Брчко Дистрикт

Етнички састав општине Брчко из 1991. године

Етнички састав предратне општине Брчко из 1996. године

Брчко дистрикт (службено: Брчко дистрикт БиХ) је дистрикт у Босни и Херцеговини, који је формално под управом оба ентитета као кондоминијум, али фактички има велики степен аутономије и сопствене органе управе. Административно седиште дистрикта је град Брчко. Брчко дистрикт је званично успостављен 8. марта 2000. године, годину дана након коначне одлуке међународне арбитраже за Брчко (област је наставила да буде предмет међу-ентитетског спора након потписивања Дејтонског споразума). Дистрикт Брчко је проглашен на целој територији предратне општине Брчко, од које је по Дејтонском споразуму 48% завршило у Републици Српској (укључујући и град Брчко) а 52% у Федерацији БиХ . Власти Републике Српске нису никада званично прихватиле одлуку међународне арбитраже од 5. марта 1999. године којом јој је овај град одузет. Овом одлуком Република Српска је изгубила територијални континуитет и физички пресечена на западни и источни део скоро пет година након Дејтона, што је поготово утицало на незадовољство у ентитету. Влада Републике Српске и даље сматра да је успостављањем Брчко дистрикта нарушена основна структура Дејтона, којим је БиХ уређена као држава са два ентитета у територијалном размеру 49-51%. Званичан став Републике Српске формулисан од стране арбитра РС је и даље на снази.

Демографија

Подручје Брчко дистрикта или некадашње општине Брчко чини 64 насеља.

• попис становништва 1971. године:

• УКУПНО у општини: 74.771
• Муслимани: 30.181 (40,36%)
• Хрвати: 24.925 (33,34%)
• Срби: 17.709 (23,64%)
• остали (највише Југословени): 1.956 (2,62%)

• попис становништва 1981. године:

• УКУПНО у општини: 82.768
• Муслимани: 32.434 (39,19%)
• Хрвати: 23.975 (28,97%)
• Срби: 16.707 (20,19%)
• Југословени: 8.332 (10,07%)

• • УКУПНО у делу општине који је био у саставу Српске: 50.105

• • Муслимани: 20.161 (40,24%)
  • Срби: 12.660 (25,27%)
  • Хрвати: 9.127 (18,22%)
  • Југословени: 7.172 (14,31%)

• • УКУПНО у делу општине који је био у саставу општине Рахић/Равне: 32.663

• • Хрвати: 14.848 (45,46%)
  • Муслимани: 12.273 (37,57%)
  • Срби: 4.047 (12,39%)
  • Југословени: 1.160 (3,55%)

• попис становништва 1991. године:

• УКУПНО у општини: 87.333 (укупно) 72.926 (присутно)
• Муслимани: 38.771 (44,39%)
• Хрвати: 22.163 (25,38%)
• Срби: 18.133 (20,76%)
• Југословени: 2.644 (3,03%)

• • УКУПНО у делу општине који је био у саставу Републике Српске: 47.924

• • Муслимани: 20.309 (42,38%)
  • Срби: 12.199 (25,45%)
  • Хрвати: 8.337 (17,40%)

• • УКУПНО у делу општине који је био у саставу општине Рахић/Равне: 25.632

• • Муслимани: 10.877 (42,44%)
  • Хрвати: 10.727 (41,85%)
  • Срби: 3.329 (12,99%)

• стање 1997. године после рата

Укупно становништво дистрикта је смањено са 72.926 на 33.623 становника као последица ратних дејстава, етничке хомогенизације, емиграције и убистава током рата. Дејтонским споразумом је предратна општина Брчко подељена ентитетском линијом на део који је припао Српској са градом Брчко и још 26 насеља, и део који је припао Федерацији БиХ чинећи нову општину Рахић/Равне са 37 насеља. 1993. године је промењено име народа Муслимани у назив Бошњаци. Етничка структура је била:

• Срби: 18.193 (54,11%)
• Бошњаци: 10.569 (31,43%)
• Хрвати: 2.650 (7,88%)

• • број становника у општини Брчко Републике Српске: 20.752

• • Срби: 18.159 (87,50%)
  • Бошњаци: 546 (2,63%)
  • Хрвати: 394 (1,90%)

• • број становника у општини Рахић/Равне Федерације Босне и Херцеговине: 12.871

• • Бошњаци: 10.023 (77,87%)
  • Хрвати: 2.256 (17,53%)
  • Срби: 34 (0,26%)

• етничка структура 2006. године

У годинама после рата становништво се све више враћа предратним местима становања, па се тако мења и етничка структура приближавајући се односу који је био пре рата. Смањује се удео Срба у укупном становништву, а расте удео Бошњака и Хрвата, међутим Хрвати су много мање заинересовани за повратак од Бошњака и враћају се углавном у чисто хрватске средине и мање у град Брчко, Муслимани се такође враћају у бошњачка села и у град Брчко, мада су суочени са проблемима јер се не могу уселити у предратне станове у које су усељени Срби, док се Србима не пронађе адекватан смештај. Иако је некадашња општина Брчко поново уједињена укидањем ентитетске линије и проглашавањем за дистрикт етничка граница и даље прати ефемерну ентитетску линију и једини је показатељ некадашње поделе дистрикта. Срби су и даље апсолутна већина у граду Брчко и деловима дистрикта који су били у оквиру Републике Српске, док су Бошњаци апсолутна већина у делу дистрикта који је био у саставу Федерације Босне и Херцеговине, Хрвати су већина у деловима бивше општине Рахић/Равне и то у крајњим источним и крајњим западним деловима општине.

• процена присутног становништва 2006. године

УКУПНО у дистрикту 68.863 Бошњаци: 32.332 (46,95%) Срби: 28.612 (41,55%) Хрвати: 7.919 (11,50%)

• према речима бившег градоначелника Бранка Дамјанца Дистрикт има око 80.000 становника, само насеље Брчко 38.479 и Срби чине око 45% становништва дистрикта, док Бошњаци и Хрвати заједно чине 55%.

• пошто не постоје апсолутно тачни подаци о етничкој структури, јер је последњи попис обављен 1991. године, о укупном броју становника се могу давати само процене. Најреалније је да дистрикт има 70.000 становника, Срба је око 45%, Бошњака 41%, Хрвата 13% и 1% је осталих националности.

Спољашње везе

• Званичне странице Владе Брчко дистрикта
• Веб портал Брчко дистрикта
• Интернет портал и пословни адресар Брчко дистрикта
• Коначна арбитражна одлука за област Брчко
• Издвојено мишљење арбитра из Републике Српске (Објашњава званичан став РС)
• Званичан став OHR-a (на енглеском)
• ABOLISH THE REPUBLIC OF SRPSKA