поље. Довели су у затвор Симића Лемајића и још неколико Лемајића, њих су с другима отпремили у Јадовно и тамо ликвидирали. |
 |
|
— Исказ Анте Антуновића 6. јуна 1952. у Окружном суду у Госпићу[3]
|
На празник Светог Илије 2. августа 1941, хрватске усташе су извршиле покољ српског становништва села Смиљан и његових засеока.[4] Тог дана усташе су поклале или живе запалиле 506 Срба свих узраста.[4] Према другим изворима, усташе су у љето 1941. у Смиљану поклале и живе спалиле 650 Срба.[1]
| Жртве усташког покоља у Смиљану 2. августа 1941. (према старости)[4] | ||||||
| старосна доб | број жртава српске националности | |||||
| новорођенчад без имена | 27 | |||||
| дјеца узраста од једне до 15 година | 127 | |||||
| особе од 16 до 80 година старости | 340 | |||||
| особе старије од 80 година | 12 | |||||
| укупно | 506 | |||||
[уреди] Редосљед страдања
Овде се налази један дио евидентираних свједочења о страдању Срба за вријеме Другог свјетског рата на подручју Смиљана:[3]
- 1. август 1941.
- У селу Смиљану усташе су 1. августа 1941. поклале 66 Срба и спалиле их у њиховим кућама. Усташе су предводили Рудолф Риц (Rudo Ritz командант логора Јадовно), Аџија Јосо и Драган Девчић.[3]
- 2. август 1941.
- У засеоку Богданић, село Смиљан, усташе су 2. августа 1941. ножевима и мацолама измасакрирале 103 српска цивила.[3]
- У засеоку Заблате, село Смиљан, усташе су 2. августа 1941. заклале и спалиле 62 српска цивила у кући Милкана Катића, Петра Лемајића и другима.[3]
- 3. август 1941.
- У селу Смиљанско Поље (Павлинов стан), усташе су 3. августа 1941. заклале и спалиле 70 Срба.[3]
- 4. август 1941.
- У селу Смиљанско Поље (Дудина кућа), усташе су 4. августа 1941. заклале и спалиле 18 Срба.[3]
- 10. август 1941.
- У село Смиљанско Поље, усташе су 10. августа 1941. живе спалиле 32 Срба из засеока Селиште.[3]
- 5. март 1945.
- У селу Смиљан, усташе су 5. март 1945. објесиле 30 Срба на саобраћајне знакове и околно дрвеће на раскршћу путева у Смиљану.[3]
[уреди] Парохија Смиљан
Смиљан је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве.[5] Парохија Смиљан се налази у саставу Архијерејског намјесништва личког, Епархије горњокарловачке. Парохију чине насељена мјеста: Смиљан, Бужин, Карлобаг, Богданић, Љутаћа, Селиште, Понор и Расовача.[5] Ову парохију је једно вријеме опслуживао Милутин Тесла, отац Николе Тесле. Поред Милутина Тесле, у парохији су служили и јереј Димитрије Д. Јерковић, прота Матија Стијачић (од 1935. до 12. априла 1941) и други.[2]
[уреди] Храм Св. апостола Петра и Павла
У Смиљану се налази храм Српске православне цркве посвећен Светим апостолима Петру и Павлу.[5] Црква Св. апостола Петра и Павла је подигнута 1765, а дозволу за њену градњу је 1750их добио епископ Данило Јакшић од Марије Терезије.[5] Храм су спалиле и срушиле усташе у Другом свјетском рату.[6][5] Храм је обновљен након Другог свјетског рата.[6]
[уреди] Гробница 500 убијених Срба
На неколико метара од родне куће Николе Тесле, непосредно уз храм Св. апостола Петра и Павла се налази гробница више од 500 убијених Срба.[7] У овој гробници су сахрањени остаци више од 500 Срба које су усташе убиле 1941. године.[7] На гробници је стајала надгробна плоча до 1991. године, када је уклоњена од стране ХОС-а.[7]
[уреди] Парохијски дом (родна кућа Николе Тесле)
Родна кућа Николе Тесле је намјенски саграђена као парохијски дом Српске православне цркве непосредно поред храма Св. апостола Петра и Павла. Николин отац Милутин Тесла се у ову кућу доселио када је примио службу пароха у Смиљану.[8] Зграда је обновљена након Другог свјетског рата и претворена у парохијски дом-спомен-музеј у коме су се налазиле иконе, етнографски предмети, намјештај и библиотека, те лични предмети Николе Тесле.[6] Изнад цркве и парохијског дома се налази српско православно гробље на коме је сахрањен Теслин брат Дане Тесла.
[уреди] Демографија
У периоду Другог свјетског рата 1941-1945. страдало је 683 становника Смиљана.[9] Само на дан 2. августа 1941, хрватске усташе су извршиле покољ 506 Срба у Смиљану.[4]
- 2001. - 446
- 1991. - 555 (Хрвати - 520, Срби - 18, Југословени - 4, остали - 13)
- 1981. - 605 (Хрвати - 553, Југословени - 30, Срби - 17, остали - 5)
- 1971. - 761 (Хрвати - 677, Срби - 41, Југословени - 19, остали - 24)
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1857. | 2.090 | |
| 1869. | 2.365 | |
| 1880. | 1.973 | |
| 1890. | 1.222 | |
| 1900. | 1.283 | |
| 1910. | 1.162 | |
| 1921. | 1.127 | |
| 1931. | 1.068 | |
| 1948. | 747 | [10] |
| 1953. | 818 | |
| 1961. | 835 | |
| 1971. | 761 | |
| 1981. | 605 | |
| 1991. | 555 | |
[уреди] Презимена
[уреди] Знамените личности
- Никола Тесла (1856 — 1943), српски научник
- Гедеон Гено Илић (Смиљан код Госпића, Лика, 10. октобар 1863 — Госпић, 27. јули 1941), протојереј Српске православне цркве[2], посланик, јавни радник
- Ката Пејновић (1899 — 1966), народни херој Југославије
[уреди] Литература
- Личка трагедија - Хрватски злочини геноцида над српским народом 1941. до 1945., аутор: Мирко Рапаић, издавач: Српска реч, штампа: Београдско машинско-графичко предузеће, тираж: 2.000 примјерака, Београд (1999) ISBN 86-491-0034-1 ((sr))
- Смиљан родно место Николе Тесле, Душан Узелац, Српско културно друштво „Зора“, Београд (2006) ((sr))
- Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида, Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005) ((sr))
- Од Косова до Јадовна, путни записи јеромонаха Атанасија Јевтића, Атанасије Јевтић, Православље (број 400, 15. XI 1983; 404, l5. I l984, и 405, 1. II 1984), Пројекат Растко (јануар 2000) ((sr))
[уреди] Референце
- ^ а б Пројекат Растко: Од Косова до Јадовна, путни записи јеромонаха Атанасија Јевтића ((sr))
- ^ а б в г Српска православна црква: Епархија горњокарловачка: Страдање српског православног свештенства горњокарловачке епархије за вријеме НДХ: Протојереј Гено Илић ((sr))
- ^ а б в г д ђ е ж з и Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида, Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005) ((sr))
- ^ а б в г Личка трагедија - Хрватски злочини геноцида над српским народом 1941. до 1945., Мирко Рапаић, Српска реч, Београдско машинско-графичко предузеће, Београд (1999) ((sr))
- ^ а б в г д Српска православна црква: Епархија горњокарловачка: Архијерејско намјесништво личко: Парохија Смољан ((sr))
- ^ а б в Српска православна црква: Духовни геноцид: Горњокарловачка епархија ((sr))
- ^ а б в Јадовно 1941: Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941: Преносимо: Безимена гробница 500 убијених Срба ((sr))
- ^ Православље (новине Српске патријаршије): Никола Тесла у крилу Православља, Број 931-932, Рубрика Црква и наука ((sr))
- ^ Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941-1945: Делимични списак жртава 1941-1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак места порекла жртава: По броју жртава: Смиљан 683 ((sr))
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
[уреди] Извори
[уреди] Спољашње везе
