Брчко
Брчко | |
|---|---|
.jpg) Колаж Брчког | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Дистрикт | Брчко Дистрикт |
| Становништво | |
| — 2013. |  39.893 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 52′ 36″ С; 18° 48′ 36″ И / 44.87671° С; 18.81004° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 92 m |
  Брчко Брчко на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76101 |
| Позивни број | 049 |
| Веб-сајт | www |
Брчко је град на сјевероистоку Босне и Херцеговине. Административно је сједиште Брчко Дистрикта. Према подацима пописа становништва 2013. године, у граду Брчко је пописано 39.893 лица, а у цијелом дистрикту Брчко 83.516 лица.[1] У граду данас релативну већину становништва чине Срби, а у значајном броју су заступљени и Бошњаци.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Брчко је смештен у Посавини, на десној обали ријеке Саве, односно на ушћу њене десне притоке Брке, на 44° 52" сјеверне географске ширине и 18° 48" источне географске дужине, на 95 метара надморске висине. Источно од града простире се плодна Семберија, а западно је Посавина, док се петнаестак километара јужно од града дижу обронци планине Мајевице.
Клима[уреди | уреди извор]
Средња годишња температура износи 11,2 °C, а клима је умерено-континентална са 760 mm³ падавина годишње.
Историја[уреди | уреди извор]
У старом веку су подручје данашњег Брчко Дистрикта насељавали Илири, да би га потом освојили Римљани. Овај простор се, у оквиру Римског царства, налазио на граници провинција Паноније и Далмације. На месту данашњег града Брчко налазио се римски град Салде.[тражи се извор]
У доба сеобе народа и средњем веку, овај простор улази у састав Хунског каганата, Остроготске краљевине, Лангобардске државе, Аварског каганата, Српске кнежевине, Самуиловог Македонског царства, Византије, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске краљевине Стефана Драгутина, Краљевине Босне и, почетком новог века, у састав Османског царства.[тражи се извор]
Током византијске управе, овај простор је био део Теме Сирмијум, чије се седиште налазило у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), а током угарске управе, улазио је у састав Бановине Соли и Сребреничке бановине. Током османске управе, подручје данашњег Брчко Дистрикта је било у административном оквиру Зворничког санџака и Босанског ејалета, а у црквеном погледу, под јурисдикцијом Пећке патријаршије.[тражи се извор]
Између 1718. и 1739. године, подручје је било под хабзбуршком управом у оквиру хабзбуршке Краљевине Босне, али 1739. поново долази под управу Османског царства. Од 1878. овај простор је био под окупацијом Аустроугарске. 1892. у Брчком је изграђена градска већница у псеудомаварском стилу. Аустроугарска је 1908. године анектирала Босну и Херцеговину и укључила у састав Кондоминијума Босна и Херцеговина.[тражи се извор]
Након Првог светског рата, подручје данашњег Брчко Дистрикта улази у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Од 1918. до 1922. године, подручје је било у саставу покрајине Босне и Херцеговине, од 1922. до 1929. у саставу Тузланске области, од 1929. до 1939. у саставу Дринске бановине и од 1939. до 1941. у саставу Бановине Хрватске. У ово време, место је сматрано средиштем шљиварске производње, расадник је основан 1929.[2]
Између 1941. и 1944. године, овај простор је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би 1945. постао део Федералне Државе Босне и Херцеговине, једне од земаља Демократске Федеративне Југославије која ће недуго потом бити преименована у Народну Републику Босне и Херцеговине у склопу ФНРЈ.[тражи се извор]
Током рата у Босни и Херцеговини (1992—1995), на овом простору се налазио српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске и који је био једина веза западних делова Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом. Дејтонским споразумом из 1995. године, подручје данашњег дистрикта Брчко је подељено између Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације (Федерације БиХ), да би, након арбитражне одлуке, 2000. године био успостављен Брчко Дистрикт, као посебна територијална јединица у саставу Босне и Херцеговине.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – насеље Брчко | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[3] | 1991.[4] | 1981.[5] | 1971.[6] | 1961.[7] | |||
| Укупно | 39 893 (100,0%) | 41 406 (100,0%) | 31 437 (100,0%) | 25 337 (100,0%) | 17 949 (100,0%) | ||
| Срби | 19 420 (48,68%) | 8 253 (19,93%) | 5 532 (17,60%) | 5 481 (21,63%) | 5 260 (29,31%) | ||
| Бошњаци | 17 489 (43,84%) | 22 994 (55,53%)1 | 16 725 (53,20%)1 | 15 651 (61,77%)1 | 5 431 (30,26%)1 | ||
| Хрвати | 1 457 (3,652%) | 2 894 (6,989%) | 2 157 (6,861%) | 2 663 (10,51%) | 2 472 (13,77%) | ||
| Неизјашњени | 466 (1,168%) | – | – | – | – | ||
| Роми | 333 (0,835%) | – | 5 (0,016%) | 6 (0,024%) | 4 (0,022%) | ||
| Остали | 155 (0,389%) | 2 054 (4,961%) | 468 (1,489%) | 327 (1,291%) | 78 (0,435%) | ||
| Босанци | 138 (0,346%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 111 (0,278%) | – | – | – | – | ||
| Албанци | 77 (0,193%) | – | 86 (0,274%) | 115 (0,454%) | 65 (0,362%) | ||
| Југословени | 60 (0,150%) | 5 211 (12,59%) | 6 351 (20,20%) | 952 (3,757%) | 4 250 (23,68%) | ||
| Босанци и Херцеговци | 44 (0,110%) | – | – | – | – | ||
| Православци | 44 (0,110%) | – | – | – | – | ||
| Непознато | 38 (0,095%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | 31 (0,078%) | – | 65 (0,207%) | 82 (0,324%) | 278 (1,549%) | ||
| Македонци | 24 (0,060%) | – | 16 (0,051%) | 19 (0,075%) | 35 (0,195%) | ||
| Словенци | 4 (0,010%) | – | 19 (0,060%) | 25 (0,099%) | 55 (0,306%) | ||
| Турци | 2 (0,005%) | – | – | – | – | ||
| Мађари | – | – | 13 (0,041%) | 16 (0,063%) | 21 (0,117%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
.jpg)
Град је важан транзитни центар и кроз њега пролази најважнија путна комуникација која повезује западни с источним дијелом Републике Српске те централни део Федерације БиХ са Хрватском и Посавским кантоном.
Поред веома значајних копнених комуникација, Брчко има и савремено опремљену луку на реци Сави, која се уклапа у јединствени пловни пут од Црног до Северног и Балтичког мора.
Привреда[уреди | уреди извор]
Брчко има значајне индустријске капацитете.
Спорт[уреди | уреди извор]
Брчко је сједиште фудбалских клубова Јединство, Локомотива и Илићка 01. Сваке године последњу суботу пред Видовдан, одржава се атлетска манифестација Видовданска трка, двоструки носилац плакете ИААФ (за 2009. и 2012. годину).
Градови побратими[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Брчко са разгледнице крајем 19. века -
Црква у Брчком -
Бијела џамија у Брчком -
Меркатор
.jpg)
Белешка[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Popis 2013. u BiH
- ^ "Политика", 14. авг. 1936, стр. 10
- ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Радио Брчко Дистрикта (језик: српски)
Већа градска насеља на обалама реке Саве | ||
|---|---|---|
Градови са више од 5.000 становника | ||
| Словенија |  | |
| Хрватска | ||
| Босна и Херцеговина | ||
| Србија | ||
Градови са са више од 50.000 становника су назначени подебљаним словима, Главни градови су додатно назначени звездицом (*) | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
